- Pi­še: Bo­ško Vu­ki­će­vić

U obra­ća­nju cr­no­gor­skom ko­le­gi Pre­dra­gu Bo­ško­vi­ću, ame­rič­ki mi­ni­star od­bra­ne Džejms Ma­tis je po­ru­čio da se ,,SAD i Cr­na Go­ra bo­re ra­me uz ra­me pro­tiv Ru­si­je”.
Upra­vo se u ri­je­či­ma ne­kog iz­vanj­ca kao što je Ma­tis, a ne ka­kvog do­ma­ćeg zva­nič­ni­ka, naj­e­fekt­ni­je pri­ka­zu­je du­bi­na bu­na­ra beš­ča­šća i iz­da­je u ko­jem obi­ta­va­ju vla­sto­dr­šci cr­no­gor­ske DPS-klep­to­kra­ti­je. Na­kon po­me­nu­te po­ru­ke ame­rič­kog mi­ni­stra od­bra­ne, slo­bod­ni lju­di su još jed­nom u oba­ve­zi da od­re­đe­nim ka­te­go­ri­ja­ma u Cr­noj Go­ri po­sta­ve pi­ta­nje: ,,Sti­di­te li se svi vi ko­ji ste bi­li pri­sta­li­ce ula­ska ze­mlje u NA­TO, ali i vi ko­ji ste to­kom tog pro­ce­sa bi­li pa­siv­ni? Po­gle­da­te li se, ma­kar po­ne­kad, u ogle­da­lo i za­cr­ve­ni­te li se ta­da ugle­dav­ši li­ce ku­ka­vi­ce ili iz­daj­ni­ka?”
Osta­vi­mo, za­sad, po stra­ni ova pi­ta­nja ka­ko bi­smo se po­za­ba­vi­li isto­rij­skim od­no­si­ma Cr­ne Go­re i Ru­si­je. Od Ru­si­je nam to­kom isto­ri­je ne sa­mo da ni­kad ni­je pri­je­ti­la ni­ka­kva opa­snost, već je ru­ska po­moć bi­la kon­stant­na i obim­na. Mno­gi isto­ri­ča­ri će se sa­gla­si­ti s ocje­nom: da ta­kve ne­pre­kid­ne ru­ske po­mo­ći ni­je bi­lo, ne bi bi­lo ni Cr­ne Go­re. Od 1715. go­di­ne po­sto­ji, na pri­mjer, tra­di­ci­ja ru­skih ca­re­va da ma­te­ri­jal­no po­dr­ža­va­ju Cr­nu Go­ru. Go­di­ne 1798. ru­ski im­pe­ra­tor Pa­vle Pr­vi od­re­dio je go­di­šnju po­moć Cr­noj Go­ri od 3.000 ru­ba­lja ,,za na­rod­ne po­tre­be i for­mi­ra­nje ko­ri­snih usta­no­va”. Ru­si­ja je Cr­nu Go­ru po­ma­ga­la u nov­cu, sla­la je cr­kve­ne knji­ge, pri­ma­la do­se­lje­ni­ke, otvo­ri­la kon­zu­lat u Ko­to­ru 1804. Iste go­di­ne mi­tro­po­lit Pe­tar Pr­vi Pe­tro­vić Nje­goš i star­je­ši­ne su se za­kle­le na vje­či­tu vjer­nost Ru­si­ji. Di­plo­mat­ska po­moć Ru­si­je je od­i­gra­la va­žnu ulo­gu i u ko­nač­nom ja­ča­nju ne­za­vi­sno­sti Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Uop­šte uzev­ši, bi­lo bi ne­pra­ved­no od­no­se naj­ma­nje i naj­ve­će slo­ven­ske ze­mlje na­zva­ti pri­ja­telj­skim; oni su od­u­vi­jek bi­li brat­ski.
S dru­ge stra­ne, zna­mo ko­ja je bi­la pre­te­žna vr­sta ,,po­mo­ći” ko­ja je pri­sti­za­la sa Za­pa­da. Zna­mo či­je su voj­ske vr­šlja­le po na­šim ze­mlja­ma i ma­sa­kri­ra­le na­še na­ro­de to­kom pr­vog i dru­gog ra­ta. Zna­mo i za po­moć ko­ju smo do­bi­li 1999. go­di­ne, ka­da nam je, iz­me­đu svih osta­lih stva­ri, uru­čen i ,,naj­dra­go­cje­ni­ji’’ mo­gu­ći po­klon, osi­ro­ma­še­ni ura­ni­jum, ko­ji će bi­ti u na­šem vla­sni­štvu mi­li­o­ni­ma na­red­nih go­di­na i iza­zi­va­ti kan­ce­ro­ge­na obo­lje­nja kod do­ma­ćeg sta­nov­ni­štva.
Tre­ba is­ta­ći da Ma­ti­so­va po­ru­ka pred­sta­vlja sa­mo jed­nu u ni­zu ame­rič­kih ,,za­hval­ni­ca”. Ne­dav­no se i ame­rič­ka am­ba­sa­dor­ka Mar­ga­ret En Uje­ha­ra gra­đan­stvu obra­ti­la po­ru­kom da ,,cr­no­gor­ski ot­por Ru­si­ji na­dah­nju­je svi­jet”. Ame­rič­ki ana­li­ti­čar Ja­noš Bu­gaj­ski isto­vre­me­no je is­ta­kao da tre­ba is­pi­ta­ti sve me­di­je, fir­me i par­ti­je ko­je ima­ju bi­lo ka­kve ve­ze sa Kre­mljom, ka­ko bi se pot­pu­no eli­mi­ni­sao uti­caj Mo­skve u Cr­noj Go­ri. Ta­kve iz­ja­ve ame­rič­kih zva­nič­ni­ka pra­ti do­sad ne­za­pam­će­na i ne­za­mi­sli­va ko­li­či­na ru­so­fo­bi­je ko­ju je cr­no­gor­ski re­žim po­si­jao po­sljed­njih go­di­na u ze­mlji.
Vra­ti­mo se po­sta­vlje­nim pi­ta­nji­ma s po­čet­ka tek­sta. Ona su re­to­rič­ka: evi­dent­no je da se pro­zva­ne ka­te­go­ri­je ne sti­de, jer one ne­ma­ju sa­vje­sti ni obra­za. Ipak, mo­ra­ju zna­ti da ih se sti­de nji­ho­vi pre­ci, ko­ji se u gro­bo­vi­ma pre­vr­ću zbog nji­ho­ve ne­ljud­sko­sti. Svojim ku­ka­vič­lu­kom i ne­čo­vje­štvom oni su obru­ka­li sve ono ljud­sko, slav­no i ju­nač­ko što su im pre­ci vje­ko­vi­ma gra­di­li. Kre­i­ra­li su zla i na­o­pa­ka vre­me­na u ko­ji­ma ih dru­gi hva­le jer su za­bi­li nož u le­đa Ru­si­ji, iz­da­li naj­bli­že, tj. one bez či­je kon­stant­ne po­mo­ći ne bi bi­lo ni njih sa­mih. Što je naj­go­re i naj­tu­žni­je, oni su po­ga­zi­li za­vjet Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog, naj­ve­ćeg me­đu na­ma.
Cr­no­gor­skih klep­to­kra­ta i ,,pa­si­va­ca” sti­dje­će se i nji­ho­va dje­ca, jer su im ukra­li bu­duć­nost. Od­ri­ču­ći se pri­vi­le­go­va­ne po­zi­ci­je voj­ne ne­u­tral­no­sti, pod pri­ti­skom za­pad­nih go­spo­da­ra i opi­je­ni mi­ri­som do­la­ra, oni su, dra­ma­tič­no na­ru­šiv­ši bez­bjed­nost ze­mlje, od nje na­pra­vi­li voj­nu me­tu za vi­so­ko­teh­no­lo­ške ru­ske pro­jek­ti­le u slu­ča­ju bi­lo ko­jeg bu­du­ćeg su­ko­ba.
Sva­ka­ko, na kra­ju va­lja is­ta­ći da po­red go­re opi­sa­nih ka­te­go­ri­ja po­sto­je dru­gi i dru­ga­či­ji, ko­ji se upor­no bo­re da vra­te Cr­nu Go­ru sa­moj se­bi. Po­kret ,,Slo­bo­da na­ro­du” je pret­hod­nih go­di­na mno­go­broj­nim ak­ci­ja­ma na uli­ci po­ka­zi­vao da po­sto­ji dru­ga­či­ja Cr­na Go­ra. Na ne­ki­ma od njih is­tak­nut je tran­spa­rent – ,,Mi smo Cr­na Go­ra!” Još pri­je tri i po go­di­ne, po­kret je po­kre­nuo pe­ti­ci­ju za uki­da­nje cr­no­gor­skih sank­ci­ja Ru­si­ji. Tekst pe­ti­ci­je je: ,,Cr­no­gor­ski re­žim je ne­dav­no, sli­je­de­ći na­red­be za­pad­nih po­kro­vi­te­lja, uveo eko­nom­ske sank­ci­je Ru­si­ji. Te sank­ci­je ne sa­mo da su neo­prav­da­ne iz bi­lo ko­je tač­ke gle­di­šta, već pred­sta­vlja­ju i te­ško iz­bri­si­vu lja­gu i sra­mo­tu za ime Cr­ne Go­re i či­ta­vu nje­nu isto­ri­ju. Od cr­no­gor­skog re­ži­ma zah­ti­je­va­mo hit­no uki­da­nje od­lu­ke o uvo­đe­nju eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji, ko­ja osim to­ga što je sram­na, pred­sta­vlja ri­zik za da­lje pro­pa­da­nje cr­no­gor­ske pri­vre­de i po­gor­ša­nje iona­ko ve­o­ma lo­šeg stan­dar­da gra­đa­na. Ova pe­ti­ci­ja je isto­vre­me­no i apel ru­skom na­ro­du. Že­li­mo ga uvje­ri­ti da ogrom­na ve­ći­na na­ro­da Cr­ne Go­re ne po­dr­ža­va sram­no uvo­đe­nje sank­ci­ja i da su osje­ća­ji pri­ja­telj­stva, za­jed­ni­štva, brat­stva iz­me­đu na­ših na­ro­da ne­iz­bri­si­vi i vječ­ni.”