Dru­ga go­di­na man­da­ta ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa uve­li­ko je po­če­la, a obi­lje­ži­će je mno­gi iza­zo­vi ko­je je nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja to­kom pro­šle go­di­ne uspje­šno iz­bje­ga­va­la. Me­đu glav­ni­ma su iz­bje­ga­va­nje ra­ta sa Sje­ver­nom Ko­re­jom i Ira­nom, ali i ka­ko sa­ču­va­ti sa­ve­zni­ke u svi­je­tu, uko­li­ko ame­rič­ki pred­sjed­nik od­lu­či da osta­ne pri sta­vu da tre­ba da ras­ki­ne sve ugo­vo­re ko­je su pot­pi­sa­li nje­go­vi pro­tiv­ni­ci.
Da bi sa­ču­vao rej­ting, Tramp će ove go­di­ne mo­ra­ti da is­pu­ni sve ono što je to­kom kam­pa­nje obe­ćao, a pi­ta­nje je ko­li­ko će to za­pra­vo bi­ti do­bro za Ame­ri­ku. Pr­vo obe­ća­nje na li­sti je ras­kid svih do­go­vo­ra ko­je su pop­ti­sa­li nje­go­vi pret­hod­ni­ci. Iako je na­ja­vio po­vla­če­nje Ame­ri­ke iz nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma sa Ira­nom uko­li­ko ta dr­ža­va ne pri­sta­ne na ustup­ke, to ne bi bio do­bar po­tez, jer bi ti­me na­ru­šio od­no­se sa sa­ve­zni­ci­ma, na­vo­di Fo­rin po­li­si. Na­vo­di se i da Tramp ne­ma stra­te­gi­ju ko­ja od­go­va­ra nje­go­voj re­to­ri­ci u ve­zi s Ira­nom i po­vla­če­njem Ame­ri­ke iz nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma.
Naj­ve­ća pri­li­ka za Tram­pov tim ove go­di­ne bi­će us­po­sta­vlja­nje spo­sob­ne voj­ske SAD. Naj­ve­ća opa­snost pri­je­ti od to­ga da voj­ska ne bu­de mu­dro upo­tri­je­blje­na.
Na­i­me, ad­mi­ni­star­ci­ja ima šan­su da osi­gu­ra znat­no du­go­roč­no po­ve­ća­nje bu­dže­ta za od­bra­nu, a što će uti­ca­ti na ve­ću bez­bjed­nost ze­mlje, kao i na to da ide u ko­rak s osta­lim dr­ža­va­ma ko­je su po­ve­ća­le ula­ga­nja u voj­sku.
Me­đu­tim, Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja će se su­o­či­ti i s is­ku­še­njem da is­ko­ri­ste voj­sku pro­tiv Sje­ver­ne Ko­re­je. Ova mo­guć­nost po­sto­ji jer je Tramp svo­jom neo­d­go­vor­nom re­to­ri­kom „po­slao” Ame­ri­ku u kla­sič­nu zam­ku.
Ipak, dje­li­mič­no, sva­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja bi bi­la pred ovim iza­zo­vom zbog nu­kle­ar­nih te­sto­va ko­je spro­vo­di Sje­ver­na Ko­re­ja, ko­ja bi usko­ro bi­la u mo­guć­no­sti da is­pa­li pro­jek­ti­le na te­ri­to­ri­ju SAD.
Po­sle­di­ce bor­be bi­le bi po­gub­ne ka­ko za Ame­ri­ku, ta­ko i osta­tak svi­je­ta. Tram­pov tim je raz­ma­trao i oži­vlja­va­nje pri­stu­pa ko­ji je imao pred­sjed­nik Ro­nald Re­gan „mi­ra kroz sna­gu”. Tramp se ta­ko na­da da kroz oču­va­nje sna­ge mo­že da oču­va mir to­kom 2018. go­di­ne.
Iako je Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja to­kom pro­šle go­di­ne uspje­šno iz­bje­ga­va­la broj­ne kri­ze, sre­ća to­kom 2018. go­di­ne mo­že da se pre­o­kre­ne. Li­sta po­ten­ci­jal­nih opa­sno­sti je du­ga: pa osim mo­gu­ćeg ra­ta na Ko­rej­skom po­lu­o­str­vu, tu je i ne­ka vr­sta ru­skog avan­tu­ri­zma po­sli­je Svjet­skog ku­pa ovog lje­ta, ras­kid nu­kle­ar­nog do­go­vo­ra s Ira­nom, stra­te­gi­ja Si­ri­je s Tur­skom u ve­zi sa ra­tom pro­tiv Kur­da, ali i ri­zik od ma­siv­nog te­ro­ri­stič­kog na­pa­da.
Ipak, ono što naj­vi­še za­bri­nja­va je­ste ra­stu­ća ustav­na kri­za u sa­moj SAD, a ko­ja po­la­zi od po­ku­ša­ja Tram­pa da pot­ko­pa is­tra­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Ro­ber­ta Mju­le­ra o mi­je­ša­nju Ru­si­je u pred­sjed­nič­ke iz­bo­re 2016. go­di­ne. Ovo će po­sta­ti pr­vo go­re ne­go što po­sta­ne bo­lje, a sre­di­na go­di­ne mo­že da po­sta­ne pra­vo vri­je­me za po­se­za­nje za im­pič­men­tom Tram­pa.
To zna­či da je ame­rič­ki po­li­tič­ki si­stem i vi­še ha­o­ti­čan ne­go što po­sto­ji per­cep­ci­ja o to­me jer pred­sjed­nik ne­će mo­ći da se odr­ži na vla­sti.


Izo­la­ci­ja od sa­ve­zni­ka

Jed­na od ve­ćih opa­sno­sti bi bi­la još ve­ća izo­la­ci­ja Ame­ri­ke od nje­nih sa­ve­zni­ka. To bi mo­glo da se de­si uko­li­ko se Tramp po­vu­če iz broj­nih spo­ra­zu­ma – nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma s Ira­nom, ali i ako uki­ne Sje­ver­no­a­me­rič­ki tr­go­vin­ski spo­ra­zum.
Te­ško je za­mi­sli­ti Tram­pa da po­stig­ne do­go­vor o re­vi­zi­ji Sje­ver­no­a­me­rič­kog ugo­vo­ra o slo­bod­noj tr­go­vi­ni, a ko­ji će pro­ći kod Mek­si­kan­ca, mer­kan­ti­li­sta i Kon­gre­sa SAD, a još je te­že za­mi­sli­ti ga ka­ko pri­hva­ta eko­nom­ske po­sle­di­ce to­ga da sa­mo od­u­sta­ne od ci­je­le pri­če.


Ru­si­ja kao naj­ve­ća opa­snost

Ove go­di­ne Ru­si­ja se Ame­ri­ci na­me­će kao naj­ve­ća opa­snost, od­no­sno ne­pri­ja­telj broj 1. Ru­si­ja će na­i­me, na­sta­vi­ti sa svo­jim iz­ne­na­đe­nji­ma, svu­da po svi­je­tu, po­put an­ga­žma­na u Si­ri­ji 2015. go­di­ne ka­da je lan­si­ra­la pro­jek­ti­le sa Ka­spij­skog mo­ra u Si­ri­ju, a Tram­pov tim, na­vo­di Fo­rin po­li­si, mo­ra da bu­de spre­man na njih.
Svo­jim „iz­ne­na­đe­nji­ma” Ru­si­ja će po­ku­ša­ti da te­sti­ra isto­vre­me­no re­ak­ci­ju Ame­ri­ke, ali i osta­le me­đu­na­rod­ne di­plo­mat­ske re­ak­ci­je. Tram­pov tim za­to mo­ra da bu­de spre­man na sve iza­zo­ve ko­je će mu to­kom go­di­ne spre­ma­ti Kremlj.