U srije­du, 29. mar­ta, bri­tan­ska pre­mi­jer­ka zva­nič­no će pro­gla­si­ti iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU, u skla­du sa čla­nom 50 Li­sa­bon­skog ugo­vo­ra. To je isto­rij­ski dan: pr­vi put jed­na ze­mlja na­ja­vlju­je da na­pu­šta evrop­ski klub.
Na­kon zva­nič­ne na­ja­ve po­čet­ka Breg­zi­ta, za­po­či­nju pre­go­vo­ri iz­me­đu Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i 27 ze­ma­lja-čla­ni­ca Evrop­ske uni­je. Glav­no pi­ta­nje pri­tom gla­si: ko­li­ko Bri­tan­ci mo­ra­ju da pla­te za raz­vod? Već sa­da se spo­mi­nje su­ma od 60 mi­li­jar­di eura, ko­ju Bri­sel že­li da is­po­sta­vi kao ra­čun Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja sva­ke ne­dje­lje upla­ću­je u Bri­sel 350 mi­li­o­na fun­ti. To na­vod­no ra­si­pa­nje nov­ca, za­go­vor­ni­ci Breg­zi­ta su, to­kom kam­pa­nje za re­fe­ren­dum o iz­la­sku iz EU, sva­ko­dnev­no kri­ti­ko­va­li. To je po­da­tak ko­ji se za­dr­žao, iako su se za­go­vor­ni­ci EU ža­li­li da ta svo­ta ne uzi­ma u ob­zir po­pust ko­ji ima­ju Bri­tan­ci, ni­ti to ko­li­ko ze­mlja do­bi­ja iz bri­sel­skih bla­gaj­ni.
Od­lu­ku gla­sa­ča ko­ji su po­dr­ža­li Breg­zit, pre­mi­jer­ka Te­re­za Mej in­ter­pre­ti­ra na sle­de­ći na­čin: „Vje­ru­jem da su oni vr­lo ja­sno po­ka­za­li da ne že­le da i da­lje, go­di­nu za go­di­nom, pla­ća­ju enorm­nu svo­tu za Evrop­sku uni­ju”.
I nje­na vla­da i Gor­nji dom par­la­men­ta an­ga­žo­va­li su prav­ni­ke da pro­vje­re prav­no sta­nje i – do­šli su do sle­de­ćeg za­ključ­ka: čim Ve­li­ka Bri­ta­ni­je is­tu­pi iz EU, ona vi­še ni­je oba­ve­zna da pla­ća ni­jed­nu je­di­nu fun­tu Evrop­skoj uni­ji. Po­sla­nik to­ri­je­va­ca Džej­kob Ris-Mog ka­že: „Ne­ma­mo ni­ka­kve za­kon­ske oba­ve­ze pre­ma EU”.
Breg­zit će vje­ro­vat­no bi­ti okon­čan do pro­lje­ća 2019. go­di­ne. Ipak, te­ku­ći bu­džet EU ob­u­hva­ta vre­men­ski pe­ri­od do 2020. go­di­ne. Za taj pro­ra­čun gla­sa­la je i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, i ta­ko se oba­ve­za­la na is­pla­tu nov­ča­nih sred­sta­va – ta­ko na to gle­da Bri­sel. A on­da, tu su još bri­tan­ski slu­žbe­ni­ci ko­ji ra­de na po­slo­vi­ma EU i či­je bi pen­zi­je Lon­don ta­ko­đe tre­ba­lo da po­kri­je. Že­sto­ki za­go­vor­nik Breg­zi­ta Ris-Mog ipak ka­že: „To su od­lič­ni pred­u­slo­vi za po­če­tak pre­go­vo­ra”.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je tre­nut­no, na­kon Nje­mač­ke, dru­gi naj­ve­ći ne­to-pla­ti­ša. Uko­li­ko Lon­don upla­ću­je ma­nje nov­ca, on­da – ili ze­mlje ko­je pla­ća­ju mo­ra­ju da pla­ća­ju vi­še, ili ze­mlje ko­je pri­ma­ju no­vac mo­ra­ju da pri­ma­ju ma­nje. Evrop­ska uni­ja u cje­li­ni ili ze­mlje-čla­ni­ce po­je­di­nač­no, mo­gle bi da tu­že Lon­don uko­li­ko ne pod­mi­ri ra­čun za iz­la­zak iz Uni­je. Ipak, pre­mi­jer­ka Mej mo­že ka to­me da ide opu­šte­no u su­sret – ako je su­di­ti po eks­per­ti­zi do­ma­ćih prav­ni­ka, ka­že ba­ro­ni­ca Ki­šver Fok­ner, čla­ni­ca Gor­njeg do­ma Bri­tan­skog par­la­men­ta: „To je dio pre­go­vo­ra, ali to ja­ča po­zi­ci­ju bri­tan­ske vla­de”.
Bri­tan­ci vje­ro­vat­no že­le da i na­kon iz­la­ska iz Evrop­ske uni­je ipak pro­fi­ti­ra­ju od ne­kih evrop­skih pro­gra­ma, po­put onih na pod­ruč­ju na­u­ke i is­tra­ži­va­nja. I da se­bi ta­ko­đe, na­kon pla­ni­ra­nog iz­la­ska iz unu­tra­šnjeg tr­ži­šta, obez­bi­je­de naj­bo­lji mo­gu­ći pri­stup, ka­ko je to iz­ja­vi­la mi­ni­star­ka unu­tra­šnjih po­slo­va Em­ber Rud: „Mo­ra­mo da te­ži­mo naj­ve­ćem mo­gu­ćem pri­stu­pu za­jed­nič­kom, unu­tra­šnjem tr­ži­štu. Ne zna­mo ko­li­ko to ko­šta, ali upra­vo o to­me bi tre­ba­lo pre­go­va­ra­ti”.
Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Bo­ris Džon­son kao uzor na­vo­di Mar­ga­ret Ta­čer. Ona je 1984. go­di­ne iz­nu­di­la po­pust za Bri­tan­ce od iz­ner­vi­ra­nih evrop­skih part­ne­ra: „Pri­sje­ti­mo se sa­mi­ta iz Fon­ten­bloa 1984. go­di­ne, ka­da je Mar­ga­ret Ta­čer zah­ti­je­va­la na­zad svoj no­vac. Vje­ru­jem da je upra­vo to ono što će­mo i mi do­bi­ti”.
Vje­ro­vat­no će su­kob oko nov­ca bi­ti te­ma tek na sa­mi­tu Evrop­ske uni­je kra­jem 2018. ili po­čet­kom 2019. go­di­ne – na­kon cje­lo­noć­ne par­ti­je po­ke­ra.
(RTS)


Fa­raž: Idem u ino­stran­stvo

Uko­li­ko se is­po­sta­vi da je Breg­zit ka­ta­stro­fa, biv­ši li­der Ne­za­vi­sne par­ti­je Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva Naj­džel Fa­raž na­ja­vlju­je da će „oti­ći da ži­vi ne­gdje dru­gdje”.
Fa­raž je to iz­ja­vio na ra­di­ju LBC, ali je ipak re­kao: „Ne­će bi­ti ka­ta­stro­fa. Usko­či­li smo na ča­mac za spa­sa­va­nje sa Ti­ta­ni­ka. Evrop­ska uni­ja ne funk­ci­o­ni­še”.
Je­dan od slu­ša­la­ca ko­ji je gla­sao za osta­nak u EU ga je pi­tao da li će se iz­vi­ni­ti i na­pu­sti­ti po­li­ti­ku uko­li­ko se ob­i­sti­ne strep­nje kri­ti­ča­ra da će u ze­mlji do­ći do eko­nom­ske ka­ta­stro­fe, na šta je on od­go­vo­rio da u Bri­ta­ni­ji ne po­sto­ji ta­kva tra­di­ci­ja.
Po­tom je na­veo ne­ko­li­ko bri­tan­skih po­li­ti­ča­ra ko­ji se ni­su iz­vi­ni­li na­ro­du, uklju­ču­ju­ći i spin dok­to­ra biv­šeg pre­mi­je­ra Bri­ta­ni­je To­ni­ja Ble­ra Ali­ste­ra Kemp­be­la, „jer nas je uveo u rat ko­ji nas je ko­štao mno­go zla­ta i kr­vi”.
(RTS)