- Autor: Mi­lan Ru­žić

Kad smo se već to­li­ko za­i­na­ti­li svi da ide­mo u EU, tre­ba to i da ura­di­mo. Već de­ce­ni­ja­ma mi gra­bi­mo tim pu­tem ko­ji kra­ja ne­ma, ni­ti će ga ima­ti dok ima EU za nas ko­je ne sma­tra­ju Evro­pom.
Ko­li­ki ido­ti tre­ba da bu­du „na­pred­ni Evro­plja­ni“, pa da Sr­bi­ju ne sma­tra­ju Evro­pom? Ko nas je to i ka­da ot­ki­nuo sa kar­te Evro­pe i pri­šio ne­kom dru­gom kon­ti­nen­tu? Vo­lio bih da vi­dim tu kar­tu da znam da li ži­vim u Afri­ci, Azi­ji ili na ne­kom od po­lo­va! Htio bih da znam šta sam ako ni­sam Evro­plja­nin? Že­leo bih da ču­jem one ko­ji o sve­mu od­lu­ču­ju ko smo to mi, Sr­bi? Oda­kle smo? Šta smo uči­ni­li da nas ot­ki­nu od Evro­pe? Do­kle su gra­ni­ce nji­ho­ve Evro­pe? Ka­ko ze­mlju ko­ja je jed­na od ko­li­jev­ki evrop­ske kul­tu­re pro­gla­si­še var­var­skom i ne­e­vrop­skom?
Jad­na nam ta EU na či­jem pu­tu mo­ra­mo ga­zi­ti pr­ti­nom Hr­vat­ske či­zme u ovoj zi­mi Evro­pe i svi­je­ta! Da­nas se ta EU pred­sta­vlja kao ne­ka­kva knji­ga bez ko­ri­ca, sa pse­u­do­ni­mom auto­ra či­ji iden­ti­tet ne zna ni­ko, ali su svi želj­ni te knji­ge i svi bi je či­ta­li.
Taj put u EU je za nas Sr­be du­go­tra­jan, mu­čan i an­ti­srp­ski, ali mi po nje­mu ide­mo, jer je za ne­ke on is­pla­tiv dok dru­ge pot­pu­no po­ni­ža­va. Ni­ka­da vi­še sa­mo­de­struk­ci­je Sr­bi­ja ni­je do­ži­vlja­va­la ne­go na tom pu­tu ka oevro­plja­va­nju se­be.
Pro­daj­te ovo! Pro­daj­te ono! Smijete ovo, ne smijete ono! Daj­te pa­ra­de, daj­te ba­ha­tost, go­lo­ti­nju i nečovješt­vo da vam bu­du mjerilo slo­bo­de me­di­ja! Cen­zu­ra na sve pa­tri­ot­sko, a slo­bo­da na sve ono što će nas iz­jed­na­či­ti sa idi­o­ti­ma ko­ji­ma će se lak­še upra­vlja­ti! Ko­ri­sti­te ove kon­tej­ne­re! Ne­moj­te one usi­si­va­če! Ne pra­vi­te vi­še ono što ste pra­vi­li i što vam tre­ba, ne­go će­te na­ma pla­ti­ti da vam mi po­ka­že­mo ka­ko se pra­vi ono što je po­treb­no na­ma, a va­ma ne­će slu­ži­ti ni za šta, osim da nam to po­klo­ni­te, ali će­te bi­ti po­no­sni što će­mo vas po­me­nu­ti pred dru­gi­ma!
Na tom pu­tu ka EU sve djeluje lijepo i bli­sta­vo, a sa­mo nam pri­ča­ju o to­me ka­ko u EU iz­gle­da­ju pu­te­vi, ka­ko to­a­le­ti, ka­ko obro­ci, ka­ko pro­dav­ni­ce, ka­ko par­ko­vi, a ni­ko nam ne go­vo­ri o to­me ka­ko će iz­gle­da­ti ži­vot! To, iz­gle­da, uop­šte ni­je ni bit­no! Što bi ne­ko Sr­bi­ma go­vo­rio o ži­vo­tu ka­da je do­ka­za­no da mno­gi ra­de na to­me da Sr­ba i ne bu­de?!
I da­lje ide­mo pu­tem ka EU, a ne zna­mo ima li on kra­ja! Ne zna­mo ni po­sto­ji li još uvijek ta EU o ko­joj nam de­ce­ni­ja­ma pri­ča­ju i u ko­ju nas tjeraju! Ka­kve uslo­ve je­dan na­rod mo­ra da is­pu­ni da bi bio dio Evro­pe, osim tog da za­i­sta je­ste dio Evro­pe? Daj­te još tih uslo­va da vi­di­mo če­ga će­te nas sve „oslo­bo­di­ti“, ka­ko će­mo se „osa­vre­me­ni­ti“ onim što već odav­no va­ma ne tre­ba, ali će­mo mi to sme­će pri­hva­ti­ti kao naj­bo­lje ino­va­ci­je!
Ma i tre­ba da ide­mo u EU! Tre­ba da ide­mo kad već že­li­mo da se ra­sr­bi­mo i za­bo­ra­vi­mo na svu na­šu isto­ri­ju! Što da ne­ko pam­ti to­li­ke vje­ko­ve, kad mo­že­mo svi po­sta­ti struč­nja­ci no­ve na­ci­o­nal­ne isto­ri­je ko­ja će po­če­ti od sju­tra? Tre­ba sa­mo po­ra­di­ti na uče­nju isto­ri­je EU ka­ko ne bi­smo is­pa­li idi­o­ti u dru­štvu! Od­mah u EU, Sr­bi!
Utje­raj­te nas u tu EU kao u tor na ko­ji mi­sli­te da smo se mi, kao ne­e­vrop­ska sto­ka, na­vi­kli!
Po­đi­mo, bra­ćo i se­stre, ko­ji ste po­sta­li go­spo­da i Evro­pej­ci, pra­vo u Evrop­sku uni­ju! Ta­mo nam je mje­sto, jer su ta­ko re­kli! Ne­ma ži­vo­ta van EU, to nam je valj­da ja­sno! Pri­znaj­mo Ko­so­vo, po­mozi­mo u ru­še­nju sve­ga na­šeg na nje­mu, za­bo­ra­vi­mo ra­to­ve, stra­da­nja, sve­ce i sla­ve, za­bo­ra­vi­mo pra­vo­sla­vlje, ras­trg­ni­mo ze­mlju na ko­ma­de, sa­gra­di­mo šo­ping mo­lo­ve i uklju­či­mo te­le­vi­zo­re da, po­red na­šeg ula­ska u EU, i EU uđe u na­še ku­će!
Ho­ću da uđe­mo u ras­pa­da­ju­ću Evrop­sku uni­ju, Sr­bi. Pro­sto mo­ra­mo! Ako dru­ga­či­je ne umi­je­mo da se osvi­je­sti­mo, on­da ho­ću u EU, jer kao što naš na­rod, ko­ji po­ku­ša­va­mo da uni­šti­mo i za­bo­ra­vi­mo, ka­že – na gre­ška­ma se uči!wwwi­skra.co