-Pi­še: La­zar Po­ro­bić

Ži­vi­mo u do­bu ka­da se lju­di hva­le ka­ko ne či­ta­ju, ka­ko su po­sled­nji put či­ta­li i to na si­lu ne­ku škol­sku lek­ti­ru u osnov­noj ško­li
Pod svo­do­vi­ma ve­le­lep­nih ha­la ne­dav­no je za­vr­šen 62. Me­đu­na­rod­ni be­o­grad­ski sa­jam knji­ga. Ma­ni­fe­sta­ci­ja u čast knji­ge i pi­sa­ne ri­je­či tra­ja­la je osam da­na, oku­pi­la je oko pet­sto iz­la­ga­ča i po­sje­ti­lo ju je sko­ro 190 hi­lja­da či­ta­la­ca. U vre­me­nu ve­li­kog ne­či­ta­nja ka­da knji­ga vo­di od­sud­nu bit­ku pro­tiv sa­vre­me­nog troj­stva te­le­fon – kom­pju­ter – in­ter­net to je i vi­še ne­go re­spek­ta­bi­lan broj.
Epi­cen­tar de­ša­va­nja bi­la je ha­la broj je­dan. Ogrom­na i pr­ste­na­stog ob­li­ka u či­jem se cen­tru na­la­zi are­na to je ha­la u ko­joj se oku­plja sa­mi krem srp­skog knji­žev­nog iz­da­va­štva. Ni ha­la če­ti­ri ni­je za­o­sta­ja­la za njom dok je sprat re­zer­vi­san za an­ti­kvar­ne knji­ge. Pri­su­stvo do­ma­ćih ali i stra­nih pi­sa­ca i nji­ho­vo dru­že­nje sa či­ta­o­ci­ma ko­ji su se gu­ra­li u re­do­ve ne bi li ku­pi­li knji­gu, raz­mje­ni­li ko­ju ri­ječ sa omi­lje­nim auto­rom, do­bi­li po­sve­tu na dje­lu i eve­nu­tal­no se s istim fo­to­gra­fi­sa­lo, stva­ra­lo je sve­u­kup­no sa­kral­nu at­mos­fe­ru. Što re­če pro­sla­vlje­ni ni­ški pi­sac De­jan Sto­jilj­ko­vić, Sa­jam knji­ga oku­plja onaj bo­lji dio Sr­bi­je. I za­i­sta je ta­ko. Ži­vi­mo u do­bu ka­da se lju­di hva­le ka­ko ne či­ta­ju, ka­ko su po­sled­nji put či­ta­li i to na si­lu ne­ku škol­sku lek­ti­ru u osnov­noj ško­li. Za­stra­šu­ju­će je što ta­kve po­gub­ne iz­ja­ve ču­je­mo sko­ro sva­kog da­na a ka­zu­je ih ši­ro­ki spek­tar lju­di či­je se po­slje­di­ce ne­či­ta­nja oslu­šku­ju u plit­kom, uskom i do be­svje­sti mo­no­to­nom iz­la­ga­nju na bi­lo ko­ju te­mu a sam broj tih te­ma se mo­že sve­sti na pr­ste jed­ne ru­ke. Za­to je pri­vi­le­gi­ja bi­lo na­ći se u oda­bra­nom so­ju knji­go­lju­ba­ca ko­ji ni­su bi­li sa­mo iz Sr­bi­je već i iz okol­nih dr­ža­va re­gi­o­na.
Sa­jam­ske štan­do­ve kra­sio je ve­li­ki broj na­slo­va, što be­le­tri­sti­ke, što struč­nih knji­ga, po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je, bez­vre­me­nih kla­si­ka, dječ­je li­te­ra­tu­re, en­ci­klo­pe­di­ja.. U za­vi­sno­sti od sen­zi­bi­li­te­ta či­ta­o­ca tu je bi­lo za sva­ko­ga po­ne­što. Ta­ko se na spra­tu ha­le je­dan na štan­du iz­da­vač­ke ku­će ,,In­for­ma­ti­ka“ iz­dva­ja­la bi­sta Sta­lji­na! Uz pre­po­zna­tlji­vu krup­nu gla­vu s gu­stim br­ko­vi­ma po­sta­vlje­nu na cr­ve­nu re­vo­lu­ci­o­na­ru tka­ni­nu iz­lo­že­na je bi­la knji­ga ,,Sta­ljin en­ci­klo­pe­di­ja“ so­vjet­skog i ru­skog so­ci­o­lo­ga, no­vi­na­ra i pu­bli­ci­ste Vla­di­mi­ra Su­ho­de­je­va. Knji­ga je ura­đe­na kao lek­si­kon od A do Š i ob­u­hva­ta ve­li­ki broj po­li­ti­ča­ra, ge­ne­ra­la, bit­ki, mi­rov­nih ugo­vo­ra i sl. iz epo­he Sta­lji­na ali i pri­je nje­ga. U go­di­ni ka­da se obi­lje­ža­va vi­jek od Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je ovo je ne­sum­nji­vo ja­ko in­for­ma­tiv­no i sa­dr­žaj­no šti­vo ali i ide­o­lo­ški do­sta obo­je­no što mu sva­ka­ko za iz­vje­snu mje­ru od­u­zi­ma od objek­tiv­no­sti.
Na štan­du iz­da­vač­ke ku­će ,,Do­si­je“ knji­ga ,,Bez­bo­žni sa­vez“! Na ko­ri­ca­ma šti­va ko­je pot­pi­su­je ame­rič­ki pi­sac Pi­ter Le­ven­da još šo­kant­ni­ja sli­ka - Adolf Hi­tler kao me­si­ja s vi­so­ko uz­dig­nu­tom za­sta­vom sva­sti­ke iz­nad ko­jih leb­di orao kao sve­ti duh! Pri­ča je ovo o isto­rij­skoj ve­zi na­ci­zma i okult­nog gdje se mo­že pro­či­ta­ti ka­ko su ide­je okult­nih udru­že­nja s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. vi­je­ka pr­vo uti­ca­le a po­tom se in­fi­ci­ra­le u na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­ki po­kret. To je u Nir­nber­gu 1945. go­di­ne pre­ću­ta­no a ni dan da­nas zva­nič­na isto­ri­ja ne že­li da ras­pra­vlja o tom aspek­tu na­ci­stič­ke par­ti­je. Pa­ra­dok­sal­no mo­žda kao naj­bo­lja opo­me­na zvu­če upra­vo ri­je­či Fi­re­ra Tre­ćeg raj­ha: ,,Sva­ko ko tu­ma­či na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­zam kao pu­ki po­li­tič­ki po­kret ne zna ni­šta o nje­mu. On pred­sta­vlja vi­še od re­li­gi­je; on pred­sta­vlja čvr­stu rje­še­nost da se stvo­ri no­vi čo­vjek.“
Štand iz­da­va­če ku­će ,,3D+“ kra­si ve­li­ki po­ster. Na nje­mu čo­vjek ta­jan­stve­nog po­gle­da za­gle­da­nog u po­sma­tra­ča s ru­kom sa­vi­je­nom u lak­tu pri če­mu pr­sti ša­ke du­bo­ko za­la­ze iz­me­đu dva dug­me­ta sa­koa. Ne­ma sum­nje, to je Na­po­le­on Bo­na­par­ta! Iz maj­stor­ske ra­di­o­ni­ce Alek­san­dra Di­me (otac) po­no­vo je štam­pan i to na­kon vi­še de­ce­ni­ja nje­gov avan­tu­ri­stič­ko-isto­rij­ski ro­man ,,Na­po­le­on“. Uz­bu­dlji­va je to pri­ča ko­ja pra­ti ci­je­li ži­vot, od ra­nog dje­tinj­stva do smr­ti, naj­ve­ćeg svjet­skog voj­sko­vo­đe. Opre­mlje­na pre­di­vim fo­to­gra­fi­ja­ma u pu­nom ko­lo­ru knji­ga pro­sto ma­mi či­ta­o­ca da za­ro­ni u sto­ri­ju o ka­ko bi Ge­te re­kao, po­lu­bo­gu či­ja je isto­ri­ja ži­vo­ta kra­tak opis svi­je­ta.
Be­o­grad­ska Gu­ten­ber­go­va ga­lak­si­ja fa­sci­ni­ra. To je pri­je sve­ga je­dan ve­li­ki rud­nik ide­ja gdje sva­ki štand pred­sta­vlja je­dan no­vi kop. Ru­da­ri su či­ta­o­ci ko­ji ,,ko­pa­ju“ po pa­pi­ri­ma ne bi li pro­na­šli svo­ju ru­du tj. knji­gu. Ra­duj­mo se knji­ga­ma, ku­puj­mo ih i či­taj­mo ih. Ključ je u knji­ga­ma!