Ostrv­ska dr­ža­va Sej­še­li, po­zna­ta po tr­op­skoj džun­gli i pje­sko­vi­tim pla­ža­ma, po­sta­je ključ­ni igrač u te­žnji In­di­je da se od­u­pre ra­stu­ćem ki­ne­skom uti­ca­ju u In­dij­skom oke­a­nu.
Kra­jem pro­šlog mje­se­ca, In­di­ja i Sej­še­li pot­pi­sa­li su re­vi­di­ra­ni spo­ra­zum ko­ji In­di­ji omo­gu­ća­va da iz­gra­di voj­nu ba­zu na ostr­vu Asampšn ko­je pri­pa­da Sej­še­li­ma, a na­la­zi se na oko 1.650 ki­lo­me­ta­ra is­toč­no od Is­toč­ne Afri­ke.
Taj spo­ra­zum, ko­ji je usli­je­dio na­kon ne­ko­li­ko go­di­na di­plo­mat­skih pre­go­vo­ra, omo­gu­ći­će In­di­ji ključ­nu voj­nu po­zi­ci­ju u, ka­ko pi­še Si-En-En, ono­me što ve­li­kom br­zi­nom po­sta­je kri­ti­čan stra­te­ški re­gi­on.
U 2016. go­di­ni, u pro­sje­ku 40 mi­li­o­na ba­re­la sa naf­tom na dnev­nom ni­vou, što je jed­na­ko po­lo­vi­ni ukup­nog udje­la naf­te u svi­je­tu, pro­šlo je kroz ula­zne i iz­la­zne tač­ke u In­dij­skom oke­a­nu, uklju­ču­ju­ći Or­mu­ski i Ma­laj­ski pro­laz i Bab el Man­deb.
In­di­ja, či­jih se vi­še od 7.500 ki­lo­me­ta­ra oba­le na­la­zi u sa­mom cen­tru In­dij­skog oke­a­na, za­vi­si od slo­bod­nog i otvo­re­nog pri­stu­pa istim tim tr­go­vač­kim li­ni­ja­ma.
Ka­ko se na­vo­di, po­ku­ša­ji In­di­je da bo­lje osi­gu­ra pri­stup tom re­gi­o­nu od­ra­ža­va­ju slič­nu stra­te­gi­ju ko­jom se vo­di njen su­sed i du­go­go­di­šnji ri­val Ki­na.
Ka­ko Si-En-En na­vo­di, usled op­tu­žbi da Ki­na od­u­zi­ma­njem ze­mlji­šta i in­fra­struk­tu­re dru­gih dr­ža­va ostva­ru­je svoj uti­caj u re­gi­o­nu, što je Ki­na ne­gi­ra­la, In­di­ja je sve vi­še po­če­la da stra­hu­je da će je Ki­na op­ko­li­ti.
Ki­ne­ski po­mor­ski do­seg zna­čaj­no je po­ras­tao, pro­ši­ru­ju­ći se da­le­ko iz­van svo­je ne­po­sred­ne oba­le, u pod­ruč­ja ko­ja se ra­ni­je ni­je­su sma­tra­la u nje­nom sfe­rom uti­ca­ja.
Pro­šle go­di­ne u ju­lu, Ki­na je us­po­sta­vi­la svo­ju pr­vu pre­ko­mor­sku ba­zu u Dži­bu­ti­ju, u bli­zi­ni mo­re­u­za Bab el Man­deb, u sre­di­štu naj­pro­met­ni­jih tran­sport­nih li­ni­ja na svi­je­tu i jed­noj od tri ključ­ne stra­te­ške tač­ke u In­dij­skom oke­a­nu.
Taj tje­snac ko­ji je u svo­joj naj­u­žoj tač­ki ši­rok sa­mo 29 ki­lo­me­ta­ra, spa­ja Sre­do­zem­no mo­re pu­tem Su­ec­kog ka­na­la i Cr­ve­no mo­re Aden­skim za­li­vom sa In­dij­skim oke­a­nom.
Ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon otva­ra­nja ba­ze u Dži­bu­ti­ju, usli­je­dio je kon­tro­ver­zan po­tez te ze­mlje, ka­da je ku­pi­la lu­ku u Šri Lan­ki, na sa­mo 22,2 ki­lo­me­tra (po ne­kim pro­ce­na­ma) od pri­mar­ne mor­ske li­ni­je u In­dij­skom oke­a­nu, ko­ja po­ve­zu­je Ma­laj­sko mo­re sa Su­ec­kim ka­na­lom.
Si-En-En pod­sje­ća i na spo­ra­zum iz Ham­ban­to­te, u ko­jem je Šri Lan­ka da­la Ki­ni u za­kup svo­ju lu­ku na 99 go­di­na ka­ko bi na taj na­čin vra­ti­la je­dan dio svog du­ga Pe­kin­gu.
Po­čet­kom ovog mje­se­ca, na­vo­di se, Ki­na je na­pra­vi­la ne­u­o­bi­ča­je­ni ko­rak ne­gi­ra­ju­ći op­tu­žbe da „od­u­zi­ma ze­mlju” u još jed­noj ključ­noj lu­ci u In­dij­skom oke­a­nu. Ovog pu­ta je ri­ječ o Mal­di­vi­ma.
Po­put Šri Lan­ke, Mal­di­vi su du­go u In­di­ji sma­tra­ni kao bli­zak re­gi­o­nal­ni sa­ve­znik, ali po­sled­njih go­di­na ta ze­mlja se pod vođ­stvom pred­sjed­ni­ka Ab­du­la Ja­mi­na pri­bli­ži­la Ki­ni, po­zi­va­ju­ći na in­ve­sti­ci­je pod eks­pan­zi­o­ni­stič­kom eko­nom­skom ini­ci­ja­ti­vom Pe­kin­ga „Je­dan po­jas – je­dan put”.
To je, ka­ko se na­vo­di, za­bri­nu­lo ne­ke, iz­me­đu osta­log opo­zi­ci­o­nog li­de­ra u toj ze­mlji Mo­ha­me­da Na­ši­da, ko­ji je jav­no iz­ja­vio da Ki­na „ku­pu­je Mal­di­ve” pod vla­dom Ja­mi­na.
Go­vo­re­ći pro­šlog mje­se­ca sa no­vi­na­ri­ma, Na­šid je tvr­dio da sko­ro 80 od­sto spolj­nog du­ga Mal­di­va je­ste ono što du­gu­je Ki­ni, što je po­ve­ća­lo vje­ru u mo­guć­nost da će kao Šri Lan­ka vre­me­nom bi­ti pri­mo­ra­na da pre­da in­fra­struk­tu­ru Ki­ni ka­ko bi se oslo­bo­di­la du­ga.
(Tan­jug)