- Pi­še: Dar­ko Jo­vo­vić

Či­ni se da u po­sled­nje vri­je­me ni­gdje kao u Cr­noj Go­ri ni­je shva­će­no ko­li­ko plju­vač­ka ima zna­čaj­nu ulo­gu za nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje ljud­skog ro­da. No, to­me se ni­je ču­di­ti, kad se zna da Cr­na Go­ra, kao ver­ti­kal­na, od­no­sno us­prav­na, i de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca ci­vi­li­zo­va­nih lju­di, ide u ko­rak sa vre­me­nom i da po­seb­nu pa­žnju po­kla­nja na­u­ci. A na­uč­ni­ci su 2006. go­di­ne ot­kri­li da plju­vač­ka sa­dr­ži li­jek pro­tiv bo­lo­va ko­ji je šest pu­ta sna­žni­ji od mor­fi­ju­ma. Na­uč­ni­ci su, ta­ko­đe, kon­sta­to­va­li da lju­di ne shva­ta­ju ko­li­ko je plju­vač­ka bit­na sve dok se nje­na pro­iz­vod­nja ne sma­nji. Da se, za­i­sta, ra­di o dra­go­cje­noj te­ku­ći­ni po­tvr­di­la je i Ana Di­jaz Ar­nold, na­uč­nik iz Ajo­ve, ko­ja tvr­di da je funk­ci­o­ni­sa­ti bez plju­vač­ke isto kao i vo­zi­ti auto­mo­bil bez mo­tor­nog ulja. I dok ne­ki pri­mi­tiv­ni i ne­zna­ve­ni na­ro­di ima­ju osje­ćaj ga­đe­nja pri po­mi­sli na plju­vač­ku, do­tle mi nje­nu bit­nost pri­hva­ta­mo sa po­seb­nim užit­kom. Evi­dent­no je da ste­pen nje­ne bit­no­sti ra­ste iz da­na u dan, uz ozbilj­nu pret­po­stav­ku da će ubr­zo po­sta­ti brend cr­no­gor­skog dru­štva. Da se pri­mi­je­ti­ti da se stra­te­gi­ja za bren­di­ra­nje plju­vač­ke sa­ma po se­bi is­kri­sta­li­sa­la do per­fek­ci­je. Jed­no­stav­no, lju­di su, vo­đe­ni na­uč­nim mje­ri­li­ma, u že­lji da do­ka­žu va­žnost plju­vač­ke, po­če­li da se plju­ju na sva­kom ko­ra­ku. Te za­ni­mlji­ve dje­lat­no­sti, bo­lje re­če­no ho­bi­ja, la­ti­li su se i mla­di i sta­ri i zna­ve­ni i ne­zna­ve­ni, ali naj­vi­še oni sa ti­tu­la­ma i zvuč­nim ime­ni­ma, jer, oči­gled­no, oni, kao na­pred­ni dio dru­štva, tre­ba da bu­du pri­mjer u sve­mu, pa i u plju­va­nju. Oni su zna­lač­ki pri­pre­mi­li te­ren za slo­bod­no plju­va­nje, i to do te mje­re, da se sva­ka plju­vač­ka ko­ja pad­ne na ne­či­je li­ce, od­no­sno obraz, do­ži­vlja­va kao po­klon ili po­hva­la.  Na taj na­čin smo za­di­vi­li svi­jet po­ka­zu­ju­ći ka­ko smo da­re­žljiv soj, jer smo sprem­ni da la­ko udi­je­li­mo ono što je vri­jed­no i bez če­ga bi ži­vot bio ne­mo­guć, pri­tom za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da kod lju­di ko­ji pa­te od manj­ka plju­vač­ke do­la­zi do po­ja­ve broj­nih bo­le­sti. Ta­ko se plju­va­nje po­če­lo pre­tva­ra­ti u ne­ku vr­stu tak­mi­če­nja, dok je naj­u­bo­ji­ti­jim plju­va­či­ma ci­je­na po­če­la na­glo da ska­če pre­ko no­ći. U sve­mu to­me dru­štve­ne mre­že, a na­ro­či­to Fej­sbuk od­i­gra­le su ključ­nu ulo­gu, jer su pod­sti­ca­le plju­va­nje i pru­ža­le mo­guć­nost da se plju­je­mo i sli­kom i ri­ječ­ju, i to do iz­ne­mo­glo­sti. Pro­ču­lo se da su ču­ve­ni so­ci­o­lo­zi i psi­ho­lo­zi, kao i stra­ni eks­per­ti za­du­že­ni za is­pi­ti­va­nje jav­nog mnje­nja, osta­li fa­sci­ni­ra­ni ko­li­ko na­rod u Cr­noj Go­ri mo­že me­đu­sob­no da se plju­je. Sa­mim tim, pri­če o čoj­stvu i ju­na­štvu po­ti­snu­te su u dru­gi plan, jer je plju­va­nje po­sta­lo naš za­štit­ni znak, po kom smo ču­ve­ni i mi­mo evrop­skih gra­ni­ca. Ko­li­ko nam je sa­mo uza­jam­no plju­va­nje na otvo­re­noj sce­ni po­mo­glo da se do­mog­ne­mo član­stva u NA­TO sa­vez i da učvr­sti­mo voj­ne je­di­ni­ce sprem­ne da ra­tu­ju po bi­je­lo­me svi­je­tu, i to sve ra­di vi­ših i stra­te­ških ci­lje­va! To­li­ko smo se iz­vje­šti­li u plju­va­nju da nam dru­go oruž­je i ne tre­ba za even­tu­al­nu bor­bu pro­tiv pro­vje­re­nih ne­pri­ja­te­lja i onih ko­ji su sprem­ni da uda­re na te­melj­ne vri­jed­no­sti cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti i ne­za­vi­sno­sti. Ubi­je­đen sam da bi pred na­le­tom na­ših plju­vač­ki, pa­da­li ne sa­mo ne­ki sit­ni te­ro­ri­sti, ne­go i ru­ski moć­ni avi­o­ni, jer se is­po­sta­vi­lo da smo ka­dri da plju­ne­mo čak i do Kre­mlja. Mu­dro da mu­dri­je ne mo­že bi­ti, jer ni­gdje u svi­je­tu do­sad ni­je za­bi­lje­že­no da je ne­ko uspio da plju­vač­ku is­ko­ri­sti kao moć­no oruž­je, ko­je pro­tiv­ni­ka ba­ca na ko­lje­na. Uz to, mi smo iz­gra­di­li svo­je­vr­snu kul­tu­ru plju­va­nja, ta­ko da nam ri­je­či vi­še i ni­je­su po­treb­ne za ne­ku uz­vi­še­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Kod nas se vi­še ne ka­že „ubi ga pre­ja­ka ri­ječ“, ne­go „ubi ga plju­vač­ka“. Za­to se s pra­vom raz­mi­šlja da se pri cr­no­gor­skom uni­ver­zi­te­tu otvo­ri stu­dij­ski pro­gram za plju­va­nje, gdje bi naj­bo­lji sti­ca­li maj­stor­ske i ve­le­maj­stor­ske ti­tu­le na osno­vu ko­jih bi ti­tu­la­ri do­bi­ja­li za­slu­že­ne na­ci­o­nal­ne pen­zi­je. Oni bi se, u skla­du sa utvr­đe­nim za­kon­skim rje­še­nji­ma, sa­hra­nji­va­ni uz naj­vi­še dr­žav­ne i voj­ne po­ča­sti, s tim što bi uobi­čaj­ne plo­tu­ne iz ar­ti­lje­rij­skog oruž­ja za­mi­je­ni­lo po­ča­sno plju­va­nje u iz­vo­đe­nju pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­nih plju­vač­kih je­di­ni­ca. Ono što je naj­va­žni­je, pro­ču­lo se da je naš ge­ni­jal­ni pri­stup plju­va­nju, kao moć­nom na­pa­dač­kom, ali i od­bram­be­nom, me­ha­ni­zmu, za­in­te­re­so­vao, iz­me­đu osta­lih, i struč­nja­ke iz svi­je­ta me­di­ci­ne. Oni su uvi­dje­li da se sa­vre­me­ni cr­no­gor­ski čo­vjek naj­bo­lje osje­ća po­sli­je is­crp­nog plju­va­nja i da ga to du­hov­no is­pu­nja­va, što na­vo­di na za­klju­čak da bi ovaj pa­tent mo­gao da za­mi­je­ni broj­ne vr­ste lje­ko­va ko­ji se ko­ri­ste kao sred­stva za smi­re­nje. Ta­ko bi naš prak­tič­ni i la­ko pri­mje­nji­vi „plju­va­dol“ mo­gao ubr­zo da osvo­ji svjet­sko tr­ži­šte, što bi na­šoj uz­vi­še­noj do­mo­vi­ni, na pu­tu da po­sta­ne dru­gi Mo­na­ko, do­ni­je­lo ogrom­ne be­ne­fi­te. Za­to, plju­ni što ja­če, Cr­na Go­ro, plju­ni na­ro­de moj, ne­ka se svi­jet za­tre­se, dok plju­vač­ki bi­je­mo boj.