Pi­še: Jo­van Pla­me­nac


Što je na­ma Cr­no­gor­ci­ma NA­TO?
Ne­pri­ja­telj!
Što jed­nom na­ro­du mo­že bi­ti onaj ko­ji ga je za­si­pao bom­ba­ma, ubi­jao mu dje­cu i uni­šta­vao ma­te­ri­jal­na do­bra osim ne­pri­ja­telj?
A to ne­pri­ja­telj­stvo ni­je od ju­če. Ni­je­su sa­mo dje­ca iz Mu­ri­na nje­go­ve žr­tve.
Oni ko­ji su iz­nje­dri­li NA­TO kra­jem Dru­gog svjet­skog ra­ta bom­bar­do­va­li su Pod­go­ri­cu, Nik­šić, Plje­vlja... Ra­di­li su to uža­sno su­ro­vo: ubi­li na hi­lja­de ne­ja­či, po­ru­ši­li zgra­de i ku­će... A cr­no­gor­ski na­rod im je bio sa­ve­znik u ra­tu ko­ji je još tra­jao.
Na Pe­trov­dan 1941. na Ce­ti­nju ne­ki vi­đe­ni Cr­no­gor­ci su, sve­ča­no, uki­nu­li od­lu­ke Pod­go­rič­ke skup­šti­ne, pro­gla­si­li ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru i cr­no­gor­ski na­rod pod­ve­li oku­pa­to­ru, „fa­ši­stič­kim oru­ža­nim si­la­ma“.
Slič­no, u ovo vri­je­me cr­no­gor­ska vlast je pro­gla­si­la ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru i sa­da cr­no­gor­ski na­rod pod­vo­di nje­go­vom krv­nom ne­pri­ja­te­lju.
Oni sa Pe­trov­dan­skog sa­bo­ra već sle­de­ćeg da­na do­bi­li su – 13. jul, oru­ža­nu po­bu­nu cr­no­gor­skog na­ro­da (ko­ju su ko­mu­ni­sti na­kon ra­ta pri­svo­ji­li).
Ovi da­nas su vje­šti­ji.
Pr­vo, ni­je­su pro­gla­si­li dr­ža­vu ne­za­vi­snom na ne­kom sa­bo­ru, ne­go su or­ga­ni­zo­va­li re­fe­ren­dum, da is­pad­ne kao da je to vo­lja na­ro­da. Uoči re­fe­ren­du­ma spro­ve­li su kam­pa­nju ko­ja je, u stva­ri, bi­la – de­mon­stra­ci­ja si­le: ku­po­va­li su lič­ne kar­te, ku­po­va­li gla­so­ve (nov­cem, bra­šnom...), ucje­nji­va­li lju­de po­slom, pri­je­ti­li... Iako je ostao za­bi­lje­žen ve­li­ki broj do­ka­za ovog na­si­lja, re­zul­ta­te tog re­fe­ren­du­ma uva­ži­li su im pr­vo ovi ko­ji sa­da ho­će da oku­pi­ra­ju Cr­nu Go­ru.
Pri­pre­me za NA­TO oku­pa­ci­ju Cr­ne Go­re su uve­li­ko u to­ku. I njih zo­vu kam­pa­njom. U stva­ri, opet ima­mo na sce­ni agre­siv­no na­si­lje vla­sti nad na­ro­dom. A sve to da bi is­pa­lo da cr­no­gor­ski na­rod ho­će u NA­TO.
Vlast ho­će da pod­ve­de Cr­nu Go­ru NA­TO-u. Ve­ći­na na­ro­da u Cr­noj Go­ri to­me se pro­ti­vi. Ta­ko ka­žu an­ke­te.
O ta­ko va­žnom pi­ta­nju za sud­bi­nu na­ro­da – pri­hva­ti­ti ili ne oku­pa­ci­ju do­mo­vi­ne – vlast i na­rod ima­ju su­prot­ne sta­vo­ve. A lju­de na vla­sti iza­brao je na­rod. Ka­ko sad to: na­rod iza­brao vlast ko­ja ra­di su­prot­no nje­go­voj vo­lji, ko­ja mu, šta­vi­še, ra­di o gla­vi? Po­sto­ji sa­mo jed­no ob­ja­šnje­nje: iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri su – pre­va­ra.
Za spro­vo­đe­nje ovog na­si­lja oku­pa­tor ko­ji če­ka pred vra­ti­ma Cr­ne Go­re iz­dvo­jio je ve­li­ki no­vac. Tim nov­cem po­treb­no je pre­u­mi­ti Cr­no­gor­ce, što ih ubi­je­di­ti, što pri­sli­li­ti da po­dr­že oku­pa­ci­ju svo­je otadž­bi­ne.
Lju­di na vla­sti u Cr­noj Go­ri, ta­ko, za no­vac na­re­če­nog oku­pa­to­ra ovih da­na in­ten­ziv­no pro­pa­gi­ra­ju „bla­go­de­ti“ ula­ska ove ne­za­vi­sne dr­ža­ve u Sje­ver­no­a­tlant­sku ali­jan­su. Sve vi­še iz­bje­ga­va­ju da ka­žu u NA­TO, jer NA­TO je omra­že­na ri­ječ u cr­no­gor­skom na­ro­du. Za­to ka­žu: Sje­ver­no­a­tlant­ska ali­jan­sa. „Vrat“ zvu­či mo­der­ni­je, per­spek­tiv­ni­je ne­go „ši­ja“.
Na ovim pro­sto­ri­ma ta­kvi su na­zi­va­ni stra­nim pla­će­ni­ci­ma, na­rod­nim iz­daj­ni­ci­ma, kvi­slin­zi­ma.
Pot­ku­plji­vi no­vi­na­ri od­mah su im se na­šli od ru­ke. Za­to su me­di­ji u Cr­noj Go­ri ovih da­na ta­ko pu­ni Sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se.
I po­ne­ko ku­če za­kev­će: „NA­TO je bu­duć­nost Cr­ne Go­re“. Da po­ka­že svo­ju oda­nost vla­sti, oče­ku­ju­ći po­ko­ju mr­vi­cu sa te go­mi­le nov­ca do­bi­je­ne za kam­pa­nju.
A što bi­va ka­da ne­ko us­pi­je jav­no da se us­pro­ti­vi pod­vo­đe­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u? On bi­va po­sta­vljen za me­tu kao onaj ko se pro­ti­vi bo­ljit­ku Cr­ne Go­re i me­di­ji ko­ji blo­ki­ra­ju jav­no pro­ti­vlje­nje ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO, ob­ru­ša­va­ju se na nje­ga.
To se ne­dav­no do­go­di­lo mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju.
A što je tre­ba­lo da ura­di mi­tro­po­lit? Da po­dr­ži NA­TO kam­pa­nju u Cr­noj Go­ri? Da po­dr­ži po­ri­ca­nje hri­šćan­skih vri­jed­no­sti ži­vlje­nja, od­no­sno da po­dr­ži one ko­ji nam si­lom nov­ca i voj­ne teh­ni­ke na­me­ću de­mo­kra­ti­ju kao pre­va­ru i ljud­ska pra­va kao sred­stvo za do­mi­na­ci­ju, a pre­ko njih he­do­ni­zam, pe­de­ra­sti­ju, opi­ja­te, ras­ta­ka­nje po­ro­di­ce, sek­su­al­ne slo­bo­de, abor­tus i kon­tra­cep­tiv­na sred­stva, euta­na­zi­ju, me­di­je kao in­du­stri­ju spe­ku­la­ci­je, re­la­ti­vi­za­ra­nja isti­ne...?
Cr­kva po de­fi­ni­ci­ji bri­ne o lju­di­ma, pr­ven­stve­no o nji­ho­vim du­ša­ma, i tru­di se da ih spa­si od pro­pa­sti i u ze­malj­skom i u vječ­nom ži­vo­tu. Ona je po svo­joj pri­ro­di ro­do­lju­bi­va in­sti­tu­ci­ja, ko­ja se pro­ti­vi po­ro­blja­va­nju na­ro­da, onog fi­zič­kog, ali još vi­še du­hov­nog.
Vlast odvo­je­na od Bo­ga je ra­ci­o­nal­na. Njoj ni­šta ni­je sve­to. Ži­vo­ga Bo­ga za­mi­je­nio joj je no­vac, sa svom ras­pu­sno­šću ko­ji on do­no­si.