Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Ma, u pra­vu je čo­vjek kad ka­že da po­ro­di­lje pri­ma­ju pre­vi­še na­dok­na­de od dr­ža­ve, pa se to uli­je­ni­lo i ne­će da ra­di!
Ej, za­mi­sli­te, za dvo­je dje­ce in­ka­si­ra­ju 15.000 di­na­ra, a ka­ko taj isti čo­vjek ka­za: “Mno­ge od njih mo­gu vo­lu rep da iš­ču­pa­ju”, pa se to raz­ba­ha­ti­lo ko da ra­đa­ju Vu­li­ne ili Ste­fa­no­vi­će, a ne sa­svim obič­nu dje­cu!
Pod onim “čo­vjek” na­rav­no mi­slim na ono­ga ko­ji je sam se­be ro­dio, onog ko­ji je se­bi i pre­dak i po­to­mak, onog ko­jeg zo­ra pi­ta: “Da svi­ćem, še­fe, ili sa­če­kam da kre­ne­te na po­sao pri­je me­ne, pa da sa­zo­ve­te kon­fe­ren­ci­ju za me­di­je i sa­op­šti­te ka­ko ste se po­no­vo mi­mo­i­šli sa so­bom sa­mim vra­ća­ju­ći se s po­sla na ko­ji ste upra­vo po­šli?!”
Ne­go šta ne­go da je u pra­vu sa­mo­ro­đe­ni, jer za­mi­sli­te mo­lim vas tu dr­skost i to zlo od že­na ko­je u ova rad­na vre­me­na, ka­da je lak­še pre­ći min­skim po­ljem ne­go ne sa­ple­sti se o ne­ki ka­men te­me­ljac, ima­ju vre­me­na i za seks, za de­vet mje­se­ci pre­ne­ma­ga­nja, pa na­po­slet­ku kad ro­de tu sa­svim obič­nu dje­cu bez na­ro­či­tih pre­di­spo­zi­ci­ja za dok­to­ran­de - još ištu i te nov­ce umje­sto da ču­pa­ju vo­lo­vi­ma re­po­ve, ili u ne­do­stat­ku vo­lo­va da se ak­ti­vi­ra­ju na dru­štve­nim mre­ža­ma kao bo­to­vi, tač­ni­je, bo­ti­ce- po­ro­di­lje i uči­ne ne­što za dr­ža­vu kad već dr­ža­va či­ni to­li­ko za njih!
Ne­ko bi, znam, po­mi­slio ka­ko je svoj pre­dak i po­to­mak iz­va­lio ri­jet­ko kva­li­tet­nu glu­post bez trun­ke em­pa­ti­je u se­bi, ali po­ku­šaj­te sa­mo da za­mi­sli­te ono što je i on imao na umu dok je go­vo­rio: po­ro­di­lja; ona­ko na­pu­pe­la i ce­lu­lit­na iz­va­lje­na na ka­u­ču; mli­je­ka u nje za ono­li­ko ka­pu­ći­na i ma­ki­ja­ta, a ne pa­da im na pa­met da po­nu­de one ko­ji ne­ma­ju ni za su­tli­jaš dje­ci; pre­vr­ću da­ljin­ski; ištu po tri i vi­še obro­ka; a dje­či­ca ko ma­le­ni So­ro­ši sa­mo bro­je ko­li­ko su šu­ške za­ra­di­li va­ra­ju­ći dr­ža­vu, na­u­če­na da na te­le­fon­ske po­zi­ve la­žu: “Iz­vi­ni­te, ma­ma se ne osje­ća naj­bo­lje, ne mo­že da­nas vo­lo­vi­ma da ču­pa re­po­ve, a ta­ta će mo­žda da joj na­pra­vi još jed­no di­je­te pa ne smi­je da se na­pre­že!”
Da se ra­zu­mi­je­mo- jed­no je na­ta­li­tet i na­su­šna po­tre­ba dr­ža­ve za po­ve­ća­njem bro­ja ro­đe­nih, ali dru­go je ra­đa­ti ih iz ta­ko se­bič­nih raz­lo­ga: seks, lo­va i ni­ka­kva ga­ran­ci­ja da će sju­tra bi­ti član SNS-a?!
I ja sam po­do­zriv pre­ma tim po­ro­di­lja­ma pra­vo da vam ka­žem, ka­ko ih vi­dim u pre­vo­zu od­mah se hva­tam za nov­ča­nik jer ho­će to i da odže­pa­ri, bo­ga­mi, osim što ište i mje­sto da sjed­ne kao da ni­je le­ža­la de­vet mje­se­ci, pa još go­di­nu ili vi­še da­na kao dok dje­ca mal­ko ne po­od­ra­stu?!
Zna­či, be­be su ma­le da bi ra­di­le, ali do­volj­no ve­li­ke da za­ra­đu­ju za don- ma­me, a?!
E, pa ne mo­že vi­še ta­ko- po­ro­di­lje na nji­ve, u rud­ni­ke, kod Sa­ra­pe u emi­si­ju, u one na­vod­no uske tu­ne­le na Ko­ri­do­ru 11 pa da se mi­mo­i­la­ze u nji­ma; fan­tom­ke na gla­vu pa uz ba­ger ta­mo gdje tre­ba da se spro­ve­de za­kon u ko­lo­kvi­jal­nom tu­ma­če­nju; na kon­fe­ren­ci­je za me­di­je, bre, pa kad ne­ko i po­ku­ša da po­sta­vi ne­na­ru­če­no pi­ta­nje, a one li­je­po po­va­de te­šku ar­ti­lje­ri­ju iz brus­hal­te­ra i sta­nu u od­bra­nu pre­mi­je­ra ri­je­či­ma: “Sram Vas bi­lo na tom pi­ta­nju, vi­di se da ste je­dan od onih što je maj­ka do­ji­la do sed­me go­di­ne, osta­vlja­ju­ći vo­lo­ve ne­po­ču­pa­nih re­po­va da se ba­ve po­li­ti­kom!”
Pa­zi­te, bre, 15.000 za dvo­je dje­ce, a zna se da dje­ca fak­tič­ki ne tro­še ni­šta, ta­ko da bih ja oti­šao i ko­rak da­lje od čo­vje­ka ko­ji je i plo­do­vu vo­du u ko­joj je pli­vao is­ko­ri­stio da pri­do­da za “Be­o­grad na vo­di”- ga­ran­tu­jem da se dro­gi­ra­ju!
Ne dje­ca već maj­ke, jer na šta ina­če po­tro­ši­ti to­li­ke nov­ce?!
Vlast za seks sa na­ro­dom ni­je tra­ži­la ni­šta za­uz­vrat, osim ne­što od pen­zi­ja, pla­ta, za­tva­ra­nja fir­mi i slič­nih sit­ni­ca, ali ni jed­nog tre­nut­ka ni­je za­va­pi­la: “Je.emo vas ko vo­lo­ve, aj sad da pla­ti­te!”
Pla­ća­mo zbog to­ga- da, ali to je ipak bio seks ko­ji će nam za dvi­je, naj­ka­sni­je dvi­je i po go­di­ne omo­gu­ći­ti da ro­di­mo meč­ku, a ne kao ovi­ma- obič­nu dje­cu ko­ja još ko­šta­ju kao da su spre­ma­le zim­ni­cu ne šte­de­ći ni na če­mu!
Sra­mo­ta, bre!
Dok su maj­ke ta­kve i ne tre­ba da ču­di što se dje­ca pi­ta­ju ot­kud na­ma rep i ko­pi­ta, a po­li­ti­ča­ri­ma ko­ji ono­li­ko ra­de za na­še div­no sju­tra- sa­mo ma­ga­re­će uši, ape­tit slo­na i pa­met gu­ske u ma­gli...