Nj
e­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel re­kla je da će ubr­za­no ići u smje­ru for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­je sa nje­mač­kim so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma, na­gla­siv­ši da će je­di­no ta­kva ko­a­li­ci­ja for­mi­ra­ti sta­bil­nu vla­du, neo­p­hod­nu za iza­zov­na vre­me­na u Evro­pi.
Iz­ra­ziv­ši in­te­re­so­va­nje ja­ča­nje evrop­skog je­din­stva Mer­kel je na­go­vi­je­sti­la da se spre­ma „ve­li­ka ko­a­li­ci­ja” naj­ve­ćih par­ti­ja Nje­mač­ke, nje­ne Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je (CDU) i So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SPD) Nje­mač­ke Mar­ti­na Šul­ca.
Dvi­je par­ti­je će za­po­če­ti pre­go­vo­re o mo­gu­ćem pro­du­že­nju ko­a­li­ci­je iz pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne u sri­je­du, me­đu­tim, AP ocje­nju­je da ni­je si­gur­no da će do­ći do for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­je.
Mer­ke­lo­va, me­đu­tim, ka­že da je uvje­re­na da je sta­bil­na vla­da osno­va na ko­joj Nje­mač­ka mo­že naj­bo­lje da ra­di­mo sa Fran­cu­skom i za Evro­pu.
– Ne pre­tje­ru­jem ka­da ka­žem da či­tav svi­jet če­ka na nas da bu­de­mo u mo­guć­no­sti da dje­lu­je­mo – re­kla je Mer­ke­lo­va na­kon sa­stan­ka svo­je par­ti­je, uz ocje­nu da ma­njin­ska vla­da ni u kom slu­ča­ju ne bi bi­la sta­bil­na.
So­ci­jal­de­mo­kra­te su sa­op­šti­le da će raz­go­vo­ri o no­voj vla­di bi­ti otvo­re­ni, ali i da će raz­mo­tri­ti po­dr­šku za ma­njin­sku vla­du.
Li­der so­ci­jal­de­mo­kra­ta Mar­tin Šulc po­me­nuo je ide­ju o Sje­di­nje­nim Evrop­skim Dr­ža­va­ma, ko­ja se ni­je do­pa­la CDU.
Pred­sjed­nik Nje­mač­ke Frank Val­ter Štajn­ma­jer ja­sno je dao do zna­nja da ne že­li no­ve iz­bo­re, pre­no­si AP.
Sje­di­nje­ne evrop­ske dr­ža­ve, ko­je bi uki­nu­le eko­nom­sku i po­li­tič­ku sa­mo­stal­nost nje­nih čla­ni­ca, te pra­vo ve­ta, osnov­ni su cilj po­li­tič­ke eli­te naj­ja­čih čla­ni­ca Uni­je, pred­vo­đe­nih Nje­mač­kom.
Nje­mač­ke so­ci­jal­de­mo­kra­te že­le stva­ra­nje sje­di­nje­nih evrop­skih dr­ža­va već do 2025. go­di­ne, ali dio vla­da­ju­ćih de­mo­hri­šća­na An­ge­le Mer­kel to­me se pro­ti­vi, pa su šan­se za nji­ho­vu no­vu ko­a­li­ci­ju ne­iz­vje­sne.
Li­der SPD-a Mar­tin Šulc po­ru­ču­je da nje­go­va stran­ka mo­že uče­stvo­va­ti u po­nov­nom stva­ra­nju ve­li­ke ko­a­li­ci­je sa­mo pod uslo­vom da se pri­hva­ti „ja­sna vi­zi­ja Evro­pe”.
Stva­ra­nje evrop­ske su­per­dr­ža­ve već du­go je te­ma u Nje­mač­koj i ne­kim evrop­skim ze­mlja­ma, na­ro­či­to na­kon iz­la­ska Bri­ta­na­ca iz Uni­je.
Ve­li­ki broj evro­skep­ti­ka pro­ti­vi se ovom sce­na­ri­ju, kao i ma­nji dio le­vi­ce.
U ras­pra­va­ma o cen­tra­li­za­ci­ji EU, za­go­vor­ni­ci sje­di­nje­nih evrop­skih dr­ža­va tvr­de da je ta ide­ja usmje­re­na pro­tiv „na­ci­o­na­li­stič­kih i pro­tek­ci­o­ni­stič­kih si­la” i ne­ka vr­sta „kon­tra­u­da­ra uspo­nu po­pu­li­zma”.
Oni tra­že uvo­đe­nje je­din­stve­nog mi­ni­stra fi­nan­si­ja EU i još ja­ču ulo­gu mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Uni­je.
Za­go­vor­ni­ci čvr­šće EU sma­tra­ju da ni­je po­treb­na sa­gla­snost svih ze­ma­lja čla­ni­ca za­jed­ni­ce, ma­da je ona de­fi­ni­sa­na kao za­jed­ni­ca „rav­no­prav­nih, slo­bod­nih i de­mo­krat­skih na­ro­da”.
Cen­tra­li­sti tra­že uki­da­nje ve­ta, što od­re­đe­noj gru­pi naj­moć­ni­jih ze­ma­lja da­je odri­je­še­ne ru­ke da či­ne sa osta­li­ma ze­mlja­ma šta že­le, upo­zo­ra­va­ju evro­skep­ti­ci.
Skep­ti­ci tvr­de da u EU ne mo­že va­ži­ti prin­cip „vo­lje ve­ći­ne”, jer bi to zna­či­lo da ve­ći­na ze­ma­lja čla­ni­ca ne­će pri­hva­ti­ti ta­kvu za­jed­ni­cu.
Po­lja­ci i Ma­đa­ri, na pri­mjer, ni­ka­da ne bi pri­hva­ti­li ova­kvo pre­u­re­đi­va­nje EU i mar­gi­na­li­za­ci­ju na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa – ni­je­su je­di­ni u EU ko­ji­ma ta­ko ne­što ne od­go­va­ra.
Nje­mač­ka je ze­mlja ko­joj ni­ka­ko ne bi od­go­va­rao ras­pad EU, pa za­to iz Ber­li­na če­sto do­la­ze na­ja­ve ili pred­lo­zi za cen­tra­li­za­ci­ju.
Eko­no­mi­sti na­po­mi­nju da nje­mač­ka pri­vre­da ima naj­vi­še ko­ri­sti od kom­bi­no­va­ne eko­no­mi­je EU. Mno­gi Ber­lin na­zi­va­ju „mo­to­rom Uni­je”.
Ras­pad EU bi za Nje­mač­ku zna­čio gu­bi­tak tr­ži­šta, ko­ja su sa­da otvo­re­na za pro­iz­vo­de nje­mač­kih pred­u­zet­ni­ka.
Za­to cen­tra­li­sti že­le no­vi ustav EU i otvo­re­no po­ru­ču­ju, po­put Mar­ti­na Šul­ca, da na­ro­di ko­ji ga od­bi­ju mo­gu na­sta­vi­ti svo­jim pu­tem, ali iz­van evrop­ske su­per­dr­ža­ve.
Isto­vre­me­no, evro­skep­ti­ci upo­zo­ra­va­ju da vi­zi­ja evro­cen­tra­li­sta zna­či gu­bi­tak voj­nog i mo­ne­tar­nog su­ve­re­ni­te­ta čla­ni­ca Uni­je i ob­je­di­nja­va­nje kri­vič­nog pra­va, te si­ste­ma opo­re­zi­va­nja.
Sve cen­tral­ne ban­ke čla­ni­ca, pre­ma za­mi­sli evrop­skih cen­tra­li­sta, mo­ra­le bi da bu­du pod upra­vom Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke u Frank­fur­tu.
Ana­li­tič­ki por­ta­li pro­cje­nju­ju da su na­ja­ve stva­ra­nja vi­še kru­go­va unu­tar EU sve re­al­ni­je.
Na­rav­no, u pr­vom kru­gu su naj­ja­če ze­mlje, za­go­vor­ni­ci sje­di­nje­nih evrop­skih dr­ža­va, ko­je će od­lu­či­va­ti o sve­mu va­žnom.
Od bro­ja ze­ma­lja sprem­nih da pri­hva­te ova­kav sce­na­rio za­vi­si i stva­ra­nje evrop­ske su­per­dr­ža­ve.
Pro­tiv­ni­ci ova­kvog sce­na­ri­ja ka­žu da bi ta­ko umje­sto Uja­ka Se­ma (si­no­ni­ma za SAD) Evro­pa do­bi­la svog – Uja­ka Šul­ca.