-Autor: Ra­do­je An­drić

Ako ika­da do­pad­nem su­da, ne­ću se bra­ni­ti ću­ta­njem, ne­go Zu­kor­li­ćem!
Za šta god da bu­dem op­tu­žen, bra­ni­ću se ti­me da je to isto do­zvo­lje­no Mu­a­me­ru Zu­kor­li­ću, na­rod­nom po­sla­ni­ku u Skup­šti­ni Sr­bi­je!
Biv­šem muf­ti­ji sve je do­zvo­lje­no!
Mo­že mu se da isto­vre­me­no bu­de dio dva esta­bli­šmen­ta: sa­ra­jev­skog i be­o­grad­skog i da bu­de ro­do­na­čel­nik tre­ćeg, san­džač­kog; da kr­ši za­kon i da bu­de dio za­ko­no­dav­nog ti­je­la; da gra­di di­vlje objek­te i ru­ši iz­vr­šnu vlast; mo­že mu se sve što po­že­li – jer ima sve što se od nje­ga tra­ži, od de­mon­stra­na­ta do gla­sa­ča…
Kao ta­kav, ro­do­na­čel­nik je ”ima­mi­zma”, što u ovom slu­ča­ju ne­ma ve­ze sa sve­šte­nič­kim zva­njem u mu­sli­ma­na. Ima­mi­zam je ka­da na­rod­ni po­sla­nik Zu­kor­lić ima po­sla­nič­ki, po­li­tič­ki i sva­ki dru­gi imu­ni­tet, jer ima uti­caj u San­dža­ku, ka­da tre­ba obez­bi­je­di­ti gla­so­ve za vla­da­ju­ću op­ci­ju i ka­da Zu­kor­lić ka­že: imam po­dr­šku vla­sti, imam di­vlje sa­gra­đe­ni obje­kat, imam pe­tlju da na­sta­vim grad­nju upr­kos rje­še­nju o ru­še­nju, imam 5.000 Bo­šnja­ka ko­je mo­gu da iz­ve­dem na uli­cu, imam i gla­so­ve, na­rav­no, imam ne­ko­li­ko že­na, imam pra­vo da na­pa­dam Do­di­ka i Re­pu­bli­ku Srp­sku zbog De­kla­ra­ci­je o oču­va­nju srp­skog na­ro­da, imam li­mu­zi­nu sa ta­bli­com ”muf­ti”…
…Ali: ka­ko je Zu­kor­lić iz fa­ze ”imam” do­spio u si­tu­a­ci­ju ”ne­mam”..?
–Ne­mam ni­šta osim jed­nog sta­na! – pri­ja­vio je Agen­ci­ji za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je.
Ne­ma pa­ra ni vo­du da pla­ća!
Ne­ma pro­blem sa mno­go­žen­stvom, ali ima sa pe­de­ra­sti­jom: jav­no se pro­ti­vio iz­bo­ru Ane Br­na­bić za pre­mi­je­ra Sr­bi­je, ali ni­je mu bi­lo do­pu­šte­no da kao po­sla­nik ta­ko i gla­sa! Ali, do­pu­šte­no mu je da na­pad­ne Do­di­ka i RS i da slo­bod­no na­ja­vi (ne pr­vi put, ali pr­vi put kao na­rod­ni po­sla­nik) ot­cje­plje­nje San­dža­ka, ako li se Re­pu­bli­ka Srp­ska pri­sa­je­di­ni sa Sr­bi­jom!
U toj tač­ki, ko­ja le­vi­ti­ra iz­me­đu ”imam” i ”ne­mam”, a u ko­joj Zu­kor­lić ima pra­vo da ”ši­ba” po Do­di­ku, a oba­ve­zu da Br­na­bić­ku ”mi­lu­je”, ukr­šta­ju se po­vla­sti­ce ko­je mu­dro ba­šti­ni i u Sa­ra­je­vu i u Be­o­gra­du, ali i sa mno­go is­toč­ni­jih i mno­go za­pad­ni­jih od­re­di­šta.
Pri­tom, iz­vje­sno, svi ko­ji mu do­dje­lju­ju po­vla­sti­ce, ni­su glu­pi: zna­ju da ga da­ro­vi­ma oba­si­pa i dru­ga stra­na i da Zu­kor­lić i njoj sve­srd­no uz­vra­ća!
I ni­ko od njih ni­je ni glup, ka­da se ta­ko po­na­ša, ne­go je Zu­kor­lić za sve njih pre­pa­me­tan!
Ne­ma nje­gov bri­ljant­ni mo­zak ni­ka­kve ”pre­či­ce” vr­hun­skog in­te­lek­ta, ne­go či­ta­ve auto­pu­te­ve, ali ga te­ži­na mi­sli ko­je pre­vo­zi ne či­ni vr­hun­skim in­te­lek­tu­al­cem, ne­go per­fekt­nim, do­bro pla­će­nim ka­mi­on­dži­jom ko­ji pre­vo­zi i is­po­ru­ču­je ono što mu se na­to­va­ri!
Kao ta­kav, nje­gov mo­zak je za­si­gur­no ve­ći i te­ži od pro­sječ­nih 1,3 ki­lo­gra­ma kod čo­vje­ka, te se, go­to­vo sa si­gur­no­šću mo­že re­ći da – ni­ko ne­ma što Zu­kor­lić ima­de: dva ki­la mo­zga i po’ ki­la bra­de!
Nje­go­va bra­da ni­je re­zul­tat mu­škog ter­mal­nog ata­vi­zma, jer da je­ste, Zu­kor­lić bi bio ču­pav po ci­je­lom ti­je­lu; u nje­go­vom slu­ča­ju bra­da šti­ti i kri­je sa­mo obra­ze i po­sle­di­ca je Zu­kor­li­će­vih is­po­ru­če­nih mi­sli ”sa bra­dom”…
Nje­go­va je po­sla­nič­ka bra­da, da­nas, ne­što kao ”že­na ru­ta­vi­jeh no­gu”, ka­ko se naj­pre­ci­zni­je opi­su­je vlast za ko­ju se že­li re­ći da je li­je­pa i uspje­šna, ali i ma­lo vi­še na­šmin­ka­na, zbog če­ga ni­je ima­la vre­me­na da ob­ri­je no­ge…
Te ”ru­ta­ve no­gi­ce” vla­sti – iz­vi­ri­le su, slu­čaj­no, dok je, ras­kre­čiv­ši se po­pri­lič­no, ob­na­ša­la iz­vr­šnu vo­lju, pa je jed­nom no­gom sta­la iza Zu­kor­li­ća i nje­go­ve di­vlje grad­nje u No­vom Pa­za­ru, a dru­gom na Zla­ti­bor, gdje je kao na pi­ka­vac sta­la na ide­ju o iz­grad­nji tu­ri­stič­ke gon­do­le bez do­zvo­le ko­ju-vam-ni­ka­da-ne­će­mo-da­ti ili će­mo je iz­da­va­ti stub po stub…
E, tu je no­gi­ca, ru­ta­va kao Zu­kor­li­će­va bra­da, ne­pa­zi­mi­ce iz­vi­ri­la is­pod suk­nje i po­ka­za­la da imam i ne­mam ni­su pi­ta­nja vje­re i ne­vje­re, be­za­ko­nja i za­ko­na… Ni­je to, čak ni ono ”ho­ću” ili ”ne­ću”, ne­go: mo­že mi se!
Ili: mo­že im se!
Sr­bi­ji – da se, kao, pri­dru­žu­je Evrop­skoj uni­ji – di­je­lje­njem Ko­so­va, za ko­je se za­la­že mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va, a pri­sa­je­di­nje­njem Re­pu­bli­ke Srp­ske Sr­bi­ji, u tom slu­ča­ju, ali uz ot­cje­plje­nje San­dža­ka i Voj­vo­di­ne, što im­pli­ci­ra Zu­kor­lić, a pri­sta­će da to bu­de sa­mo San­džak…
Za­što bi to ra­di­li, ako je iz­ve­sno, ka­ko ka­že iz­vr­šna vlast Sr­bi­je, ula­zi­mo u EU, gdje će sve gra­ni­ce po­sta­ti bes­pred­met­ne?
Ili će bi­ti da na­rod­ni po­sla­nik Mu­a­mer Zu­kor­lić, po pri­ro­di svog po­sla­nič­kog po­sla, zna ne­što vi­še od nas: da Sr­bi­ja ni­ka­da ne­će ući u EU, na pri­mjer…?
Pa na­pa­da Do­di­ka, zbog ide­je o ”ot­cje­plje­nju od BiH”, a u stva­ri ga po­dr­ža­va da to uči­ni, ka­ko da bi on to su­tra mo­gao da tra­ži od Sr­bi­je, za San­džak, ko­jeg bi pri­po­jio BiH..?wwwi­skra.co