Pi­še: Vla­di­mir Bo­žo­vić


Ti­fon je u grč­koj mi­to­lo­gi­ji za­stra­šu­ju­će bi­će ve­li­ke sna­ge sa sto­ti­nu zmij­skih gla­va na ra­me­ni­ma. Iz oči­ju je iz­ba­ci­vao va­tru, a ogla­ša­vao se ur­li­ci­ma po­put ri­ke la­va ili la­ve­ža pa­sa. Otac je mno­gih slav­nih ču­do­vi­šta kao što su psi Or­tar i tro­gla­vi Ker­ber, Ler­nej­ska hi­dra i Hi­me­ra.
Za sve ko­ji su u po­sled­nje vri­je­me pra­ti­li ne­u­ro­tič­ne na­stu­pe Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ne­ma di­le­me - Ti­fon je pro­to­ver­zi­ja Vo­ji­sla­ve Ko­štu­ni­ce. Tač­ni­je, ne­ka­da­šnji li­der DSS-a je una­pri­je­đe­na re­in­kar­na­ci­ja ovog mi­to­lo­škog ču­do­vi­šta, pret­hod­no ukr­šte­na sa Fe­nik­som. Ta­len­to­va­ni pi­sci ep­ske fan­ta­sti­ke si­gur­no ne­će pro­pu­sti­ti iza­zov ko­nač­nog ob­ra­ču­na Zve­ri iz Ras­to­ka i Ti­fo­na iz Ko­štu­ni­ća.
Ko god je za tre­nu­tak po­mi­slio da je Đu­ka­no­vi­će­va iz­ja­va o Ko­štu­ni­ci iz­raz pot­pu­nog psi­hič­kog ra­stroj­stva, ostao je za­te­čen nje­go­vim na­red­nim “ot­kri­ćem”. Na­i­me, vi­še­stru­ki pre­mi­jer-po­vrat­nik je to­kom jed­ne TV emi­si­je, u po­seb­nom na­bo­ju pro­zor­lji­vo­sti, obje­lo­da­nio ka­ko ru­ski ten­ko­vi ka­mu­fli­ra­ni ra­zno­boj­nim opo­zi­ci­o­nim ša­to­ri­ma zlo­kob­no gr­go­lje na Bu­le­va­ru Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. Sta­ri voj­no-po­li­tič­ki prin­cip ka­že da ru­ski tenk ko­ji la­ga­no “ka­šlju­ca” u pr­vom či­nu, mo­ra ne­što da zga­zi u po­sled­njem. U op­se­siv­nom sce­na­ri­ju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ru­ski ten­ko­vi bi, pot­po­mog­nu­ti do­ma­ćom pje­ša­di­jom, na­kon okr­ša­ja sa sa­mo­za­pa­lji­vim bor­be­nim oklop­nim vo­zi­lom (SBOV) cr­no­gor­ske po­li­ci­je, la­ko pre­ga­zi­li stra­te­šku ko­tu - Go­ri­cu C. Ta­ko bi se okon­ča­la tro­de­ce­nij­ska tra­ge­di­ja, jer Mo­skva (po­kaj­nič­kim) su­za­ma ne vje­ru­je. Ne­du­go na­kon po­me­nu­te TV emi­si­je, ru­ski MID je ro­di­telj­ski osje­ćaj­no iz­ra­zio na­du da će kod Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pre­vla­da­ti zdrav ra­zum. Ipak, iz­gle­da da su odoc­ni­li. Đu­ka­no­vić je u me­đu­vre­me­nu jav­no sa­hra­nio ofu­ca­nu pa­ra­dig­mu za­vje­re Va­ti­kan - Va­šing­ton - So­roš, i za­mi­je­nio je asi­me­trič­nim tro­u­glom Be­o­grad - Moskva - Ko­štu­ni­ca. Ob­ja­snio, re­kla bi omla­di­na.
Tre­nut­no, Mi­lu je vr­lo ozbi­ljan pro­blem to što se nje­go­va vid­na i ne­sti­šlji­va ra­stro­je­nost se­ci­ra u pro­faj­ler­skim de­pe­ša­ma ame­rič­ke am­ba­sa­de. Ame­ri su ra­zu­mje­li da je po­vi­še­na ener­gi­ja pro­te­sta za­pra­vo od­go­vor na re­fe­ren­dum­sku po­dje­lu za i pro­tiv Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te da je stra­na ”pro­tiv” u ozbilj­noj pred­no­sti. Do ju­če je bi­la uto­pi­ja, ali da­nas skup Đu­ka­no­vi­će­vih pro­tiv­ni­ka dje­lu­je pri­lič­no kom­pakt­no i od­luč­no. Uje­di­ni­li su ih ša­tor, pen­drek, su­za­vac, a bo­ga­mi i ono pra­se. Par­don, The Pra­se. Ini­ci­ja­ci­ja ob­je­di­nja­va­nja je iz­vr­še­na ka­da su hi­lja­de de­mon­stra­na­ta pro­gu­ta­le sa­te re­žim­ske pro­pa­gan­de sa­sta­vlje­ne od sla­do­stra­snih sli­ka na ko­ji­ma se li­je­no obr­ta­lo Pra­se. Dok se Pra­se okre­ta­lo u mra­ku re­žim­skih me­di­ja, okre­nu­la se i po­li­tič­ka igra. Tog 24. ok­to­bra, na­rod je, na­pu­can ho­le­ste­ro­lom, pod­rig­nuo u li­ce ma­fi­ja­škoj hor­di i na start­ni pu­canj Vo­ji­sla­va Ti­fon Ko­štu­ni­ce la­vov­ski za­gr­mio ”Mi­lo - NA­TO po­dr­ža­va­o­če!”.
U škri­pu­ći zar­đa­loj, in­for­me­rov­skoj pro­pa­gan­di, Pra­se je tre­ba­lo da ras­tje­ra sa sce­ne pro­te­sta ”za­blu­dje­le” Cr­no­gor­ce i Bo­šnja­ke, a da Sr­bi (opet) osta­nu sa­mi, i ona­ko utu­če­ni od­gu­sla­ju tra­gič­ni de­se­te­rac o još jed­noj ve­le­i­zda­ji. Me­đu­tim! Sem što je raz­bi­lo vi­še­ne­djelj­nu cen­zu­ru re­žim­skih me­di­ja, Pra­se je ras­pr­ši­lo tje­sko­bu srp­ske auto­cen­zu­re. Hva­la Bar­skoj Sr­ba­di­ji!
Pro­sto, do­đe onaj tre­nu­tak kad iz utro­be ze­mlje pro­ku­lja no­vi isto­rij­ski tok. I to ni­ko ne mo­že za­u­sta­vi­ti. Ni bri­sel­ski NA­TO žre­ci, a ka­mo­li ša­ti­ra­ne bu­ba­šva­be i gro­tesk­ni po­li­cij­ski ki­bor­zi, spon­so­red by Saj(o) Ka­lić.
Oči­gled­no je da će Ame­ri­kan­ci otre­sti Đu­ka­no­vi­ća. Odav­no već ra­de na po­pu­ni, ob­li­ko­va­nju i ute­za­nju no­ve gar­ni­tu­re vla­sti - cr­no­gor­skom ti­mu B na če­lu sa Kri­vo­ka­pi­ćem. U rječ­ni­ku po­li­tič­ki ne­ko­rekt­nih iz­ra­za će­te na­ći: Tim B - skup va­šing­ton­skih pu­dli­ca ko­ji se sa­sto­ji od ne­ko­li­ko po­li­tič­kih par­ti­ja, po­je­di­nih NVO i mi­to­lo­ških bi­ća ko­ja se sa­mo­re­kla­mi­ra­ju kao ”ne­za­vi­sni in­te­lek­tu­al­ci”. Uz sve­srd­nu po­dr­šku Va­šing­to­na, Tim B mo­ra da pre­u­zme Đu­ka­no­vi­će­ve in­sig­ni­je ne­for­mal­ne mo­ći. To je naj­te­ži, ali neo­p­ho­dan uslov ka­ko bi se bi­ro­krat­sko bi­rač­ko je­zgro DPS-a pre­li­lo no­vom po­li­tič­kom vla­sni­ku. Ova či­nov­nič­ka po­pu­la­ci­ja sa po­ve­za­nim li­ci­ma te­ži oko 20 od­sto bi­rač­kog ti­je­la. Ta­ko bi, uz age­siv­ni­ju iz­bor­nu kam­pa­nju, gla­so­ve na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, efek­te D`On­to­vog ko­lič­ni­ka i ne­što sop­stve­ne sna­ge, tim B do­šao do gra­ni­ce ap­so­lut­ne ve­ći­ne.
Ko či­ni to bi­ro­krat­sko, či­nov­nič­ko je­zgro DPS- a? Zna­te, ra­di se o onim lju­di­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji usva­ja­ju ”ide­o­lo­gi­ju” na glav­nim od­bo­ri­ma, pu­tem cje­du­lji­ca, SMS-om, šap­tač­kim raz­go­vo­rom ”u če­ti­ri oka”… Na kra­ju sva­kog no­vog ide­o­lo­škog ”ažu­ri­ra­nja” re­flek­sno po­di­žu obr­ve i is­ko­la­če­nih oči­ju ubje­đu­ju oko­li­nu da se za­pra­vo ni­kad ni­su mi­je­nja­li. Je­di­ni pro­blem im pra­vi ona tek od­ba­če­na ”ko­šu­lji­ca” uva­lja­na u svje­žim sje­ća­nji­ma i hlad­nom pre­zi­ru.
Tim B ima ključ­ni za­da­tak - da na­kon pro­mje­ne vla­sti sa­ču­va ključ­ne te­ko­vi­ne vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Pri­je i iz­nad sve­ga, Cr­na Go­ra mo­ra na­sta­vi­ti dr­žav­ni ži­vot kao ame­rič­ki pro­tek­to­rat. S tim u ve­zi, mo­ra­ju osta­ti ne­tak­nu­ti in­sti­tu­ci­o­nal­ni me­ha­ni­zmi re­pre­si­je i apart­hej­da nad srp­skim na­ro­dom, srp­skom je­zič­kom za­jed­ni­com i SPC, kao čvr­stom ga­ran­ci­jom da se Ru­si­ja ov­dje ne mo­že (opet) usi­dri­ti. Dok je Kri­vo­ka­pi­ću to sa­svim pri­rod­no sta­nje, osta­tak Ti­ma B, na po­vre­me­ne ”pro­vo­ka­ci­je” o dis­kri­mi­na­ci­ji gra­đa­na, ako i osje­ća ka­kvu ne­la­go­du, ima sprem­nu onu uža­sno po­kva­re­nu man­tru: Ne­će­mo po­dje­le već pu­ne fri­ži­de­re! Na­rav­no, svr­ha fri­ži­de­ra u ovoj po­dlo­sti je da se is­pri­je­či is­pred po­zi­va za rav­no­prav­nost, u si­tu­a­ci­ji kad su sve “po­dje­le” be­to­ni­ra­ne na šte­tu jed­nog na­ro­da. Že­lje­ni dru­štve­ni obra­zac Ti­ma B je onaj u kom je Pi­li­pen­da pro­tje­ran iz oba­ve­zne lek­ti­re i mo­ral­no-vri­jed­no­snog si­ste­ma, pa se ti­me fri­ži­der pri­rod­no na­me­će kao cen­tar ”du­hov­nog” ži­vo­ta. Prak­tič­no, to zna­či da bi sve va­žni­je pro­ce­se u ži­vo­tu dru­štva kon­tro­li­sa­li tr­gov­ci pa­šte­ta­ma.
Je­di­ni ”pro­blem­čić” za pu­nu re­a­li­za­ci­ju ovog Na­čer­ta­ni­ja Vik­to­ri­je Fuck EU Nu­land u Cr­noj Go­ri je sko­ro ne­u­hva­tlji­vi po­li­tič­ki takt DF-a ko­ji za­sad spro­vo­di ču­de­sno uspje­šnu kom­bi­na­ci­ju ha­zar­der­ske i aiki­do po­li­ti­ke. Uz ma­lo sre­će i ne­kog svje­ži­jeg ge­o­po­li­tič­kog vje­tri­ća, mo­žda onaj su­za­vac 24. ok­to­bra bu­de ro­man­tič­ni sim­bol (ne­mo­gu­će) po­bje­de na­rod­nog hti­je­nja nad pla­ne­tar­nom teh­no­krat­skom ažda­jom.
(Autor je pred­sjed­nik
IO Ma­ti­ce srp­ske i
pro­fe­sor na PMF-u)