B
RI­SEL – Sva­kih se­dam go­di­na u Evrop­skoj uni­ji po­či­nju pra­ve sva­đe, jer se ras­pra­vlja o bu­dže­tu. A sa­da je na dnev­nom re­du još jed­no do­dat­no pi­ta­nje: ko će da na­dok­na­di ono što je sti­za­lo iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.
– Kad do­đe do nov­ca pre­sta­je pri­ja­telj­stvo, gla­si jed­na nje­mač­ka uz­re­či­ca. Ali slič­ne po­sto­je u go­to­vo svim evrop­skim je­zi­ci­ma.
Ka­ko pi­še „Doj­če ve­le” (DV), to se od­lič­no mo­že vi­dje­ti i pri­li­kom re­dov­nih pre­go­vo­ra o „sred­njo­roč­nim fi­nan­sij­skim okvi­ri­ma“ Evrop­ske uni­je. Tom evrop­skom „sed­mo­ljet­kom“ od­re­đu­je se za šta će Evrop­ska uni­ja da da­je no­vac iz za­jed­nič­ke ka­se i ko­li­ko će ko u nju da upla­ću­je.
Pre­ma is­ku­stvi­ma evrop­skih di­plo­ma­ta, ti pre­go­vo­ri su re­dov­no naj­te­ži su­sre­ti na vr­hu Evrop­ske uni­je. Pred­sjed­ni­ci dr­ža­va ili vla­da da­ni­ma i no­ći­ma se na­te­žu i ni­ko ne že­li da po­pu­sti ni za je­dan cent. Jer tu se ra­di o ukup­no hi­lja­du mi­li­jar­di eura za pe­ri­od od 2021. do 2027. go­di­ne.
Ne­zva­nič­ni sa­sta­nak na vr­hu 27 čla­ni­ca, ko­ji je po­čeo u pet­ka (23. fe­bru­a­ra) u su­šti­ni je sa­mo po­če­tak či­ta­vog ni­za pre­go­vo­ra i cjen­ka­nja ko­ji bi sre­di­nom 2019. tre­ba­lo da do­ve­de do kon­sen­zu­sa oko bu­dže­ta. Tu sed­mo­ljet­ku za­tim mo­ra još da pri­hva­ti i Evrop­ski par­la­ment, ko­ji je po pi­ta­nju bu­dže­ta rav­no­pra­van u od­lu­či­va­nju. Bu­džet Evrop­ske uni­je mo­ra­ju jed­no­gla­sno da pri­hva­te svi pred­sjed­ni­ci dr­ža­va ili vla­da ze­ma­lja čla­ni­ca, što zna­či da sva­ka dr­ža­va ima mo­guć­nost i da blo­ki­ra či­tav po­stu­pak ako se ne uva­že nje­ni in­te­re­si. Kao što se po­ka­za­lo u pro­šlo­sti, u toj blo­ka­di na­ro­či­to su vje­šte bi­le Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Polj­ska.


Šted­nja, a bo­ga­ti ne­ka pla­te vi­še

Ko­me­sar za bu­džet Evrop­ske uni­je Gin­ter Etin­ger je pred­sta­vio okvir­ni plan ka­ko da se za­tvo­ri bu­džet. Breg­zit, da­kle od­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ko­ja je do sa­da bi­la tre­ći po ve­li­či­ni ne­to-pla­ti­ša u evrop­ski bu­džet, stvo­rio je ne­do­sta­tak od oko 10 mi­li­jar­di eura. Po­lo­vi­nu tog nov­ca Etin­ger že­li da ušte­di, kao i da dru­ga­či­je ras­po­re­di iz­dat­ke, ali dru­ga po­lo­vi­na tre­ba­lo bi da bu­de po­kri­ve­na ve­ćim upla­ta­ma čla­ni­ca. Na­rav­no, ri­ječ je pri­je sve­ga o ne­to-pla­ti­ša­ma, iako je u ovom slu­ča­ju to za­pra­vo „bru­to“ – zbir ono­ga što se upla­ću­je u za­jed­nič­ku ka­su i ono­ga što se iz nje­ga do­bi­ja. Ne­to pla­ti­še su one ze­mlje ko­je upla­ću­ju vi­še ne­go što do­bi­ja­ju, a to su u Evrop­skoj uni­ji – na­kon Breg­zi­ta – na pr­vom mje­stu Nje­mač­ka, a za­tim Fran­cu­ska, Ita­li­ja, Ho­lan­di­ja, Šved­ska, Bel­gi­ja, Austri­ja, Dan­ska i Fin­ska.
Ne­ke od tih ze­ma­lja su već pri­je po­čet­ka pre­go­vo­ra ja­sno na­gla­si­le da ne na­mje­ra­va­ju da pla­ća­ju vi­še ne­go do sa­da. Ho­lan­di­ja je, ta­ko, u rad­nom do­ku­men­tu vla­de ob­ja­vi­la da „ne mo­že da pri­hva­ti po­ve­ća­nje da­žbi­na“, već pred­la­že da, na­kon Breg­zi­ta, obim iz­da­ta­ka mo­ra da bu­de ma­nji. Go­to­vo isto mi­šlje­nje ima i Austri­ja.
Ko­me­sar za bu­džet upo­zo­ra­va da je to te­ško mo­gu­će jer su se po­ja­vi­li i no­vi iz­da­ci ka­da je ri­ječ o pro­ble­mu mi­gra­ci­ja, kon­tro­le gra­ni­ce, od­bra­ne, ali i že­lje da se vi­še ula­že ka­ko bi se sma­nji­la ne­za­po­sle­nost, na­ro­či­to mla­dih. U ovom tre­nut­ku EU i da­lje naj­vi­še tro­ši na „sta­ri na­čin“, kroz po­dr­šku za po­ljo­pri­vre­du i struk­tu­ral­ne re­for­me si­ro­ma­šni­jih re­gi­o­na Evrop­ske uni­je.


Vri­je­me za ve­li­ke pro­mje­ne

Nje­mač­ka, bar pre­ma ko­a­li­ci­o­nom spo­ra­zu­mu o ko­jem se još uvi­jek od­lu­ču­je, za­pra­vo je jed­na od ri­jet­kih ze­ma­lja ko­ja je is­ka­za­la sprem­nost da u evrop­ski bu­džet upla­ću­je vi­še, ali ne že­li da se no­vac di­je­li i tro­ši na na­čin kao do sa­da. An­ge­la Mer­kel je u sa­op­šte­nju vla­de u če­tvr­tak na­gla­si­la da Breg­zit pru­ža pri­li­ku da se raz­mi­sli o to­me na osno­vu če­ga i za šta EU da­je no­vac. Ali i da bi pri­ma­nja tre­ba­lo da za­vi­se od to­ga da li se ze­mlje pri­dr­ža­va­ju osnov­nih evrop­skih vri­jed­no­sti:
– Po­tre­ban nam je no­vi po­let u Evro­pi, iz­ja­vi­la je kan­ce­lar­ka.
Pri­li­kom no­ve ras­po­dje­le iz struk­tur­nih fon­do­va tre­ba­lo bi pa­zi­ti da se kri­te­ri­ju­mi od­re­đu­ju i na osno­vu an­ga­žma­na re­gi­o­na i op­šti­na ka­da je ri­ječ o pri­hva­tu iz­bje­gli­ca. (...) So­li­dar­nost u EU ne mo­že da bu­de jed­no­smjer­na uli­ca.
Ne tre­ba pri­ča­ti ni ko­li­ku uz­bu­nu su iza­zva­le te ri­je­či, re­ci­mo u Polj­skoj ili u Ma­đar­skoj, da­kle u ze­mlja­ma ko­je su do sa­da bi­le me­đu naj­ve­ćim pri­ma­o­ci­ma evrop­skih fon­do­va, ali ko­je, već i na sa­mo spo­mi­nja­nje pri­hva­ta iz­bje­gli­ca, na svo­jim dr­žav­nim gra­ni­ca­ma po­di­žu be­de­me. I iz Evrop­ske ko­mi­si­je se mo­že ču­ti pred­log da bi is­pla­ta do­ta­ci­ja tre­ba­lo da bu­de po­ve­za­na s pri­dr­ža­va­njem osnov­nih na­če­la prav­ne dr­ža­ve – i opet je tu Polj­ska ta ko­ja će uči­ni­ti sve – da „sve osta­ne po sta­rom“.


„Bi­će sva­đe”

Evrop­ski ko­me­sar za bu­džet Etin­ger pro­te­klih ne­dje­lja je ob­i­šao mno­ge ze­mlje EU i, osim u Nje­mač­koj, na­i­šao je na ma­lo ra­zu­mi­je­va­nja, na­ro­či­to u onim ze­mlja­ma ko­je bi sa­da tre­ba­lo da pla­ća­ju vi­še. Austrij­ski kan­ce­lar Se­ba­sti­jan Kurc ga je do­du­še do­če­kao pri­ja­telj­ski, ali ga je isto ta­ko sa­svim ja­sno upo­zo­rio na to da Beč ne že­li da pla­ća vi­še. S dru­ge stra­ne, u ze­mlja­ma ko­je su do sa­da do­bi­ja­le po­dr­šku, re­dom je mo­gao da ču­je da bi su­ma tre­ba­lo da osta­ne ista, pa čak i da se po­ve­ća. Za Etin­ge­ra je za­klju­čak sa­mo je­dan: „Bi­će ozbilj­ne sva­đe zbog nov­ca”.
Slič­no slu­ti i Raj­mer Be­ge, nje­mač­ki struč­njak za bu­džet pri Evrop­skoj na­rod­noj stran­ci u Evrop­skom par­la­men­tu. Be­ge sma­tra da bi se spor, čak i na ni­vou Sa­vje­ta EU, da­kle, me­đu pred­stav­ni­ci­ma čla­ni­ca, mo­gao pro­teg­nu­ti ne mje­se­ci­ma, već i go­di­na­ma – što bi mo­glo da ugro­zi sve ro­ko­ve u bu­duć­no­sti. Ka­da je ri­ječ o Evrop­skom par­la­men­tu, Be­ge se za­la­že za ubr­za­ne pre­go­vo­re ka­ko bi se spo­ra­zum o bu­dže­tu po­sti­gao ba­rem pri­je sle­de­ćih iz­bo­ra za Evrop­ski par­la­ment, ko­ji se odr­ža­va­ju u ju­nu 2019.


U sjen­ci Lon­do­na...

U Sa­vje­tu EU, me­đu­tim, mno­gi sma­tra­ju da je pot­pu­no ne­re­al­no oče­ki­va­ti ta­ko br­zo po­sti­za­nje do­go­vo­ra. U pre­go­vo­ri­ma, na­i­me, ima i dru­gih opa­sno­sti, na ko­je je pod­sje­tio pred­sjed­nik Sa­vje­ta EU Do­nald Tusk. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, na­i­me, re­dov­no je za se­be uspi­je­va­la da po­stig­ne do­go­vor sa osta­lim čla­ni­ca­ma oko či­ta­vog ni­za po­vla­sti­ca i iz­u­ze­ta­ka ka­da je ri­ječ o nje­nom upla­ći­va­nju u bu­džet EU. Isto­vre­me­no, u sjen­ci Lon­do­na pro­vla­či­le su se i ne­ke dru­ge čla­ni­ce sa svo­jim že­lja­ma i že­lji­ca­ma. S Breg­zi­tom – to bi sa­da bi­lo lo­gič­no – svi ti po­pu­sti pa­da­ju u vo­du. A ti po­pu­sti – to je, u stva­ri, go­mi­la nov­ca.(„Doj­če ve­le”)