-Pi­še: Ha­ti­dža De­do­vić

Ka­da ro­di­telj po­sta­ne saj­ber de­tek­tiv, ras­krin­ka­će sve vir­tu­el­ne var­var­ske na­je­zde na­sil­ni­ka. Vra­ti­će svoj iz­gu­blje­ni auto­ri­tet kao od­ga­ja­te­lja. Sa­mo on, edu­ka­tiv­no, pre­ven­tiv­no mo­že spri­je­či­ti skan­dal svog vla­sti­tog dje­te­ta. Po­sta­će frend, to će bi­ti trend nje­go­ve bor­be pro­tiv saj­ber na­si­lja. Sa­mo ta­ko će oprav­da­ti svo­je ro­di­telj­sko po­sto­ja­nje u su­ro­vom svi­je­tu vir­tu­el­ne ma­ni­pu­la­ci­je i ne­to­le­ran­ci­je.
Saj­ber kri­mi­nal vre­ba sva­ko­ga, zlo­sta­vlja­ču su po­treb­ne žr­tve, vr­lo če­sto su me­te ti­nej­džer­ke. Mno­ge od njih, želj­ne dru­štve­ne sen­za­ci­je i ne raz­mi­šlja­ju o po­sle­di­ca­ma svog pro­mo­vi­sa­nja, oso­bi­to pu­tem In­sta­gra­ma, Fej­sbu­ka itd. Vir­tu­el­no i sva­ka te­ži da bu­de do­pa­dlji­va, mno­ge od njih su vr­lo ma­ni­pu­la­tiv­ne. Zbog sve uče­sta­li­je po­hle­pe da za­do­vo­lje svo­je se­bič­ne že­lje, ti­nej­džer­ke upad­nu ola­ko kao ma­mac u ne­vo­lju ko­ja ih in­di­rekt­no vu­če u pro­va­li­ju, če­sto u por­no­gra­fi­ju. Že­lja za kon­ku­rent­skom vir­tu­el­nom do­mi­na­ci­jom vo­di ih i u ra­to­va­nje, in­ter­net dru­štve­no sa­mo­u­bi­ja­nje. A vir­tu­el­ni do­bro­tvor ubr­zo po­sta­je zlo­tvor.
Po­sta­je joj pr­vo pri­ja­telj ko­ji lu­ka­vo is­pu­nja­va nje­ne že­lje. To je trik da se žr­tva pr­vo pri­do­bi­je, a on­da se njo­me ucje­nji­vač­ki ma­ni­pu­li­še. Za­ro­bi je baš taj nje­ni dra­gi Fej­sbuk pri­ja­telj. Ta­ko in­ter­net sen­za­ci­o­na­li­stič­ka žmur­ka na­iv­no žr­tvu do­ve­de čak i do za­tvo­ra. Eto, do če­ga ih do­vo­di nji­ho­va vir­tu­el­na gim­na­sti­ka i atle­ti­ka. Sa­me se kao ro­blje ba­ca­ju na disk. Sen­za­ci­ja ih do­ve­de do vir­tu­el­nog Ro­mea ko­me tr­či nji­ho­va Ju­li­ja da pla­si­ra go­lo­ti­nju, od ko­je će on da pro­fi­ti­ra.
Po­sli­je nji­ho­ve ro­di­te­lje uhva­ti ne­iz­lje­či­va gla­vo­bo­lja od te nji­ho­ve to­bo­že na­iv­ne vir­tu­el­ne gim­na­stič­ke sen­za­ci­je. Ro­di­te­lji od sil­nih oba­ve­za i na­go­mi­la­nog stre­sa i ni­su svje­sni da dje­ca i gle­da­ju i nu­de por­no­gra­fi­ju. Če­sto i sa­ma por­no­gra­fi­ja pro­na­đe put do žr­tve ko­ja bje­ži. Ti­nej­džer­ke su u za­blu­di, ako mi­sle da im ne­će na­ško­di­ti. Ovih da­na u Me­đu­na­rod­nom cen­tru za dje­cu i omla­di­nu Gr­ba­vi­ca odr­žan je okru­gli sto o me­đu­vr­šnjač­kom na­si­lju u ško­la­ma, s ak­cen­tom na na­si­lje na in­ter­ne­tu. Me­ri­ma Spa­hić, pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja za raz­voj dru­štva ,,Kap’’ pred­sta­vi­la je u uvod­nom dije­lu dnev­nog re­da ak­tiv­no­sti dru­štva na po­lju an­ti­bu­lin­ga, pred­sta­vlje­ni su re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja o na­si­lju u ško­la­ma. Pu­bli­ku je pod­sje­ti­la na do­ku­men­tar­ni film „Haj­mo bi­ti ko­ri­sni’’, ko­ji je emi­to­van u 1.200 ško­la.
In­te­re­sant­no je to što se baš u tom do­ku­men­tar­nom fil­mu na­sil­nik iz 90-ih sti­di svo­jih ne­ka­da­šnjih po­stu­pa­ka, jer da­nas je upra­vo on ro­di­telj dvo­je dje­ce. Dok je u su­sjed­noj Hr­vat­skoj sva­ko če­tvr­to di­je­te žr­tva na­si­lja, BiH i u to­me u sta­ti­sti­ci pred­nja­či, jer kod nas je sva­ko tre­će di­je­te me­ta na­si­lja. Dje­ca, baš kao i od­ra­sli pla­še se da pri­ja­ve vir­tu­el­nog na­sil­ni­ka. Sve­ga 66 oso­ba je za­tra­ži­lo po­moć po­li­ci­je.
Či­nje­ni­ca je da dje­ca tr­pe ver­bal­no, fi­zič­ko i saj­ber na­si­lje. I psi­ho­lo­zi su već odav­no dru­štvo upo­zo­ri­li da saj­ber na­si­lje dje­cu mo­žda i naj­vi­še i bo­li i ti­šti, a u tim osje­tlji­vim go­di­na­ma su i oni ina­tlij­ski re­zer­vi­sa­ni šut­njom, ko­ja im sa­mo od­ma­že. Ro­di­te­lji i sa­mi zbog tr­ke za za­ra­dom i ne­do­stat­kom slo­bod­nog vre­me­na di­je­te ne­svje­sno pre­pu­ste saj­ber na­si­lju. U ime ,,Sa­ve The Chil­dern’’ Alen Za­i­mo­vić je pri­sut­ne pod­sje­tio da dje­ca da­nas u do­bi od 9 do 17 go­di­na sva­ko­dnev­no ko­ri­ste in­ter­net. Njih 80 od­sto ko­ri­sti baš mo­bil­ni in­ter­net. A dje­ca u 90 po­sto slu­ča­je­va ima­ju otvo­ren pro­fil (Fej­sbuk, In­sta­gram, Ju­tu­jub). Ro­di­te­lji i ne zna­ju šta im dje­ca ra­de na dru­štve­nim mre­ža­ma... Dje­ca pu­tem In­sta­gra­ma vr­lo če­sto do­bi­ja­ju uvre­dlji­ve ko­men­ta­re ko­je če­sto pla­si­ra­ju čak i dječ­ji na­sil­ni­ci. Vr­lo če­sto me­đu nji­ma ima i do­ju­če­ra­šnjih to­bo­žnjih pri­ja­te­lja. Jed­na tre­ći­na dje­ce su is­klju­či­li svo­je pri­ja­te­lje iz gru­pa.
Pre­ko 60 od­sto an­ke­ti­ra­nih su iz­ja­vi­li da se saj­ber na­si­lje re­pri­zi­ra­lo dva do tri pu­ta. Po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka je za­pra­vo ig­no­ri­sa­la pro­blem na­si­lja pu­tem dru­štve­nih mre­ža. Uzro­ke ne tre­ba pre­spa­va­ti, tre­ba na vri­je­me pre­ven­tiv­no dje­lo­va­ti. Čak su ura­đe­ni i raz­li­či­ti ku­ri­ku­lu­mi kroz raz­li­či­te pred­me­te ka­ko bi se lan­si­ra­la ova te­ma. A na ku­ri­ku­lum su i na­stav­ni­ci i uče­ni­ci po­zi­tiv­no od­go­vo­ri­li i kroz ge­o­gra­fi­ju, in­fo­r­ma­ti­ku, isto­ri­ju. Svi su po­sta­li svje­sni opa­sno­sti po­pu­lar­nih igri­ca, ko­je i sa­me do­vo­de do na­si­lja. Saj­ber na­si­lje ne tre­ba bi­ti za­ne­mar­lji­vo Bo­san­ci­ma i Her­ce­gov­ci­ma, jer je u po­ra­stu, pa je po­sta­lo još i psi­ho­lo­ški bru­tal­ni­je. Fa­ris Ke­kić iz Po­li­cij­ske aka­de­mi­je Fe­de­ral­nog MUP-a uka­zao je na sa­rad­nju iz­me­đu na­stav­ni­ka i po­li­ca­ja­ca, na raz­ne obu­ke po­li­cij­skih ka­dro­va za ob­u­sta­vlja­nje na­si­lja.
Mo­de­ra­tor ovog okru­glog sto­la, i sam vo­di­telj jed­ne vr­lo gle­da­ne emi­si­je, po­sta­vio je ne­ko­li­ko do­brih pi­ta­nja. Jed­no od njih je: Ko­li­ko mla­di zna­ju šta je za­kon? Ka­ko lju­di per­ci­pi­ra­ju saj­ber na­si­lje? Kon­sta­to­va­no je da tre­ba pro­mi­je­ni­ti Za­kon o saj­ber na­si­lju. Da ni sa­mi za­ko­ni Fe­de­ra­ci­je i RS o saj­ber na­si­lju ni­su re­du­ko­va­ni. RS je čak i po ovom pi­ta­nju ura­di­la vi­še od Fe­de­ra­ci­je. Ni­gdje još ni­je uvi­đe­no „na­si­lje nad in­di­vi­du­om“.
Za­pra­vo, BiH već du­go bo­lu­je od „do­brih za­ko­na ko­ji se u prak­si ne spro­vo­de“. Sve su pri­li­ke da će se i ka­zne za saj­ber kri­mi­nal za­kon­ski i u sko­ri­joj bu­duć­no­sti mi­je­nja­ti. Po­ra­zno je, ali naža­lost isti­ni­to da en­ti­tet RS ima pet lju­di ob­u­če­nih za saj­ber kri­mi­nal, a Fe­de­ra­ci­ja če­ti­ri čo­vje­ka. Ža­lo­sno je što BiH već de­set go­di­na če­ka da se or­ga­ni­zu­je Cen­tar za saj­ber kri­mi­nal. Pi­ta­nje se na­me­će: ko­li­ko još tre­ba­ da če­ka­mo? A, šta ako bu­de pre­ka­sno?
U ime In­fo­r­ma­cij­ske si­gur­no­sti/In­sti­tu­ta za dru­štve­na is­tra­ži­va­nja, Ami­na Be­ri­sa na­gla­si­la je da taj sam in­ter­net tre­ba bi­ti edu­ka­ci­ja, ka­da po­sta­ne si­gu­ran. Sa­mo u ju­lu 2016. pre­ko 16 od­sto pe­ne­tra­ci­ja bi­lo je pu­tem dru­štve­nih mre­ža. I pu­bli­ka se pred­lo­zi­ma uklju­či­la ka­ko da se pre­ven­tiv­no dje­lu­je pro­tiv saj­ber na­si­lja, svje­sni či­nje­ni­ce da su dje­ca i naj­ra­nji­vi­ja ka­te­go­ri­ja. Jed­na od njih je pred­lo­ži­la da se osnu­ju edu­ka­tiv­ni por­ta­li ili da se po­kre­ne ča­so­pis ko­ji će edu­ka­tiv­no, kul­tur­no, ak­ti­vi­stič­ki lan­si­ra­ti po­zi­tiv­ne pri­če ka­ko su ne­ke ško­le ri­je­ši­le saj­ber na­si­lje, pri to­me vo­de­ći em­pa­tij­ski ra­ču­na da ime žr­tve osta­ne ano­nim­no.
Za­pra­vo, na ovaj na­čin stva­ra­će­mo do­bru kli­mu da se ri­je­ši i spri­je­či saj­ber na­si­lje. Ne­ki su re­kli da ho­tlajn tre­ba da pre­đe u si­gur­ni in­ter­net. Slo­ži­li su se sko­ro svi i da ro­di­telj­stvo tre­ba po­dig­nu­ti na vi­ši ni­vo. Što hit­ni­je or­ga­ni­zo­va­ti kur­se­ve za ro­di­te­lje o pi­ta­nju opa­sno­sti saj­ber na­si­lja. Na­gla­še­no je za one ko­ji ne zna­ju da se pu­tem Me­đu­na­rod­nog fo­ru­ma so­li­dar­no­sti i pla­vog te­le­fo­na mo­že pri­ja­vi­ti na­si­lje.
Ka­da bo­san­sko-her­ce­go­vač­ko dru­štvo bu­de ozbilj­no i nov­ča­no ka­žnje­no za saj­ber kri­mi­nal, ma­nje će bi­ti i vir­tu­el­nog dječ­jeg na­si­lja. Pre­sta­ni­mo ži­vje­ti u „kul­tu lič­no­sti“, na­u­či­mo se­be mi­je­nja­ti. Edu­ka­tiv­no, pre­ven­tiv­no spri­je­či­mo sve pri­sut­ni­ju dru­štve­nu mr­žnju i ne­to­le­ran­ci­ju, me­di­ji­ma ser­vi­raj­mo „bi­je­le i do­bre vi­je­sti“, oslo­bo­di­mo se i ste­re­o­ti­pa i la­žnih uto­pij­skih sen­za­ci­ja.
(Al Ja­ze­e­ra)