- Autor: Go­ran Bor­ko­vić

Ni­su na­ši sta­ri bi­li ble­sa­vi ka­da su re­kli da ono što mo­žeš na­pra­vi­ti da­nas - ne osta­vljaš za sju­tra. Upra­vo bi od­ga­đa­nje rje­ša­va­nja pro­ble­ma, što je i ina­če nje­go­va bolj­ka, pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća mo­glo ko­šta­ti, ako ne fo­te­lje pr­vog čo­vje­ka hr­vat­ske vla­de, ono si­gur­no ni­za ne­vo­lja u za­dr­ža­va­nju po­zi­ci­je naj­moć­ni­jeg čo­vje­ka u dr­ža­vi.
Ne­će, me­đu­tim, Plen­ko­vi­ća gla­ve do­ći po­re­ska re­for­ma ko­jom je obi­la­to po­mo­gao bo­ga­ti­ma na ra­čun si­ro­ti­nje; funk­ci­ju mu ne­će ugro­zi­ti ni spa­sa­va­nje Agro­ko­ra s upit­nom ulo­gom nje­go­vog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Zdrav­ka Ma­ri­ća u ci­je­loj pri­či s Ivi­com To­do­ri­ćem; auto­ri­tet mu ne­će uz­dr­ma­ti ni­ti niz po­te­za ko­je naj­pri­je od­i­gra­ju, pa od­mah po­tom po­vu­ku čla­no­vi nje­go­vog ti­ma.
Plen­ko­vi­ću pro­blem stva­ra jed­na cr­na, mra­mor­na, ne oso­bi­to sku­pa spo­men-plo­ča ko­ju su pri­pad­ni­ci HOS-a po­sta­vi­li u Ja­se­nov­cu u znak sje­ća­nja na po­gi­nu­le sa­bor­ce. Plo­ču na ko­joj se ko­čo­pe­ri grb tog bra­ni­telj­skog udru­že­nja s pr­vim bi­je­lim po­ljem na ša­hov­ni­ci i s ne­iz­bje­žnim po­zdra­vom „Za dom sprem­ni“, HOS-ov­ci su po­sta­vi­li pri­je ne­pu­nih go­di­nu da­na na zgra­di ja­se­no­vač­kog vr­ti­ća u ko­joj je za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta sto­lo­va­lo za­po­vjed­ni­štvo kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra pred­vo­đe­no po zlu ču­ve­nim usta­škim ko­lja­čem Vje­ko­sla­vom Mak­som Lu­bu­ri­ćem.
Prem­da u Hr­vat­skoj slič­nih plo­ča ima ko­li­ko vam du­ša ho­će (ili ne­će, ovi­sno s ko­je stra­ne gle­da­te), ova ja­se­no­vač­ka po­ka­za­la se kao kap ko­ja je pre­li­la ča­šu i do­ma­ćim an­ti­fa­ši­sti­ma i me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, s ob­zi­rom na to da je HOS-ov­ci ni­su slu­čaj­no po­sta­vi­li na ku­ću iz ko­je se ru­ko­vo­di­lo li­kvi­da­ci­jom 80 hi­lja­da lo­go­ra­ša, ve­ći­nom Sr­ba, Ro­ma, Ži­do­va i ko­mu­ni­sta.
Dok je Plen­ko­vić imao sta­bil­nu par­la­men­tar­nu ve­ći­nu u ko­a­li­ci­ji s Mo­stom, uspi­je­vao je ovu sra­mo­tu dr­ža­ti u or­ma­ru. Od­la­skom Mo­sta u opo­zi­ci­ju i uklju­či­va­njem HNS-a i za­stup­ni­ka ma­nji­na u vlast, plo­ča je is­ko­či­la iz skro­vi­šta. Ma­da je na sve na­či­ne po­ku­ša­vao da od­go­di re­za­nje po­li­tič­kog gor­di­je­vog čvo­ra po­slu­živ­ši se onim po­zna­tim mo­tom po ko­jem kad ne že­liš ri­je­ši­ti pro­blem osnu­ješ ko­mi­si­ju (for­mi­rao je ti­je­lo pod na­zi­vom Vi­je­će za su­o­ča­va­nje s po­slje­di­ca­ma vla­da­vi­ne ne­de­mo­krat­skih re­ži­ma od Dru­gog svjet­skog ra­ta do pro­gla­še­nja neo­vi­sno­sti), po­li­tič­ka prag­ma­ti­ka vi­še ni­je do­pu­šta­la iona­ko kom­pro­mi­to­va­nom HNS-u da ćut­ke po­sma­tra dra­stič­no sni­ža­va­nje otu­žnog rej­tin­ga. Slič­no je i s Mi­lo­ra­dom Pu­pov­cem i nje­go­vim SDSS-ov­ci­ma ko­ji, su­o­če­ni sa sve ja­čom kon­ku­ren­ci­jom na srp­skoj ma­njin­skoj po­li­tič­koj sce­ni, mo­ra­ju re­a­go­va­ti.
Plen­ko­vi­ću je, na­pro­sto, do­go­re­lo. Ako na­sta­vi da in­si­sti­ra na od­la­ga­nju, mo­že mu se do­go­di­ti da iz­gu­bi tan­ku par­la­men­tar­nu ve­ći­nu što bi mo­glo do­ve­sti do pa­da Vla­de. A ako, pak, iza­đe u su­sret li­be­ral­ni­jem di­je­lu vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, če­ka ga že­sto­ki ob­ra­čun s još uvi­jek ja­kim de­snim kri­lom HDZ-a ko­ji če­ka pr­vi po­gre­šan ko­rak da se ob­ra­ču­na s njim i na če­lo stran­ke do­ve­de ne­ko­ga slič­nog To­mi­sla­vu Ka­ra­mar­ku.
Ka­ko sa­da sto­je stva­ri, iz­gle­da da se Plen­ko­vić od­lu­čio za ovo dru­go. „Na­ći će­mo za­ko­nit na­čin za za­mje­nu plo­če“, krat­ko, ali pri­lič­no od­luč­no je po­ru­čio re­a­gu­ju­ći na iz­ja­ve iz HNS-a po ko­ji­ma će se plo­ča ski­nu­ti i da je to bio je­dan od uslo­va za uče­stvo­va­nje te stran­ke u vr­še­nju vla­sti.
Ni­je se, me­đu­tim, Plen­ko­vić osvr­nuo sa­mo na njih, ne­go i na svog mi­ni­stra pra­vo­su­đa Da­vo­ra Bo­šnja­ko­vi­ća ko­ji je tek dan ra­ni­je ka­zao da se ni­šta ne­će mi­je­nja­ti do mar­ta idu­će go­di­ne, s ob­zi­rom na to da ne po­sto­je „za­kon­ske pret­po­stav­ke“ da se ski­ne usta­ško zna­me­nje.
Jer, ap­surd­no, plo­ča s HOS-ovim gr­bom i po­zdra­vom u skla­du je sa za­ko­nom, bu­du­ći da je udru­že­nje HOS-ova­ca ured­no re­gi­stro­va­no još u vri­je­me SDP-ove vla­sti, ali ni­je u skla­du s Usta­vom ko­ji ne do­pu­šta upo­tre­bu fa­ši­stič­kih sim­bo­la, da o po­što­va­nju osnov­nih ci­vi­li­za­cij­skih vri­jed­no­sti i ne go­vo­ri­mo. Uosta­lom, i sa­bor­ski od­bor za Ustav još je la­ni kon­sen­zu­som do­nio za­klju­čak da nje­no po­sta­vlja­nje „vri­je­đa žr­tve ovog usta­škog lo­go­ra i sve žr­tve usta­škog re­ži­ma“.
Još vi­še od ovih prav­nih za­vr­zla­ma Plen­ko­vi­ća mu­če nje­go­vi ja­stre­bo­vi či­ji je pr­vi čo­vjek, a Plen­ko­vi­ćev za­mje­nik u HDZ-u, Mi­li­jan Br­kić ja­sno ka­zao da je plo­ča po­sta­vlje­na za­ko­ni­to, da su HOS-ov­ci bi­li bes­pre­kor­na rat­na je­di­ni­ca ko­ja u „svom rat­nom pu­tu ne­ma ni naj­ma­nje mr­lje“, da su pro­tiv njih oni ko­ji „ni­ka­da ni­su ni že­lje­li Hr­vat­sku“ i sve ta­ko da­lje.
Ja­vi­li su se i HOS-ov­ci (na kon­fe­ren­ci­ju za no­vi­na­re do­šli su s „pri­god­nim kra­va­ta­ma“ s is­tak­nu­tim po­zdra­vom „Za dom sprem­ni“) iz­ra­ziv­ši ra­zu­mi­je­va­nje za Plen­ko­vi­će­ve pro­ble­me, ali i ja­sno po­ru­ču­ju­ći da im ne pa­da na pa­met da od­u­sta­nu od oda­va­nja pi­je­te­ta svo­jim pri­pad­ni­ci­ma. Pri­li­ku ni­su pro­pu­sti­li ni tzv. „ša­to­ra­ši“ ko­ji su lo­go­ru­ju­ći is­pred zgra­de Mi­ni­star­stva bra­ni­te­lja go­di­na­ma dr­ža­li u ša­hu pret­hod­nu SDP-ovu vlast, pa ci­je­la ta uj­du­r­ma vu­če na stva­ra­nje ši­ro­kog de­snog fr­on­ta pro­tiv pre­mi­je­ra.
Sve to za­pra­vo po­ka­zu­je i do­ka­zu­je da hr­vat­ska po­li­ti­ka ne zna ili ne­ma vo­lje da se ba­rem de­kla­ra­tiv­no su­o­či sa sram­nom ulo­gom NDH u Dru­gom svjet­skom ra­tu ka­ko bi se jed­nom za svag­da ci­je­la ta tu­žna epi­zo­da sta­vi­la na mje­sto ko­je za­slu­žu­je i gdje tre­ba da bu­de. Po­re­đe­nja ra­di, Ur­su­la Ha­ver­bak, nje­mač­ka „na­ci ba­ka“ ka­ko je zo­vu, ovih da­na do­bi­la je dvi­je go­di­ne za­tvo­ra zbog ne­gi­ra­nja ho­lo­ka­u­sta i tvrd­nji da Aušvic ni­ka­da ni­je bio ko­ri­šten za ma­sov­no is­tre­blje­nje lju­di.
Umje­sto to­ga, en­de­ha­zi­ja osta­je me­ta za pot­ku­su­ri­va­nje ovaj put kroz uvre­dlji­vu pro­vo­ka­tiv­nu na­ka­rad­nu plo­ču u Ja­se­nov­cu. Ako se ona ko­nač­no ski­ne (ni­je tre­ba­lo ni da bu­de sta­vlje­na), a sve dru­go u hr­vat­skom dru­štvu osta­ne ka­ko je i sa­da, is­pa­šće po onoj da smo dža­ba kre­či­li i da je ci­je­la pri­ča iz­ve­de­na sa­mo za­to da Kur­ta za­mi­je­ni Mur­tu.
Al Ja­ze­e­ra