-Pi­še: Mil­ka Šće­pa­no­vić

U Cr­noj Go­ri se ma­lo go­vo­ri o rod­noj rav­no­prav­no­sti. Za­stu­plje­nost že­na u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma mo­ra bi­ti po­dig­nu­ta na što viši ni­vo. U no­voj kul­tu­ri mo­guć­no­sti i mo­der­nih teh­no­lo­ških do­stig­nu­ća lju­di se me­đu­sob­no raz­li­ku­ju po ste­pe­nu obra­zo­va­nja, eko­nom­skom kre­ta­nju, zdrav­stve­noj za­šti­ti, po­li­tič­kim i dru­gim am­bi­ci­ja­ma, te ta­ko i u na­či­nu ži­vo­ta. Ja­ke i sta­bil­ne dr­ža­ve tru­de se da do­brom so­ci­jal­nom po­li­ti­kom ubla­že raz­li­ke me­đu lju­di­ma. Rod­na rav­n­o­prav­nost je su­štin­ski uslov pra­ved­no­sti i jed­na­ko­sti, od­go­vor­no­sti pre­ma svim gra­đa­ni­ma i gra­đan­ka­ma, dru­štve­nog i eko­nom­skog raz­vo­ja, sma­nje­nja si­ro­ma­štva i po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta ži­vo­ta, si­gur­no­sti i bla­go­sta­nja sta­nov­ni­štva u cje­li­ni. Rav­no­prav­nost po­lo­va sva­ka­ko mo­ra bi­ti te­ma ko­jom će se ba­vi­ti nad­le­žni, kao i ci­vil­ni sek­tor u Cr­noj Go­ri. Iako nam je za­kon­ski okvir ga­rant za za­šti­tu pra­va že­na i rav­no­prav­nost mu­ška­ra­ca i že­na u dru­štvu, si­tu­a­ci­ja je de fak­to ipak dru­ga­či­ja. Že­ne u Cr­noj Go­ri su i da­lje dis­kri­mi­ni­sa­ne po osno­vu po­la, u ve­ći­ni slu­ča­je­va ugro­že­na su im pra­va, ve­li­ki broj njih su žr­tve na­si­lja, ne­za­do­vo­lja­va­ju­će je i sta­nje nji­ho­vog pri­su­stva na mje­sti­ma od­lu­či­va­nja u po­li­tič­kom i jav­nom ži­vo­tu, a mno­gi­ma su ugro­že­na ili u ne­do­volj­noj mje­ri omo­gu­će­na osnov­na eko­nom­ska, so­ci­jal­na, po­li­tič­ka i kul­tur­na pra­va. Ka­da po­gle­da­mo i za­vi­ri­mo u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, mo­že­mo da za­klju­či­mo da u po­je­di­nim re­so­ri­ma i ne­ma­mo že­nu kao pred­stav­ni­ka ne­kog mi­ni­star­stva. Raz­log za ne­po­što­va­nje stan­dar­da i prin­ci­pa rav­no­prav­no­sti po­lo­va le­ži u ne­po­zna­va­nju i ne­do­volj­noj svi­je­sti o tim pra­vi­ma, ali i o tra­di­ci­o­nal­nim, pa­tri­jar­hal­nim i ste­re­o­tip­nim dru­štve­nim obra­sci­ma i rod­nim ulo­ga­ma  že­na i mu­ška­ra­ca ko­ji im se na­me­ću i ote­ža­va­ju nji­hov na­pre­dak, te su če­sto glav­na pre­pre­ka u ostva­ri­va­nju su­štin­ske rod­ne rav­no­prav­no­sti. Za­to ape­lu­jem i sma­tram da je po­treb­no, po­red da­ljeg ja­ča­nja za­kon­skog i in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra u ovoj obla­sti, stal­no ra­di­ti na po­di­za­nju svi­je­sti, obra­zo­va­nju o pra­vi­ma i nji­ho­vom zna­ča­ju, a u ci­lju is­kor­je­nji­va­nja štet­nih pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­pa ko­ji vo­de dis­kri­mi­na­ci­ji i na­si­lju nad že­na­ma. Na cr­no­gor­skoj sce­ni sve vi­še je za­stu­plje­na dis­kri­mi­na­ci­ja že­na u obla­sti­ma ži­vo­ta i ra­da, u pri­vat­noj i jav­noj sfe­ri. Že­ne mo­ra­ju što vi­še bi­ti za­stu­plje­nje na mje­sti­ma oda­kle će se nji­hov glas znatno vi­še ču­ti. Sle­de­će ja­ko va­žno pi­ta­nje za sve nas kao od­go­vor­ne gra­đa­ne, a i in­sti­tu­ci­je si­ste­ma je­ste da li su že­ne an­ga­žo­va­ne na od­lu­ču­ju­ćim funk­ci­ja­ma i u ko­li­koj mje­ri? Da li ih ima do­volj­no u par­la­men­tu? Ka­kva je nji­ho­va ulo­ga u uprav­nim od­bo­ri­ma jav­nih pred­u­ze­ća i jav­nih ser­vi­sa, u ve­li­kim kom­pa­ni­ja­ma? Veoma ma­la. Po­ra­ža­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da glav­nu ri­ječ u dr­ža­vi na bi­lo ko­joj po­zi­ci­ji u Cr­noj Go­ri uvi­jek vo­di mu­ška­rac, što do­vo­di do ne­rav­no­prav­no­sti po­lo­va. Že­ne tr­pe dis­kri­mi­na­ci­ju u raz­li­či­tim obla­sti­ma ži­vo­ta i ra­da, u pri­vat­noj i jav­noj sfe­ri. Od raz­li­či­tih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je iz­dva­ja se pr­ven­stve­no na­si­lje u po­ro­di­ci. Slje­de­ća veoma bit­na stav­ka, a ko­ju mi kao gra­đa­ni ne smi­je­mo da pre­ću­ti­mo je­ste dis­kri­mi­na­ci­ja u obla­sti ra­da, za­po­šlja­va­nja i pri­stu­pa re­sur­si­ma. Da na­gla­sim i slje­de­ću ne ma­nje bit­nu či­nje­ni­cu da sve do 20. vi­je­ka uti­caj že­na „kao ro­da” go­to­vo da ni­je bio zna­ča­jan. Sva­ki na­pre­dak u dru­štvu, po­put in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je, zna­čio je i ko­rak da­lje u žen­skoj bor­bi za slo­bo­du, ali vr­lo br­zo usli­je­di­li su ot­po­ri onih ko­ji su sma­tra­li da i u no­vo­na­sta­lim okol­no­sti­ma že­na tre­ba da bu­de za­dr­ža­na u kuć­nim okvi­ri­ma da bi obez­bi­je­di­la re­pro­duk­ci­ju. Da­nas, u 21.vi­je­ku, bo­ri­mo se za pra­vo že­na u dru­štvu, za pra­vo da dje­lu­ju na funk­ci­ja­ma i pra­vo da dig­nu glas ka­da za to ima­ju po­tre­bu. Mo­ram da is­tak­nem i či­nje­ni­cu da su že­ne u Cr­noj Go­ri u ne­po­volj­ni­jem po­lo­ža­ju na tr­ži­štu rad­ne sna­ge, te­že ostva­ru­ju rad­na pra­va ka­da je u pi­ta­nju ma­te­rin­stvo, če­sto su pr­ve na uda­ru za ot­kaz u slu­ča­ju eko­nom­ske kri­ze. Že­ne u na­šoj dr­ža­vi, ta­ko­đe, ni­su u rav­no­prav­nom po­lo­ža­ju zbog svog brač­nog od­no­sno po­ro­dič­nog sta­tu­sa pri­li­kom tra­že­nja za­po­sle­nja. Sto­ga su pri­nu­đe­ne da ra­de u ta­ko­zva­noj si­voj eko­no­mi­ji na lo­ši­je pla­će­nim rad­nim mje­sti­ma i da pri­hva­ta­ju po­slo­ve pod lo­ši­jim uslo­vi­ma. Že­ne su još uvi­jek ma­nji­na me­đu za­po­sle­ni­ma i u ak­tiv­noj rad­noj sna­zi. Za­što ne re­ći da to ne zna­či da one ma­nje ra­de, na­pro­tiv, sva­ko­dnev­ni po­slo­vi že­na u do­ma­ćin­stvu i bri­ga o čla­no­vi­ma po­ro­di­ce su op­te­re­ću­ju­ći, ne­pla­će­ni i dru­štve­no ne­pri­zna­ti. Pri­vred­ne gra­ne u ko­ji­ma su ve­ći­nom za­stu­plje­ne že­ne su naj­ma­nje pla­će­ne i naj­ma­nje vred­no­va­ne. Čak i u tim gra­na­ma ru­ko­vo­de­ći ka­dar je ve­ći­nom mu­ški. Pi­ta­mo se za­što. Že­ne su u ve­o­ma ma­lom pro­cen­tu vla­sni­ce imo­vi­ne, pa im je iz tih raz­lo­ga ote­žan pri­stup kre­di­ti­ma i fi­nan­sij­skim pod­sti­ca­ji­ma. Ve­li­ki broj že­na sa sela ra­de kao ne­pla­će­ni, po­ma­žu­ći čla­no­vi do­ma­ćin­stva, ne pri­ma­ju za to ni­ka­kvu na­dok­na­du i pri­hod ni­ti ima­ju mo­guć­nost ostva­ri­va­nja pen­zij­skog osi­gu­ra­nja. Is­ti­čem, da rod­na rav­no­prav­nost ne pod­ra­zu­mi­je­va rat po­lo­va, po­bje­du jed­nog po­la nad dru­gim, ne­go upra­vo si­ner­gi­ju oba po­la, že­na i mu­ška­ra­ca, ra­di obo­stra­ne ko­ri­sti.
Dra­ge maj­ke, se­stre, že­ne – sre­ćan nam 8.mart!
(Autor­ka je di­rek­to­ri­ca
NVO ,,Na­še sun­ce’’)