Mi­ni­stri spolj­nih po­slo­va Fran­cu­ske, Ita­li­je, Nje­mač­ke, Bri­ta­ni­je, SAD i vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU za spolj­nu po­li­ti­ku i bez­bjed­nost sa­op­šti­li su da je na Ru­si­ji da obez­bi­je­di pri­mir­je u Si­ri­ji.
– Na Ru­si­ji je od­go­vor­nost da do­ka­že da je volj­na i spo­sob­na da pre­du­zme van­red­ne ko­ra­ke ka­ko bi spa­si­la di­plo­mat­ske na­po­re – na­vo­di se u sa­op­šte­nju iz­da­tom u su­bo­tu.
Na za­htjev Bri­ta­ni­je, Fran­cu­ske i SAD, Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN sa­sta­će se da­nas ra­di raz­go­vo­ra o eska­la­ci­ji na­si­lja u Ale­pu, dru­gom naj­ve­ćem si­rij­skog gra­du, na­ve­le su di­plo­ma­te.
U sna­žnim va­zdu­šnim na­pa­di­ma ju­če su ošte­će­ne zgra­de i ubi­je­no je naj­ma­nje 45 ci­vi­la u Ale­pu, dva da­na na­kon što je si­rij­ska voj­ska na­ja­vi­la ofan­zi­vu ka­ko bi po­vra­ti­la is­toč­ni dio gra­da iz ru­ku po­bu­nje­ni­ka.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN Ban Ki­mun iz­ra­zio je za­pre­pa­šće­nje zbog in­ten­zi­vi­ra­nja bor­bi u Ale­pu i upo­zo­rio da bi upo­tre­ba mo­der­nog oruž­ja u tom gra­du mo­gla da re­zul­ti­ra rat­nim zlo­či­ni­ma.
Sed­mo­dnev­no pri­mir­je ko­je su ugo­vo­ri­le SAD i Ru­si­ja za­vr­še­no je mi­nu­log po­ne­djelj­ka, a po­ku­ša­ji da se pre­kid va­tre ob­no­vi su pro­pa­li.
Ru­ski mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov sa­op­štio je da su se Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve iz­vi­ni­le pred­sed­ni­ku Si­ri­je Ba­ša­ru al Asa­du za va­zdu­šni na­pad na si­rij­sku voj­sku.
– Da, iz­vi­ni­li su se – re­kao je on od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li su se SAD iz­vi­ni­le pred­sjed­ni­ku Si­ri­je za va­zdu­šni na­pad u obla­sti De­ir el Zo­ra.
Avi­o­ni me­đu­na­rod­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke ko­a­li­ci­je u su­bo­tu su iz­vr­ši­li če­ti­ri uda­ra na po­lo­ža­je si­rij­ske voj­ske ko­je su op­ko­li­li te­ro­ri­sti ID u obla­sti aero­dro­ma De­ir el Zor. U na­pa­di­ma su po­gi­nu­la 62 voj­ni­ka, a oko 100 oso­ba je po­vri­je­đe­no.
Cen­tral­na ko­man­da voj­ske SAD sa­op­šti­la je da su SAD po­tvr­di­le va­zdu­šne uda­re ame­rič­ke ko­a­li­ci­je u bli­zi­ni De­ir el Zo­ra.
– Si­tu­a­ci­ja sa va­zdu­šnim na­pa­dom je pri­lič­no čud­na. Re­kao sam ame­rič­kom dr­žav­nom se­kre­ta­ru Džo­nu Ke­ri­ju, a za­tim i na sa­stan­ku Me­đu­na­rod­ne gru­pe za po­dr­šku Si­ri­ji, da je si­tu­a­ci­ja u De­ir el Zo­ru, za raz­li­ku od si­tu­a­ci­je u Ale­pu, gdje se li­ni­ja kon­tak­ta kon­stant­no mi­je­nja, sta­tič­na vi­še od dvi­je go­di­ne. Ta­mo su si­rij­sku voj­sku op­ko­li­li te­ro­ri­sti ID. Mi ta­mo re­dov­no do­sta­vlja­mo hu­ma­ni­tar­nu po­moć i dru­ge stva­ri neo­p­hod­ne za ži­vot, ba­ca­ju­ći ih iz avi­o­na. Slič­ne le­to­ve (za do­sta­vlja­nje hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći po­mo­ću pa­do­bra­na) spro­vo­di­le su i Uje­di­nje­ne na­ci­je. To su po­zna­te či­nje­ni­ce. Te­ško je po­vje­ro­va­ti da su iz­vi­đa­či ko­a­li­ci­je SAD, ko­ji ra­de pro­tiv ID na ci­je­loj te­ri­to­ri­ji Si­ri­je, za­bo­ra­vi­li ko se gdje na­la­zi. Ma­da, ne že­lim ni­kog ni za šta da op­tu­žu­jem – na­gla­sio je La­vrov.
On je is­ta­kao da je ob­na­vlja­nje re­ži­ma pre­ki­da va­tre u Si­ri­ji mo­gu­će sa­mo na za­jed­nič­koj osno­vi, bez jed­no­stra­nih za­htje­va.
– Sa­da se mo­že go­vo­ri­ti o re­a­ni­ma­ci­ji pri­mir­ja is­klju­či­vo na ko­lek­tiv­noj osno­vi, ka­da ne mo­ra­mo ni­ko­me ni­šta jed­no­stra­no da do­ka­zu­je­mo i ka­da na­ma tre­ba da do­ka­žu da se ra­di o iskre­noj že­lji da se opo­zi­ci­ja ko­ja sa­ra­đu­je sa ame­rič­kom ko­a­li­ci­jom odvo­ji od Nu­sra fron­ta, za­tim da se po­bi­je­di te­ro­ri­stič­ka gru­pa, a opo­zi­ci­ja da po­sta­ne dio po­li­tič­kog pro­ce­sa, Po­sto­ji do­go­vor dva ak­tu­el­na pred­sJed­ni­ka i tre­ba ga is­pu­ni­ti – re­kao je La­vrov u in­ter­vjuu na pro­gra­mu „Vi­je­sti u su­bo­tu“ TV „Ru­si­ja“.TAN­JUG


Za­ha­ro­va op­tu­ži­la Bri­ta­ni­ju

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Bo­ris Džon­son op­tu­žio je Ru­si­ju da odu­go­vla­či sa ra­tom u Si­ri­ji i da po­gor­ša­va si­tu­a­ci­ju u toj ze­mlji, na­kon če­ga je port­pa­rol Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ru­si­je Ma­ri­ja Za­ha­ro­va na svo­joj fej­sbuk stra­ni­ci od­go­vo­ri­la da su te op­tu­žbe umje­sni­je na ra­čun Lon­do­na ka­da se ra­di o ra­tu u Ira­ku.
Šef bri­tan­ske di­plo­ma­ti­je je u in­ter­vjuu za Bi-Bi-Si iz­ja­vio da je Ru­si­ja kri­va za odu­go­vla­če­nje ra­ta u Si­ri­ji i da či­ni taj rat sve stra­šni­jim“.
– Sve je tač­no, osim dvi­je ri­je­či: umje­sto Ru­si­ja tre­ba sta­vi­ti Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, a umje­sto Si­ri­ja —Irak – na­pi­sa­la je Za­ha­ro­va.
Bri­tan­ske vla­sti su vi­še pu­ta op­tu­ži­va­le Mo­skvu za kom­pli­ko­va­nje si­tu­a­ci­je u Si­ri­ji.


Čur­kin: Si­ri­ju bom­bar­du­je ko stig­ne

Stal­ni pred­stav­nik Ru­si­je pri UN Vi­ta­lij Čur­kin sa­op­štio je na sjed­ni­ci Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti da Ru­si­ja vi­še ne­će pri­sta­ja­ti na jed­no­stra­ne ko­ra­ke u rje­ša­va­nju kri­ze u Si­ri­ji.
On je na­gla­sio va­žnost po­li­tič­kog rje­ša­va­nja kri­ze i po­ru­čio da su ne­do­pu­sti­vi jed­no­stra­ni za­htje­vi za­pad­nih part­ne­ra.
– U Si­ri­ji je ak­tiv­no na sto­ti­ne na­o­ru­ža­nih gru­pa, dok je bom­bar­du­je sva­ko ko stig­ne. Ako ne­što kre­ne lo­še, okri­vi­te Ru­si­ju. SAD su se po­ka­za­le kao ne­spo­sob­ne da uti­ču na gru­pe pod kon­tro­lom Va­šing­to­na i ni­su ura­di­le ni­šta kad je ri­ječ o raz­gra­ni­če­nju te­ro­ri­sta i opo­zi­ci­je. Kao re­zul­tat vi­še­mje­seč­nog ra­da ru­skih i ame­rič­kih struč­nja­ka, bio je na­pra­vljen de­ta­ljan plan ko­ji se na­la­zi u do­ku­men­ti­ma pot­pi­sa­nim 9. sep­tem­bra. Ako bi bio sa­vje­sno re­a­li­zo­van, to bi omo­gu­ći­lo da se sta­nje u ze­mlji smi­ri, da se po­bolj­ša hu­ma­ni­tar­na si­tu­a­ci­ja i na­sta­ve me­đu­si­rij­ski do­go­vo­ri pod okri­ljem UN –re­kao je Čur­kin.


U Ale­pu je po­či­njen rat­ni zlo­čin

NjU­JORK – Fran­cu­ski am­ba­sa­dor pri Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma Fran­soa De­la­tr iz­ja­vio je pri­je ju­če­ra­šnjeg za­sje­da­nja Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti da su u Ale­pu po­či­nje­ni rat­ni zlo­či­ni.
– Rat­ni zlo­či­ni u Si­ri­ji ne smi­ju pro­ći ne­ka­žnje­no. To jed­no­stav­no ni­je op­ci­ja – iz­ja­vio De­la­tr, a pre­no­si AFP.


U va­zdu­šnim uda­ri­ma 43 mr­tvih, ra­nje­ni umi­ru

U va­zdu­šnim na­pa­di­ma na dje­lo­ve grad Alep ko­ji su pod kon­tro­lom opo­zi­ci­je, za ko­je se pret­po­sta­vlja da su ih iz­vr­ši­le vla­di­ne ili ru­ske sna­ge, po­gi­nu­lo je naj­ma­nje 43 lju­di, tvr­de po­je­di­ni iz­vo­ri sa te­re­na.
Si­rij­ski po­bu­nje­ni­ci ju­če su po­no­vo za­u­ze­li dio Ale­pa nad ko­jim je dan ra­ni­je kon­tro­lu pre­u­ze­la voj­ska.
Po­bu­nje­nič­ke tru­pe za­u­ze­le su Han­da­rat, uglav­nom ne­na­se­ljen pa­le­stin­ski iz­bje­glič­ki kamp u bli­zi­ni pu­ta Ka­ste­lo, glav­nog prav­ca snab­di­je­va­nja po­bu­nje­nič­kih dje­lo­va Ale­pa pod op­sa­dom si­rij­skih sna­ga, sa­op­šti­la je si­rij­ska opo­zi­ci­o­na Op­ser­va­to­ri­ja za ljud­ska pra­va.
Pred­stav­nik ci­vil­ne od­bra­ne Ibra­him Al­haj, ko­ji pred­vo­di ak­ci­ju spa­sa­va­nja pre­ži­vje­lih, tvr­di da su po­sli­je naj­no­vi­jih va­zdu­šnih uda­ra na Alep pro­na­đe­na naj­ma­nje 43 ti­je­la, pre­no­si AP.
Mo­ha­med Ze­in Kan­da­ga­ni, član me­di­cin­skog sa­vje­ta ko­ji nad­gle­da zdrav­stve­nu po­moć u opo­zi­ci­o­nim obla­sti­ma, ka­zao je da će ve­ći­na te­ško ra­nje­nih umri­je­ti zbog ne­do­stat­ka sred­sta­va za ade­kvat­nu po­moć.
– Ni­ka­da ni­sam vi­do da to­li­ko lju­di umi­re na jed­nom me­stu – iz­ja­vio je Kan­da­ga­ni.


Van­red­no za­sje­da­nje SB

U Nju­jor­ku je odr­ža­na hit­na sjed­ni­ca Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN zbog po­gor­ša­nja na­si­lja i si­tu­a­ci­je u si­rij­skom gra­du Ale­pu. Sjed­ni­ca je sa­zva­na na za­htjev, Fran­cu­ske, SAD i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.
U Ale­pu su ju­če na­sta­vlje­ne bor­be, a od is­te­ka pri­mir­ja pri­je ne­dje­lju da­na, u tom gra­du i nje­go­voj oko­li­ni stra­da­lo je vi­še od 200 ci­vi­la.
Spe­ci­jal­ni iza­sla­nik UN za Si­ri­ju Sta­fan de Mi­stu­ra op­tu­žio je si­rij­ske vla­sti za voj­no na­si­lje bez pre­se­da­na nad ci­vi­la­ma u Ale­pu. On je re­kao da je ofan­zi­va si­rij­ske voj­ska da pre­u­zme po­bu­nje­nič­ke kvar­to­ve Ale­pa do­ve­la po­sljed­njih ne­dje­lja do jed­nog od naj­ve­ćih na­si­lja to­kom ko­jih je iz­vr­še­no ne­ko­li­ko de­se­ti­na va­zdu­šnih na­pa­da na stam­be­ne zgra­de i da ima mno­go ci­vil­nih žr­ta­va.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na­pa­di so­fi­sti­ci­ra­nim oruž­jem u ko­ji­ma stra­da­ju ci­vi­li mo­gu da se oka­rak­te­ri­še kao rat­ni zlo­čin. On je sa­op­štio i da dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka Ale­pa ne­ma vo­du. Ape­lo­vao je da se od­mah ob­u­sta­ve bor­be, da se do­sta­vi hu­ma­ni­tar­na po­moć i da se eva­ku­i­šu lju­di ko­ji­ma je neo­p­hod­na hit­na lje­kar­ska po­moć.
Fran­cu­ski am­ba­sa­dor pri UN Fran­soa De­la­tr op­tu­žio je uoči sjed­ni­ce si­rij­ske sna­ge i njig­ho­ve ru­ske sa­ve­zni­ke da ko­ri­ste pre­go­vo­re za iz­la­zak iz si­rij­ske kri­ze kao pa­ra­van za na­sta­vak voj­ne ope­ra­ci­je na te­re­nu.