- Autor: Zlat­ko Mi­nić

Već je kon­sta­to­va­no da Stra­te­gi­ja za Za­pad­ni Bal­kan u pri­lič­no oštrom to­nu go­vo­ri o ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma – na­po­mi­nje se da one „ima­ju ja­sne ele­men­te za­ro­blje­ne dr­ža­ve“ i da bi tre­ba­lo da „zna­čaj­no oja­ča­ju vla­da­vi­nu pra­va“. Ana Br­na­bić je ima­la tu ne­sre­ću da stra­te­gi­ju ko­men­ta­ri­še pred Jo­ha­ne­som Ha­nom, pa ni­je mo­gla da u na­pred­njač­kom sti­lu od­ba­ci sve što joj se ne do­pa­da. Ni­ko je ni­je pi­tao za za­ro­blje­nu dr­ža­vu, ali od vla­da­vi­ne pra­va ni­je mo­gla po­bje­ći, pa je, ka­ko pre­no­se me­di­ji, iz­go­vo­ri­la re­če­ni­cu ko­ja za­vre­đu­je da bu­de ukle­sa­na u mer­mer: ,,Po­sto­je ka­šnje­nja u re­for­ma­ma u ve­zi sa vla­da­vi­nom pra­va, ali je za Sr­bi­ju va­žni­ji kva­li­tet ne­go br­zi­na’’.
U Sr­bi­ji u ko­joj ma­ski­ra­ne oso­be li­ša­va­ju slo­bo­de pro­la­zni­ke, ru­še zgra­de, a po­li­ci­ja ne iz­la­zi na po­ziv jer bi je mo­gla uda­ri­ti stru­ja; u ko­joj se stra­nač­ki ak­ti­vi­sti bi­ra­ju na čel­na mje­sta ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja; u ko­joj je par­la­ment pre­tvo­ren u far­su; u ko­joj se pro­pi­si pri­la­go­đa­va­ju pri­vi­le­go­va­nim in­ve­sti­to­ri­ma – Ana Br­na­bić je vla­da­vi­nu pra­va pro­tu­ma­či­la kao pi­ta­nje „re­for­mi u ve­zi sa vla­da­vi­nom pra­va“. Tač­ni­je, iz­mje­na Usta­va ka­ko bi se omo­gu­ći­la ve­ća ne­za­vi­snost su­di­ja i tu­ži­la­ca. O to­me ka­ko je dr­ža­va Sr­bi­ja tu ne­za­vi­snost za­mi­sli­la, od­no­sno ka­ko je smi­šljen no­vi me­ha­ni­zam po­li­tič­ke kon­tro­le su­di­ja i tu­ži­la­ca, već je bi­lo do­sta ri­je­či.
Za­dr­ži­mo se sa­mo na ci­nič­noj kon­sta­ta­ci­ji da re­for­ma ka­sni, ali sa­mo što ni­je, i ka­ko će­mo za­hva­lju­ju­ći ka­šnje­nju do­bi­ti kva­li­tet­ni­ju, bo­lju, naj­bo­lju vla­da­vi­nu pra­va u svo­joj mo­der­noj isto­ri­ji.
Igrom slu­ča­ja, Ana Br­na­bić je ovo iz­go­vo­ri­la baš na go­di­šnji­cu slič­ne iz­ja­ve ko­ju je dao mi­ni­star u nje­noj vla­di Go­ran Kne­že­vić.
Mi­ni­star pri­vre­de je 31. ja­nu­a­ra 2017. na­ja­vio ob­ja­vlji­va­nje pr­vih kon­kur­sa za di­rek­to­re 37 jav­nih pred­u­ze­ća či­ji je osni­vač Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja. I pret­hod­nih go­di­na su ras­pi­si­va­ni kon­kur­si od ko­jih ve­ći­na do ta­da, a ni do da­nas, ni­je okon­ča­na. Na­ja­vu o ras­pi­si­va­nju Kne­že­vić je dao tri­de­se­tak da­na pri­je is­te­ka ro­ka (od 12 mje­se­ci) da se kon­kur­si okon­ča­ju. Na­ja­vio je da će di­rek­to­ri bi­ti iza­bra­ni za mje­sec, mje­sec i po, pa će rok (4. mart 2017.) mo­žda bi­ti pre­ko­ra­čen, ali „to ni­je zna­čaj­no: va­žno je da do­bro ura­di­mo te kon­kur­se“. Pro­šlo je 376 da­na od nje­go­ve na­ja­ve i 340 od is­te­ka ro­ka. U me­đu­vre­me­nu su iza­bra­na če­ti­ri di­rek­to­ra i po­sta­vlje­no je šest no­vih vr­ši­la­ca du­žno­sti. Ne­ki di­rek­to­ri su vr­ši­o­ci du­žno­sti po šet-šest go­di­na. Za­kon do­zvo­lja­va 12 mje­se­ci.
Vla­da­vi­na pra­va, to je ono kad se za­ko­ni po­štu­ju.
Ali bo­lje da ne žu­ri­mo i da ih „is­po­štu­je­mo“ kva­li­tet­ni­je. Pa ma­kar za dvi­je, dvi­je i po go­di­ne.
Pe­šča­nik.net