- Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

Od­lu­ka EU, Ame­ri­ke i NA­TO-a da pri­zna­ju ne­za­vi­snost Ko­so­va, a da to pra­vo ne da­ju Ka­ta­lo­ni­ji, go­vo­ri ne sa­mo o dvo­stru­kim mje­ri­li­ma u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma , već i o nji­ho­vom ve­li­kom li­ce­mjer­ju, ne­mo­ra­lu i ne­či­stoj sa­vje­sti- ako je ima­ju. Po­dr­ška ko­ju su al­ban­skim se­pa­ra­ti­sti­ma na Ko­sme­tu da­li Ame­ri­ka, NA­TO i vo­de­će ze­mlje EU 1999, 2004. i 2008. ne­ma upo­ri­šta u me­đu­na­rod­nom pra­vu.
Me­đu­tim, za Špa­ni­ju va­že dru­gi stan­dar­di ko­ji ni­je­su va­ži­li za Sr­bi­ju. Pri­je de­vet go­di­na oni ni­je­su po­što­va­li in­te­gri­tet Sr­bi­je, a sa­da tra­že od srp­skog dr­žav­nog ru­ko­vod­stva da po­štu­je ne­za­vi­snost Ko­so­va! Po­zi­va­ju­ći se se na me­đu­na­rod­no pra­vo( i ne že­le­ći da se mi­je­ša­ju u unu­tra­šnje od­no­se su­ve­re­ne ze­mlje), za­pad­ne si­le su po­dr­ža­le Špa­ni­ju-ni­je­su pri­zna­le Ka­ta­lo­ni­ji pra­vo na ot­cje­plje­nje i re­fe­ren­dum na toj te­ri­to­ri­ji pro­gla­si­le su ne­u­stav­nim ( ne­le­gal­nim) či­nom. Da bi sprije­či­la se­ce­si­ju, špan­ska dr­ža­va je pri­bje­gla na­si­lju.S dru­ge stra­ne, sa­mo­pro­gla­še­na ne­za­vi­snost Ko­so­va do­bi­la je ši­ro­ku po­dr­šku
U Ka­ta­lo­ni­ji se­pa­ra­ti­sti ni­je­su met­ka is­pa­li­li –odr­žan je re­fe­ren­dum , ( za Ma­drid ne­le­ga­lan) ma­sov­no se pro­te­sto­va­lo na uli­ca­ma. Da­kle, re­fe­ren­dum u Ka­ta­lo­ni­ji je ne­le­ga­lan, ali je onaj na Ko­sme­tu , odr­žan 1991, ka­da se gla­sa­lo po po­dru­mi­ma i sta­no­vi­ma, pro­gla­šen le­gal­nim. Ne­le­ga­lan je bio i tzv.Ka­ča­nič­ki ustav.
U od­bra­ni svo­ga na­ro­da i dr­ža­ve od zlo­či­nač­ke NA­TO agre­si­je, u ha­škom na­zo­vi su­du 11. de­cem­bra 2001. go­di­ne Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić na­veo je po­dat­ke da su te­ro­ri­sti ubi­li Al­ba­na­ca dva i po pu­ta vi­še u 1988. go­di­ni, ne­go što su ubi­li Sr­ba. Ubi­ja­li su Al­ban­ce ko­ji su bi­li po­li­caj­ci, ko­ji su bi­li po­štari, ko­ji su bi­li šu­ma­ri, ko­ji su bi­li pen­zi­o­ne­ri- sa­mo za­to što idu da pri­ma­ju dr­žav­nu pen­zi­ju. Da­kle, na­sto­ja­li su da za­ve­du te­ror me­đu Al­ban­ci­ma i da ubi­ju što vi­še Sr­ba. Te­ror i pro­go­ni su na­sta­vlje­ni i na­kon do­la­ska za­štit­nih sna­ga U N. Od do­la­ska, na­vod­no, za­štit­nih sna­ga Uje­di­nje­nih na­ci­ja ko­je su po Re­zo­lu­ci­ji 1244 bi­le du­žne da sva­kom gra­đa­ni­nu Ko­so­va ga­ran­tu­ju lič­nu i imo­vin­sku si­gur­nost i bez­bjed­nost. al­ban­ski te­ro­ri­sti su pod nji­ho­vom za­šti­tom is­tje­ra­li 350.000 lju­di , vi­še de­se­ti­na ku­ća spa­li­li.Ne­ka­da po 50, po 60, ne­ka­da sve srp­ske ku­će u se­li­ma, sve pred oči­ma tru­pa ko­je su u stva­ri oku­pa­ci­o­ne tru­pe i do­šle su ta­mo, sa­mo pod za­sta­vom Uje­di­nje­nih na­ci­ja, da bi se pre­ko no­ći pre­tvo­ri­le u oku­pa­ci­o­ne tru­pe, i sa­ve­zni­ke te­ro­ri­sta, i na­sta­vi­li da bu­du sa­ve­zni­ci tih istih te­ro­ro­ri­sta ko­ji su to­li­ko lju­di po­kla­li, po­bi­li, po­pa­li­li. I dan da­nas! I ka­žu „da ni­su ima­li u vi­du da se to do­ga­đa”.
Se­pa­ra­ti­zam ko­sov­skih Al­ba­na­ca ima svo­je du­bo­ke isto­rij­ske ko­ri­je­ne- da­ti­ra mno­go pri­je fa­mo­zne 8. sjed­ni­ce CK SKS, Me­mo­ran­du­ma SA­NU i Mi­lo­še­vi­će­vog “dik­ta­tor­skog” re­ži­ma. Vi­še od 100 go­di­na nji­ho­vi ci­lje­vi su isti, ne­pro­mi­je­nje­ni- ho­će ne­za­vi­snu dr­ža­vu.
Da bi spri­je­či­la oslo­ba­đa­nje i uje­di­nja­va­nje Sr­ba i da us­po­sta­vi kon­tro­lu nad Bal­ka­nom , Austro- Ugar­ska 1878. go­di­ne for­mi­ra Pri­zren­sku li­gu i po­dr­ža­va stva­ra­nje al­ban­ske dr­ža­ve.
Opet kao ne­ka­da po­sle Ber­lin­skog kon­gre­sa (1878. god.) svjet­ski moć­ni­ci i da­nas cr­ta­ju gra­ni­ce na Bal­ka­nu.
Svo­jih „pet mi­nu­ta” al­ban­ski se­ce­si­o­ni­sti do­če­ka­li su u II svjet­skom ra­tu. Na­kon ka­pi­tu­la­ci­je Ju­go­sla­vi­je, apri­la 1941. go­di­ne Ko­so­vo su po­di­je­li­li oku­pa­to­ri. Ita­li­ja je pri­gra­bi­la naj­ve­ći dio na ju­go­za­pa­du istu­pa­ju­ći kao” oslo­bo­di­telj Al­ba­na­ca”, „tvo­rac Ve­li­ke Al­ba­ni­je”, ko­ju je sta­vi­la pod svo­ju upra­vu u Ti­ra­ni.
U to­ku ra­ta for­mi­ra­na je al­ban­ska or­ga­ni­za­ci­ja Ba­li Kom­be­ter, ko­ja je po­ma­ga­la oku­pa­to­ru pro­tiv NOP Ju­go­sla­vi­je.
Po oku­pa­ci­ji Ju­go­sla­vi­je, 1941.go­di­ne, pr­vog da­na u oku­pi­ra­noj Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, nje­mač­ki ge­ne­ral Eber­hard, oku­plje­nim šip­tar­skim vo­đa­ma je sa­op­štio:” Od da­nas, Sr­bi su van za­ko­na!” Za­po­čeo je ne­ču­ve­ni te­ror i ma­sa­kar. Sr­bi su ubi­ja­ni na uli­ci, u do­mo­vi­ma , na pi­ja­ca­ma...Ta­da se ,sa Ko­sme­ta ise­li­lo pre­ko dve­sta hi­lja­da Sr­ba, a isto to­li­ko se Ljudi iz Al­ba­ni­je na­se­li­lo u srp­ske do­mo­ve, opljač­ka­lo nji­ho­vu imo­vi­nu.
Na­kon pe­tok­to­bar­skog pu­ča 2000. go­di­ne, Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca za­jed­no sa cr­no­gor­skim se­pa­ra­ti­sti­ma, uz men­tor­stvo H. So­la­ne, SR Ju­go­sla­vi­ju su “ ba­ci­li u mut­nu Ma­ri­cu”, stvo­ri­li dr­ža­vu sa dva ime­na (Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra), ko­ja ne­ma kon­ti­nu­i­tet sa SRJ i SFRJ i ti­me obe­sna­ži­li Re­zo­lu­ci­ju 1244. I nji­ho­va od­lu­ka da se ko­smet­sko pi­ta­nje rje­ša­va u EU, a ne u UN po­mo­gla je oti­ma­nje Ko­sme­ta.
Na Sr­bi­ju se vr­ši pri­ti­sak- ucje­nju­je se i uslo­vlja­va. Vjer­ni sa­ve­znik al­ban­skih se­ce­si­o­ni­sta Ame­ri­ka tra­ži da se di­ja­log iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne za­vr­ši za 18 mje­se­ci, a po­sli­je to­ga tre­ba da usli­je­di me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja, ali bez Ru­si­je.
Sr­bi­ja ne mo­že si­lom da in­te­gri­še Ki M u svo­je gra­ni­ce,a to što mo­že je­ste da ne pri­zna na­sil­nu se­ce­si­ju ko­sov­skih Al­ba­na­ca.
Jed­no je si­gur­no:čvor se, da­kle, ne mo­že raz­mr­si­ti pri­zna­njem ne­za­vi­sno­sti , jer bi Sr­bi­ja ti­me po­mo­gla in­te­gra­ci­ju Ko­so­va i Al­ba­ni­je ( nji­hov kraj­nji cilj) , a to bi do­ve­lo do ve­li­ke ne­sta­bil­no­sti i su­ko­ba na Bal­ka­nu.