Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Stojanović prećutao ženinu firmu * Potjernica za aktivistom DPS-a * Povratkom Fronta završena priča o vanrednim izborima * Presudiće Mikov glas * Stojanović prećutao ženinu firmu * Supermen * Krnja demokratija
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 07-12-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Vesna Medenica, predsjednica Vrhovnog suda:
– Može li sudija sa platom od 650 eura da sačuva moralnost? Ne može.

Vic Dana :)

Hronologija braka:
Prve tri godine on govori, a ona sluša.
Sledeće tri godine ona govori, a on sluša.
Od sedme godine braka oni govore a komšije slušaju.
Na kraju oni govore, a sudija se krsti.

Uđe kauboj Džo u kafanu i za šankom ugleda barsku damu, a oko nje četvoricu kauboja. Gleda on, gleda, pa odjednom trgne pištolj, ubije četvoricu kauboja i zatim priđe barskoj dami i kaže:
– Kako to da tako lijepa dama stoji ovdje sasvim sama?

Trinaest polaznika policijske škole polagali za radno mjesto policajca i skupila se komisija. Stali oni u red, kad će komisija prvom od 13:
Daj nam ti reci jednu marku auta.
Ovaj prvi kao iz topa kaže JAGUAR, a ovaj drugi nije odmah shvatio pa kaže FEBRUAR. Treći MART, i tako oni svi redom, a ovaj dvanaesti kaže DECEMBAR. Trinaesti sav se izgubio, gleda u komisiju i sav drhti pa pruži ruku komisiji i kaže:
– Srećna Nova godina!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2017-12-06
Ustavni patriotizam i besudna zemlja
Ustavni patriotizam i besudna zemlja Ustavi su bili i ostali samo mrtvo slovo na papiru i samo su deklarativno priznavali građanska prava i slobode, bez mehanizama da ih građani ostvare u praksi, odnosno uz njihovo masovno kršenje od strane vladajuće partije (oligarhije)
-Pi­še: Sa­vo Šo­fra­nac

U da­ni­ma u ko­ji­ma Cr­na Go­ra bro­ji de­ce­ni­ju od do­no­še­nja Usta­va iz 2007. go­di­ne, s raz­li­či­tih adre­sa se po­ja­vlju­je te­za o po­tre­bi dru­štve­ne ko­he­zi­je na prin­ci­pi­ma tzv. ustav­nog pa­tri­o­ti­zma. Ova ide­ja pro­mo­vi­še se uglav­nom od stra­ne vla­da­ju­će po­li­tič­ke gar­ni­tu­re i „ne­za­vi­snih“ in­te­lek­tu­a­la­ca, ali sve vi­še i od opo­zi­ci­o­nih po­li­ti­ča­ra iz re­da tzv. gra­đan­ske opo­zi­ci­je. U svo­joj su­šti­ni, ustav­ni pa­tri­o­ti­zam, po shva­ta­nju i u iz­ved­bi nje­go­vih pro­mo­te­ra, je­ste kon­cept ko­ji bi tre­ba­lo da obez­bi­je­di lo­jal­nost gra­đa­na dr­ža­vi na te­me­lji­ma nad­na­ci­o­nal­nog pa­tri­o­ti­zma, od­no­sno stva­ra­nje „na­ci­je gra­đa­na“ ko­ji bi Cr­nu Go­ru istin­ski sma­tra­li svo­jom dr­ža­vom, bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­nu, je­zič­ku ili vjer­sku pri­pad­nost, od­no­sno opre­dje­lje­nje.
Na pr­vi po­gled ide­ja se či­ni kao vr­lo ple­me­ni­ta i pro­gre­siv­na, sa po­ten­ci­ja­lom da nje­na pri­mje­na Cr­nu Go­ru in­te­gri­še iz­nu­tra i uči­ni je funk­ci­o­nal­nom i de­mo­krat­skom dr­ža­vom. Me­đu­tim, pa­žlji­va ana­li­za mo­ti­va i po­la­znih pre­mi­sa na ko­ji­ma se za­sni­va po­ka­zu­je da se ra­di o per­fid­nom po­ku­ša­ju da se do­sa­da­šnja po­li­ti­ka asi­mi­la­ci­je i se­gre­ga­ci­je srp­skog na­ro­da i srp­ske je­zič­ke za­jed­ni­ce i da­lje na­sta­vi, sa­mo sa­da pri­kri­ve­no, u ob­li­ku na­vod­nog ustav­nog pa­tri­o­ti­zma.
Na­i­me, ovaj kon­cept, ko­ji je na­stao u Nje­mač­koj na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, pod­ra­zu­mi­je­va ide­ju pri­vr­že­no­sti gra­đa­na ne dr­ža­vi, ne­go osnov­nim vri­jed­no­sti­ma de­mo­krat­skog dru­štva – ljud­skim i gra­đan­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma ga­ran­to­va­nim usta­vom. Na toj osno­vi, gra­đa­ni kao slo­bod­ni po­je­din­ci pri­zna­ju jed­ni dru­ge za rav­no­prav­ne i na taj na­čin do­la­ze do mo­guć­no­sti za me­đu­sob­nu sa­rad­nju i dru­štve­nu so­li­dar­nost. Da­kle, ra­di se o ide­ji o kon­sen­su­al­nom ustav­nom aran­žma­nu ko­ji tre­ba da urav­no­te­ži za­jed­nič­ke vri­jed­no­sti i uni­ver­za­li­zam osnov­nih ljud­skih pra­va, sa jed­ne stra­ne, i jav­no pri­zna­nje po­seb­nih iden­ti­te­ta (u for­mi po­seb­nih pra­va za raz­li­či­te na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, kul­tur­ne ili te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je, pro­por­ci­o­nal­ne po­li­tič­ke re­pre­zen­ta­ci­je), s dru­ge stra­ne.
Tu do­la­zi­mo do pi­ta­nja ko­je tre­ba po­sta­vi­ti za­go­vor­ni­ci­ma ove ide­je kod nas: šta Cr­na Go­ra da­nas i u nor­ma­tiv­noj i u prak­tič­noj rav­ni ima za­jed­nič­ko sa ovim kon­cep­tom dr­ža­ve? Ap­so­lut­no ni­šta. Cr­na Go­ra je de­ce­ni­ja­ma una­zad dr­ža­va sa auto­krat­skim re­ži­mom, pro­i­za­šlim iz pret­hod­nog to­ta­li­tar­nog si­ste­ma, sa te­škim na­sle­đem bra­to­u­bi­lač­kih su­ko­ba. U ta­kvoj dr­ža­vi, usta­vi su bi­li i osta­li sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru i sa­mo su de­kla­ra­tiv­no pri­zna­va­li gra­đan­ska pra­va i slo­bo­de, bez me­ha­ni­za­ma da ih gra­đa­ni ostva­re u prak­si, od­no­sno uz nji­ho­vo ma­sov­no kr­še­nje od stra­ne vla­da­ju­će par­ti­je (oli­gar­hi­je).
Da­kle, bez po­što­va­nja prin­ci­pa vla­da­vi­ne pra­va, ne­ma ni­ti će ikad bi­ti slo­bod­nih po­je­di­na­ca ko­ji se mo­gu iden­ti­fi­ko­va­ti sa usta­vom i ustav­no­šću. Na­pro­tiv, u uslo­vi­ma dik­ta­tu­re, naj­ve­ći broj gra­đa­na ima oprav­da­no an­ta­go­ni­stič­ki stav u od­no­su na dr­žav­ni apa­rat i vlast ko­ja zlo­u­po­tre­blja­va jav­ne funk­ci­je za ostva­ri­va­nje lič­nih in­te­re­sa, ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje i dis­kri­mi­na­ci­ju po ra­znim osno­va­ma.
Ta­ko­đe, za­go­vor­ni­ci ove ide­je kao da za­bo­ra­vlja­ju na­čin na ko­ji je sa­da­šnji Ustav do­ne­sen, od­no­sno da ni ta­da ni­je bi­lo, kao što ni sa­da ne­ma, mi­ni­mu­ma dru­štve­nog kon­sen­zu­sa oko ključ­nih ustav­nih od­re­đe­nja ko­ji se ti­ču ka­rak­te­ra dr­ža­ve, iden­ti­tet­skih pi­ta­nja (slu­žbe­nog je­zi­ka i dr­žav­nih sim­bo­la) i spolj­no­po­li­tič­kih pri­o­ri­te­ta. Oni iz di­je­la „gra­đan­ske“ opo­zi­ci­je ko­ji se za­la­žu za ovaj kon­cept, a da­nas la­me­ni­tra­ju i ža­le se na kra­đu gla­so­va, iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be i ne­de­mo­krat­ski am­bi­jent ko­ji je kre­i­ra­la ova vlast, mo­ra­li bi zna­ti da je sve to, sa­mo u mno­go go­rem ob­li­ku, po­sto­ja­lo i na gla­sa­nji­ma ko­ja su pret­ho­di­la do­no­še­nju va­že­ćeg Usta­va. Sa­mim tim, po­sta­vlja se pi­ta­nje le­gi­ti­mi­te­ta ta­ko do­ne­se­nog Usta­va, kao i da li se na te­ko­vi­na­ma dik­ta­tu­re mo­že uop­šte gra­di­ti pra­ved­no dru­štvo i de­mo­krat­ski po­re­dak?
Da­kle, po­ru­ka za­go­vor­ni­ci­ma ovog pro­jek­ta gla­si: ustav­ni pa­tri­o­ti­zam kao mje­ra kom­pri­mi­sa u ci­lju dru­štve­ne in­te­gra­ci­je i na­ci­o­nal­nog po­mi­re­nja po­že­ljan je i mo­guć je sa­mo uz pret­hod­no is­pu­nja­va­nje dva pred­u­slo­va – us­po­sta­vlja­nje vla­sti ko­ja pro­is­ti­če iz slo­bod­no iz­ra­že­ne vo­lje gra­đa­na i do­no­še­nje no­vog usta­va ili iz­mje­nu po­sto­je­ćeg, na na­čin što će se uva­ži­ti re­al­nost i Cr­na Go­ra de­fi­ni­sa­ti kao dr­ža­va (i) srp­skog na­ro­da.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"