Skup­šti­na Cr­ne Go­re, gla­so­vi­ma 46 po­sla­ni­ka iz ko­a­li­ci­je na vla­sti i opo­zi­ci­o­nog SDP-a, usvo­ji­la je na Ce­ti­nju Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, ko­jim se obez­bje­đu­ju uslo­vi za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u. Iz DF-a su po­ru­či­li sa pro­te­sta, ko­ji je or­ga­ni­zo­van is­pred Skup­šti­ne pre­sto­ni­ce, da je u pi­ta­nju na­si­lje nad vo­ljom ve­ći­ne gra­đa­na i ni­štav­na od­lu­ka ko­ju će pro­mi­je­ni­ti čim bu­du dio no­ve ve­ći­ne.
Obra­zla­žu­ći pred­log za­ko­na u par­la­men­tu, pred­sjed­nik Vla­de Du­ško Mar­ko­vić ka­zao je da je isto­rij­ska ulo­ga ovog sa­zi­va par­la­men­ta do­no­še­nje od­lu­ke o ula­sku u NA­TO, „ko­ja će se pam­ti­ti sve dok bu­de Cr­ne Go­re, Cr­no­go­ra­ca i svih dru­gih nje­nih gra­đa­na.
– Član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u je du­go­roč­na ga­ran­ci­ja te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i su­ve­re­ni­te­ta, ali i bez­bjed­no­sti gra­đa­na. Sta­bi­lan po­li­tič­ki si­stem da­je po­vo­ljan am­bi­jent za po­slo­va­nje i ga­ran­tu­je pri­vla­če­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Na­ša ze­mlja po­sta­je sa­ve­zni­ca naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta. Za ma­lu dr­ža­vu po­put Cr­ne Go­re to je naj­bo­lji na­čin za pr­o­mo­ci­ju sop­stve­nih in­te­re­sa u re­gi­o­nal­nim i glo­bal­nim pi­ta­nji­ma – oci­je­nio je Mar­ko­vić.
Tvr­di da je ula­zak u NA­TO za Cr­nu Go­ru ujed­no i za­ma­jac u pro­ce­su učla­nje­nja u Evrop­sku uni­ju. Pod­sje­tio je na šest žr­ta­va NA­TO bom­bar­do­va­nja Mu­ri­ne 1999. go­di­ne.
– Sa pi­je­te­tom da­nas iz­go­va­ram nji­ho­va ime­na. Mi­ro­slav Kne­že­vić, Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić, Ju­li­ja Bru­dar, Vu­kić Vu­le­tić, Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na, Mil­ka Ko­ča­no­vić. Ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti ne­vi­ne žr­tve. Ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti da je Cr­na Go­ra mi­mo svo­je vo­lje bi­la uvu­če­na u rat Sr­bi­je sa NA­TO sa­ve­zom. Da nam se to vi­še ne bi do­go­di­lo, sa­mi od­lu­ču­je­mo – po­ru­čio je Mar­ko­vić.
Pred­sjed­nik par­la­men­ta Ivan Bra­jo­vić od­lu­ku o ula­sku u NA­TO oka­rak­te­ri­sao je kao isto­rij­sku.
Pred­sjed­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić sa­op­štio je da ula­zak u NA­TO Cr­na Go­ra tre­ba da is­ko­ri­sti za so­ci­jal­nu ko­he­zi­ju i vla­da­vi­nu pra­va.
– Član­stvo u NA­TO-u će nas uči­ni­ti bo­lji­ma. Na­da­mo se da će se od kr­ši­te­lja za­ko­na do­ći do vla­da­vi­ne pra­va. Ovo ni­je od­lu­ka pro­tiv bi­lo ko­ga u Cr­noj Go­ri, ovo je od­lu­ka za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re. Oni ko­ji mi­sle da mo­gu da mi­je­nja­ju tok isto­ri­je, tre­ba da zna­ju da Cr­nu Go­ru ne­će mo­ći. Cr­na Go­ra je sa­da traj­no, i u vre­me­nu i u pro­sto­ru, si­gur­na ze­mlja. Cr­na Go­ra je do­stoj­na da is­pu­ni svo­je oba­ve­ze u Ali­jan­si i da po­mog­ne da mo­re ne­iz­vje­sno­sti po­sta­ne mo­re mi­ra – po­ru­čio je Kri­vo­ka­pić.
Li­der SDP-a ka­že da ni­je do­bro za ze­mlju ka­da ima u par­la­men­tu sa­mo jed­nu par­ti­ju ko­ja se od po­čet­ka za­la­ga­la za član­stvo u NA­TO, ali je za tu stran­ku do­bro ka­da su nje­ni pro­tiv­ni­ci pri­hva­ti­li nje­ne vri­jed­no­sti.
– Zna­čaj NA­TO-a je što je naj­du­že za­dr­žao mir u Evro­pi, pu­nih 70 go­di­na, ali i što je na Bal­ka­nu ras­tje­rao rat­ne hu­ška­če i rat­ne vo­đe. Je­din­stve­nost i po­seb­nost Cr­ne Go­re je u to­me što ne po­sto­ji slu­čaj da u NA­TO ula­zi dr­ža­va ko­ja ima istu vlast ko­ju je ima­la kad je bi­la u ra­tu sa tom Ali­jan­som. To je po­seb­nost ko­ja je te­ret i ko­ja će se pro­mi­je­ni­ti. Ako smo od onih ko­ji su na­pa­da­li Du­brov­nik do­šli do to­ga da smo part­ne­ri NA­TO-a, on­da će­mo do­ći i do vla­da­vi­ne pra­va – re­kao je Kri­vo­ka­pić.
Osvr­ću­ći se na po­mi­nja­nje žr­ta­va u Mu­ri­ni, do­dao je da je tre­ba­lo po­me­nu­ti i 167 žr­ta­va na du­bro­vač­kom ra­ti­štu, za ko­je ne tre­ba da se iz­vi­ni NA­TO, već ova vlast.
Ka­da su po­če­le pri­pre­me za skup­štin­sku sjed­ni­cu, po­čeo je i pro­test is­pred Skup­šti­ne, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front, uz po­dr­šku ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i je­dan od čel­ni­ka DF-a An­dri­ja Man­dić ka­zao je da taj sa­vez že­li da osna­ži od­lu­ke sa na­rod­ne skup­šti­ne u Mu­ri­nu, da će u po­god­nom tre­nut­ku pro­mi­je­ni­ti sram­nu od­lu­ku ne­le­gi­tim­nog par­la­men­ta Cr­ne Go­re o ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la za pri­stu­pa­nje NA­TO-u.
– Mi će­mo da za­mr­zne­mo član­stvo u NA­TO i or­ga­ni­zu­je­mo re­fe­ren­dum. Ne­ma da­nas u Cr­noj Go­ri ni­jed­nog Sr­bi­na, osim ono­ga ko­ji je pod­mi­ćen, ko­ji je za NA­TO in­te­gra­ci­je. Ne vi­di­mo raz­log da i na­ši ro­đa­ci Cr­no­gor­ci bu­du za to. Haj­de da sa­be­re­mo sve sna­ge, da po­zo­ve­mo opo­zi­ci­ju da za­jed­no pro­te­sti­ma iz­bo­ri­mo fer i slo­bod­ne iz­bo­re – re­kao je Man­dić.
On je na­veo da su se na Ce­ti­nju oku­pi­li da bi po­ru­či­li da ne pri­sta­ju na ovu iz­da­ju.
– Vrh vla­sti je iz­dao sve što su mo­gli iz­da­ti, i da­nas sa ovog mje­sta po­ru­ču­je­mo da će­mo po­ni­šti­ti ovu sram­nu od­lu­ku čim se za to stvo­re uslo­vi. Po­gle­daj­te da­nas ta­mo, sve je isto kao 12. ju­la 1941. go­di­ne, sa­mo im ne­do­sta­je Muso­li­ni – re­kao je Man­dić.
Ka­ko je ka­zao, oni ko­ji do­no­se u zgra­di Zet­ske ba­no­vi­ne od­lu­ku o pri­stu­pa­nju Ali­jan­si, drh­te raz­mi­šlja­ju­ći o to­me da li će po­sla­ni­ci DF-a da uđu unu­tra.
– Drh­te jer su ku­ka­vi­ce. Ne­će­mo da ula­zi­mo. Po­zi­vam vas da se mir­no ra­zi­đe­mo sa ovog sku­pa – vlast se mi­je­nja u Pod­go­ri­ci. Na­sta­vlja­mo pro­te­ste, bo­ri­će­mo se za slo­bod­ne i fer iz­bo­re – na­veo je Man­dić.
Obra­ća­ju­ći se uče­sni­ci­ma pro­te­sta na Ce­ti­nju, ne­ka­da­šnji cr­no­gor­ski pred­sjed­nik i biv­ši pre­mi­jer SRJ Mo­mir Bu­la­to­vić, oci­je­nio je da je od­lu­ka o po­tvr­đi­va­nju cr­no­gor­skog pro­to­ko­la za pri­stu­pa­nje NA­TO-u ne­za­ko­ni­ta. On je re­kao da je NA­TO zlo­či­nač­ka or­ga­ni­za­ci­ja, i da Cr­noj Go­ri u njoj ni­je mje­sto.
– Ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da nas u Cr­noj Go­ri zbog nje po­ci­je­pa­ju. Na­ša je du­žnost da se bo­ri­mo za de­mo­krat­sku od­lu­ku, da spri­je­či­mo sa­mo­vo­lju – ka­zao je Bu­la­to­vić.
On je po­ru­čio So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji, Gra­đan­skom po­kre­tu URA i De­mo­kra­ta­ma Cr­ne Go­re da ni­po­što ne vje­ru­ju da će do­la­skom NA­TO-a pre­sta­ti ko­rup­ci­ja.
– Upra­vo je NA­TO sim­bol ko­rup­ci­je, u to smo se mo­gli uvje­ri­ti u broj­nim pri­li­ka­ma. Ova od­lu­ka o ra­ti­fi­ka­ci­ji je po­bje­da pre­va­re, si­le i la­ži nad slo­bod­no iz­ra­že­nom vo­ljom gra­đa­na. Ohra­bru­je što su ta­kve po­bje­de krat­kog da­ha – re­kao je Bu­la­to­vić.
On je re­kao da ovaj dan ka­da se u kr­njem par­la­men­tu ras­pra­vlja i gla­sa o pri­stu­pa­nju NA­TO-u do­ži­vlja­va kao ve­o­ma tu­žan.
– Osje­ćam se po­ni­že­nim jer u mo­je ime od­lu­ke do­no­si ne­ko dru­gi. Ovo što se de­ša­va je po­bje­da si­le i la­ži – re­kao je Bu­la­to­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, cr­no­gor­skom na­ro­du je us­kra­će­no nje­go­vo le­gi­tim­no pra­vo da iz­ra­zi svo­ju vo­lju o jed­nom od naj­va­žni­jih pi­ta­nja za Cr­nu Go­ru.
– Od­lu­ču­ju lju­di ko­ji bi da bu­de stvo­re­na „Ve­li­ka Al­ba­ni­ja”, gla­sa­ju i oni ko­ji­ma je Cr­na Go­ra ino­stran­stvo, a Nje­goš ge­no­cid­ni pi­sac – po­ru­čio je Bu­la­to­vić.
Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, NA­TO je zlo­či­nač­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je ubi­ja­la lju­de po Cr­noj Go­ri i da­le­ko je od bi­lo ka­kve mi­ro­tvo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je.
Čel­nik DNP-a i je­dan od li­de­ra Fron­ta Mi­lan Kne­že­vić na­veo je da je 28. apri­la 2017. go­di­ne po­če­la no­va NA­TO agre­si­ja na Cr­nu Go­ru. Po nje­go­vom su­du, 42 ne­po­me­ni­ka će u ne­le­gi­tim­nom par­la­men­tu do­ni­je­ti od­lu­ku o član­stvu.
– Mi ne­ma­mo ve­ću oba­ve­zu ne­go da po­ni­šti­mo od­lu­ku kr­nje Sin­đi­ne Skup­šti­ne – re­kao je Kne­že­vić.
On je ka­zao da se na­kon ovog oku­plja­nja na Ce­ti­nju na­sta­vlja že­sto­ka po­li­tič­ka bor­ba, ko­ja tre­ba da re­zul­ti­ra po­ni­šte­njem od­lu­ke ne­le­gi­tim­nog par­la­men­ta i odr­ža­va­njem de­mo­krat­skog i fer re­fe­ren­du­ma.
– Opo­zi­ci­ja mo­ra da se iz­ja­sni da li je sa DF-om. Po­zi­va­mo sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, ka­ko one ko­ji se za­la­žu za učla­nje­nje u NA­TO, ta­ko i one ko­ji su pro­tiv učla­nje­nja u Ali­jan­su, a svi se za­la­žu za re­fe­ren­dum po tom pi­ta­nju, da nam se pri­dru­že. Sin­đi­nom ko­rup­tiv­nom i kr­njem par­la­men­tu po­ru­ču­je­mo da je ova nji­ho­va od­lu­ka pot­pu­no neo­ba­ve­zu­ju­ća i ni­štav­na za ve­ćin­sku Cr­nu Go­ru – ka­zao je Kne­že­vić.
Čel­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić re­kao je da je glas na­ro­da glas Bo­ga, a DF se za­la­že za slo­bo­dan re­fe­ren­dum.
– Sram­no je da po­li­ci­ja blo­ki­ra sa­o­bra­ćaj i da ne do­zvo­lja­va slo­bod­nim gra­đa­ni­ma da do­đu na Ce­ti­nje, a kri­mi­nal­ce pu­šta da se slo­bod­no kre­ću – po­ru­čio je Me­do­je­vić.
Ka­ko je na­veo funk­ci­o­ner DF-a Bran­ko Ra­du­lo­vić, uvi­jek je bi­lo ku­ko­lja u Cr­noj Go­ri, ali ni­kad kao da­nas.
Li­der Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić ka­zao je da će od­lu­ka Sin­đi­nog par­la­men­ta va­ži­ti ta­man ko­li­ko i od­lu­ka Pe­trov­dan­ske skup­šti­ne 1941. go­di­ne.
– Mi­lo je opljač­kao Cr­nu Go­ru i pre­da­je je NA­TO pak­tu da ov­dje pra­ve voj­ne ba­ze. Nji­ho­vom od­lu­kom po­sta­će­mo ne­pri­ja­telj Ru­si­je, a da ni­je bi­lo Ru­si­je ne bi bi­lo ni dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ne­će­mo pri­zna­va­ti ova­kvu od­lu­ku ko­jom se kri­vo­tvo­ri vo­lja na­ro­da, ona je ni­štav­na – is­ta­kao je Vu­či­nić.ž
Član Pred­sjed­ni­štva DF-a Stra­hi­nja Bu­la­jić re­kao je da će na Ce­ti­nju bi­ti do­ni­jet do­ku­ment ko­ji će bi­ti škol­ski pri­mjer iz­da­je na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa Cr­ne Go­re. Po nje­go­vom su­du, ne­ma dru­ga­či­je ri­je­či za ono što je ba­ha­ti re­žim na­u­mio, sem naj­ve­ća iz­da­ja.
– Mo­lim vas za str­plje­nje. Sa­če­kaj­te pro­te­ste, da vra­ti­mo Cr­nu Go­ru ta­mo gdje pri­pa­da, jer je ovo naj­ve­ća iz­da­ja u isto­ri­ji Cr­ne Go­re – ka­zao je Bu­la­jić.
Ka­ko je re­kao član Pred­sjed­ni­štva DF-a Pre­drag Bu­la­to­vić, 28. apri­la 2017. go­di­ne na Ce­ti­nju se u po­li­tič­kom smi­slu za­vr­ša­va je­dan ci­klus ko­ji je po­čeo u mar­tu 1999. go­di­ne, ka­da je NA­TO po­či­nio agre­si­ju nad SRJ, a u tom ci­klu­su je uče­stvo­vao Mi­lo Đu­ka­no­vić.
– Ka­da po­sta­ne­mo dio no­ve ve­ći­ne po­ni­šti­će­mo od­lu­ku i ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum. Za nas je ova od­lu­ka neo­ba­ve­zu­ju­ća i pri­vre­me­na. Ka­ko je da­nas usvo­je 42 ne­le­ge­tim­na po­sla­ni­ka, po­ni­šti­će je 41 po­sla­nik DF-a i dru­gih ko­ji se za­la­žu za re­fe­ren­dum – ka­zao je Bu­la­to­vić.
Pred­stav­nik po­kre­ta „Ot­por bez­na­đu” Mar­ko Mi­la­čić ka­zao je da je vrh vla­sti do­nio opa­snu od­lu­ku i da se igra va­trom.
– Ovo ni­je Skup­šti­na već po­slu­ga ma­fi­je, lo­kal­ne i glo­bal­ne. Je­di­no mje­sto za ovu vlast je za­tvor, i ta­mo će za­vr­ši­ti nje­ni čel­ni­ci – po­ru­čio je Mi­la­čić.
Pred­sjed­nik Uni­je za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re Goj­ko Ra­i­če­vić sa­op­štio je da im ku­ka­vi­ce ša­lju pri­je­te­će po­ru­ke, ali da bor­ba pro­tiv cr­no­gor­skog član­stva u NA­TO ne­će pre­sta­ti.
– Mi­sle da mo­gu da to ra­de jer je NA­TO uz njih. Da nas bri­nu nji­ho­ve pri­jet­nje, mi bi­smo sje­dje­li ku­ći. Me­đu­tim, mi zna­mo šta da ra­di­mo sa oku­pa­to­rom. Ne­ka bu­de bor­ba ne­pre­sta­na – re­kao je Ra­i­če­vić.
V.RA­DE­NO­VIĆ
M.VE­ŠO­VIĆ


MIP Ru­si­je: Pre­u­zmi­te od­go­vor­nost zbog po­gre­šne od­lu­ke

Ru­si­ja du­bo­ko ža­li zbog od­lu­ke Cr­ne Go­re da se pri­dru­ži NA­TO-u, a cr­no­gor­ske vla­sti ni­je­su po­slu­ša­le glas ra­zu­ma, sa­op­šti­lo je ru­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va.
– Du­bo­ko ža­li­mo zbog od­lu­ke cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka i nji­ho­vih za­pad­nih po­kro­vi­te­lja da ne po­slu­ša­ju glas ra­zu­ma. Usva­ja­nje za­ko­na o pi­ta­nji­ma si­gur­no­sti dr­ža­ve gla­sa­njem na osno­vu for­mal­ne ve­ći­ne bez kon­sul­to­va­nja sta­nov­ni­štva o to­me pred­sta­vlja kr­še­nje de­mo­krat­skih nor­mi i na­če­la. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­ten­ci­jal Cr­ne Go­re, NA­TO vje­ro­vat­no ne­će ima­ti do­dat­nu vri­jed­nost – sa­op­štio je MIP Ru­si­je.
Na­vo­di se da na­kon ove od­lu­ke Ru­si­ja za­dr­ža­va pra­vo da pre­du­zme mje­re u ci­lju za­šti­te svo­jih in­te­re­sa i na­ci­o­nal­ne si­gur­no­sti.
– Oni ko­ji su gla­sa­li za pri­dru­ži­va­nje NA­TO-u, pod pla­štom na­vod­ne ru­ske pri­jet­nje, pre­u­zi­ma­ju od­go­vor­nost za po­sle­di­ce spro­vo­đe­nja pla­no­va spolj­nih si­la ko­je te­že da pro­du­be po­sto­je­će li­ni­je raz­dva­ja­nja u Evro­pi i na Bal­ka­nu, za­bi­ju klin u pri­ja­telj­ske od­no­se Cr­no­go­ra­ca sa Sr­bi­ma i Ru­si­ma, za­sno­va­ne na du­bo­kim isto­rij­skim tra­di­ci­ja­ma – kon­sta­tu­je se u sa­op­šte­nju.
Na­ve­de­no je da je ig­no­ri­sa­na vo­lja sko­ro po­lo­vi­ne sta­nov­ni­štva ze­mlje ko­ja se pro­ti­vi pri­o­ri­te­tu NA­TO-a u spolj­noj po­li­ti­ci.


Ne­ma re­fe­ren­du­ma u Ho­lan­di­ji

U Ho­lan­di­ji ne­će bi­ti odr­žan sa­vje­to­dav­ni re­fe­ren­dum po­vo­dom član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO-u, od­lu­čio je ho­land­ski iz­bor­ni sa­vjet. U Slu­žbe­nom li­stu Ho­lan­di­je je 25. apri­la ob­ja­vlje­na zva­nič­na od­lu­ka iz­bor­nog sa­vje­ta.
U od­lu­ci se na­vo­di da se u Ho­lan­di­ji ne­će odr­ža­ti sa­vje­to­dav­ni re­fe­ren­dum po­vo­dom član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO, s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da su, u ustav­no pred­vi­đe­nom ro­ku od če­ti­ri sed­mi­ce, po­kre­ta­nje ini­ci­ja­ti­ve za ta­kav po­stu­pak pot­pi­sa­la sa­mo dva gra­đa­ni­na, a uslov je bio 10.000 pot­pi­sa.


Be­čić: Ko bje­ži od re­fe­ren­du­ma, bo­ji se na­ro­da

Svih osam po­sla­ni­ka De­mo­kra­ta, ru­ko­vo­đe­ni za­ključ­ci­ma sa dva ve­li­ka pro­test­na sku­pa „Da se gra­đa­nin pi­ta, re­fe­ren­dum i tač­ka”, pot­pi­sa­li su do­ku­ment ko­jim su se oba­ve­za­li da ne­će pri­su­stvo­va­ti ju­če­ra­šnjoj si­mu­la­ci­ji de­mo­kra­ti­je na Ce­ti­nju, kao i da su opre­di­je­lje­ni i is­traj­ni da od­lu­ku o to­me tre­ba da do­ne­su gra­đa­ni kao no­si­o­ci su­ve­re­ni­te­ta, sa­op­štio je za „Dan” li­der De­mo­kra­ta Alek­sa Be­čić.
– Ko bje­ži od re­fe­ren­du­ma, taj se bo­ji na­ro­da. A ko se bo­ji na­ro­da, taj uda­ra na Ustav i te­me­lje dr­ža­ve. Ko je do­nio od­lu­ku – po­lu­pra­zna Skup­šti­na. Bi­la tri ili če­ti­ri po­sla­ni­ka ma­nje ili vi­še, ta­kva Skup­šti­na ne­ma le­gi­ti­mi­tet. Ko je u Skup­šti­ni di­gao ru­ku za NA­TO, ura­dio je to u svo­je, a ne u ime gra­đa­na Cr­ne Go­re. Bez na­ro­da ne­ma de­mo­kra­ti­je, bez re­fe­ren­du­ma ne­ma le­gi­tim­ne od­lu­ke – re­kao je Be­čić.
Do­dao je da ne­ma tog po­li­tič­kog su­bjek­ta u ko­jem su svi za ili pro­tiv. Za­to je, sma­tra on, re­fe­ren­dum naj­po­šte­ni­je rje­še­nje, ko­je mi­ri i spa­ja.
– Rje­še­nje za ko­je se za­la­žu i oni ko­ji su za i oni ko­ji su pro­tiv. Rje­še­nje po­sli­je ko­jeg će­mo pru­ži­ti ru­ke i na­sta­vi­ti da­lje. Za­to, ne­ma te si­le ko­ja je mo­gla na­tje­ra­ti po­sla­ni­ke De­mo­kra­ta da uđu u Skup­šti­nu i uče­stvu­ju u si­mu­la­ci­ji de­mo­kra­ti­je. Ključ­no pi­ta­nje je za­što Usta­vom ni­je de­fi­ni­sa­na oba­ve­za odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma. Me­đu­tim, to ni­je pi­ta­nje za nas. To je pi­ta­nje za one opo­zi­ci­o­na­re ko­ji su pre­kr­ši­li ta­da­šnji spo­ra­zum opo­zi­ci­je i ma­njin­skih par­ti­ja i gla­sa­li za Ustav. Gla­sa­li su ta­da za Ustav ko­jim ni­je de­fi­ni­sa­na oba­ve­za odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma ili ma­kar dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne u Skup­šti­ni. Za­što su iz­da­li gra­đa­ne i opo­zi­ci­ju ta­da. Za­što su pre­kr­ši­li ono što su pot­pi­sa­li. Ni­je­sam čuo da su na to pi­ta­nje da­li od­go­vor ovih da­na – pod­vu­kao je Be­čić.


Mi­lić: Jav­na po­tvr­da ku­ka­vič­lu­ka

Oni ko­ji su se na Ce­ti­nju igra­li „par­la­men­ta” za­bo­ra­vlja­ju da ni­jed­na vlast, ni­ti sa­mo­vla­šće ni­je­su vječ­ni, po­ru­čio je li­der SNP-a Sr­đan Mi­lić.
– Pred­sta­va u sa­li Skup­šti­ne pre­sto­ni­ce je bi­la pri­li­ka da na jed­nom mje­stu vi­di­mo glav­nog glum­ca, ne­ko­li­ko spo­red­nih ulo­ga, ple­ja­du sta­ti­sta u po­zo­ri­šnom ko­ma­du ko­ji pri­pa­da žan­ru – iz­da­ja na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ko­ji je po­sled­nji put od­i­gran na istom mje­stu – 12. ju­la 1941. go­di­ne. „Skup­šti­na” na Ce­ti­nju ni­je od­lu­či­va­la o NA­TO voj­nom sa­ve­zu, već ka­ko ute­ći od slo­bod­ne vo­lje gra­đa­na na dr­žav­nom re­fe­ren­du­mu. A nje­na „od­lu­ka” je, u stva­ri, jav­na po­tvr­da ku­ka­vič­lu­ka do­ma­ćih iz­vo­đa­ča ra­do­va na pro­jek­tu ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO pak­tu. Ka­kav „par­la­ment”, ta­kav i „za­kon” – ka­zao je za „Dan” Mi­lić.
Svi slo­bod­ni gra­đa­ni će, do­dao je on, to tre­ti­ra­ti kao po­ku­šaj na­me­ta­nja rje­še­nja, na ko­ji će sa pre­zi­rom gle­da­ti.
– Oni ko­ji su se na Ce­ti­nju igra­li „par­la­men­ta” za­bo­ra­vlja­ju da ni­jed­na vlast, ni­ti sa­mo­vla­šće ni­je­su vječ­ni. Sa­mo čast i bru­ka ži­ve do­vi­je­ka – za­klju­čio je Mi­lić.


Đu­ka­no­vić: Cr­na Go­ra ta­mo gdje joj je mje­sto

Li­der DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić sa­op­štio je da je Cr­noj Go­ri čast da bu­de u dru­štvu naj­ra­zvi­je­ni­jih dr­ža­va svi­je­ta – u NA­TO-u.
– Ovo je za­slu­ga dru­štva u cje­li­ni i svih ko­ji su do­pri­ni­je­li da se Cr­na Go­ra na­đe ona­mo gdje joj je mje­sto. Ovo je va­žna, mo­žda i naj­va­žni­ja od­lu­ka ko­ju Cr­na Go­ra do­no­si u no­vi­joj isto­ri­ji, ne zbog pri­pad­no­sti ovoj ili onoj or­ga­ni­za­ci­ji, ne­go zbog ono­ga što pri­pad­nost NA­TO-u zna­či za cr­no­gor­sko dru­štvo – re­kao je Đu­ka­no­vić no­vi­na­ri­ma na Ce­ti­nju.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pro­te­ste pro­tiv­ni­ka član­stva u NA­TO, re­kao je da je to po­tvr­da da ži­vi­mo u de­mo­krat­skoj ze­mlji.
– I da smo, na­ža­lost, sa dru­gim bal­kan­skim dru­štvi­ma du­go tu­ma­ra­li bal­kan­skim bes­pu­ći­ma pa da­nas mno­go lju­di ni­je u sta­nju da se ota­ra­si tog na­sle­đa i na pra­vi na­čin pro­ci­je­ni vri­jed­no­sti sa­vre­me­ne evrop­ske i evro­a­tlant­ske za­jed­ni­ce – za­klju­čio je pred­sjed­nik DPS-a.


Sta­ni­šić: Ču­va­mo te­ko­vi­ne 21. ma­ja

Cr­na Go­ra, ka­ko je to­kom ple­nar­ne ras­pra­ve ka­zao po­sla­nik DPS-a Ob­ra­da Mi­šo Sta­ni­šić, u NA­TO ne ula­zi da bi ra­to­va­la ne­go da na ovim pro­sto­ri­ma ni­kad vi­še ne bu­de ra­to­va”.
– Od­lu­kom o ula­sku u NA­TO ču­va­mo te­ko­vi­ne 21. ma­ja i raz­bi­ja­mo ilu­zi­je svi­ma oni­ma ko­ji Cr­nu Go­ru vi­de u ne­kim dru­gim ve­li­ko­dr­žav­nim pro­jek­ti­ma – is­ta­kao je Sta­ni­šić.
Po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­kra­ta Vu­ji­ca La­zo­vić is­ta­kao je da Cr­na Go­ra ula­skom u NA­TO ni­ko­me ne pri­je­ti, već sa­mo ja­ča sta­bil­nost re­gi­o­na.
Za Bo­šnjač­ku stran­ku, ka­ko je re­kao po­sla­nik Er­vin Ibra­hi­mo­vić, član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u ne­ma al­ter­na­ti­vu.
Usva­ja­nje od­lu­ke o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO isto­rij­ski je dan i za pot­pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Gen­ci Ni­man­be­gua.
Po­sla­nik Li­be­ral­ne par­ti­je An­dri­ja Po­po­vić ka­zao je da Cr­na Go­ra ni­kad ni­je bi­la ne­u­tral­na, već ja­sno opre­di­je­lje­na ka za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma.
Po­dr­ška Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve ula­sku u NA­TO, po ri­je­či­ma po­sla­ni­ka Adri­ja­na Vuk­sa­no­vi­ća, is­kaz je ve­li­ke lju­ba­vi Hr­va­ta pre­ma Cr­noj Go­ri.


Za­pa­lje­na za­sta­va Ali­jan­se

At­mos­fe­ra na Ce­ti­nju uoči pro­te­sta bi­la je „na­e­lek­tri­sa­na”, ali ve­ćih in­ci­de­na­ta ni­je bi­lo. U gra­du su, po­seb­no oko zgra­de Skup­šti­ne, vi­đe­ne ja­ke po­li­cij­ske sna­ge, kao i na ma­gi­stral­nom pu­tu od Pod­go­ri­ce.
Dio uče­sni­ka pro­te­sta za­pa­lio je u jed­nom tre­nut­ku NA­TO za­sta­vu, po­ru­ču­ju­ći da Cr­noj Go­ri ni­je mje­sto u toj zlo­či­nač­koj ali­jan­si.
Po­što je mi­ting za­vr­šen, a oku­plje­ni po­če­li da se ra­zi­la­ze, gru­pa mla­di­ća za­su­la je ka­me­ni­ca­ma de­mon­stran­te, na­kon če­ga je do­šlo do tu­če, ali je po­li­ci­ja ipak spri­je­či­la ozbilj­ni­ji in­ci­dent.


Po­sla­ni­ci kr­njeg par­la­men­ta auto­bu­som oti­šli „u isto­ri­ju”

Funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić re­kao je da nje­go­ve ko­le­ge, po­sla­ni­ci kr­njeg par­la­men­ta, oči­gled­no kre­ću auto­bu­si­ma „u isto­ri­ju” na ce­tinj­sku sjed­ni­cu, na ko­joj će re­ći sud­bo­no­sno da NA­TO-u.
– Zna­ju i oni do­bro, ko­li­ko i mi, da Cr­na Go­ra ne do­no­si od­lu­ku – do­no­se je oni i to po mje­ri in­te­re­sa ve­li­kih, a ne nas či­jih se ži­vo­ta ti­če. U auto­bu­si­ma se lak­še pre­bro­je pri­sut­ni i je­di­no ta­ko ga­ran­tu­je da ni­ko od 42 ne­će iz­o­sta­ti. Ovi auto­bu­si su za­mje­na za iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu. Na­pre­dak. Od kom­bi, do auto­bus de­mo­kra­ti­je. Da bu­dem pre­ci­zan – za tran­sport onih ko­ji će gla­sa­ti do­vo­ljan je sa­mo ovaj je­dan i da bu­de vi­ška slo­bod­nih mje­sta. Bi­lo bi, me­đu­tim, ža­lo­sno kre­nu­ti do pre­sto­ni­ce sa­mo jed­nim bi­je­lim i pro­bi­ti se kroz zgu­snu­ti sa­dr­žaj isto­ri­je, čak i auto­bu­ske, na re­la­ci­ji Pod­go­ri­ca–Ce­ti­nje – ka­že Da­ni­lo­vić.
Ka­ko na­vo­di, auto­pre­vo­znik „An­dri­ja­še­vić” je tu­ru do­bio vje­ro­vat­no u ne­po­sred­noj po­god­bi jer je pri­je­ti­la opa­snost da na ten­de­ru mo­žda po­bi­je­di „Bo­žur” ili ne­ko tak­si udru­že­nje još sum­nji­vi­jeg ime­na.
– Ri­zi­ko­va­ću da sa­gle­da­no iz ne­ke da­lje bu­duć­no­sti i po­gri­je­šim u ocje­ni ali, ipak, da­nas na ce­tinj­skoj skup­šti­ni ne­će se do­go­di­ti isto­ri­ja. Go­to­vo ni­šta. Jed­nom će­mo u bo­ljoj Cr­noj Go­ri za­klju­či­ti ka­ko ni­smo u da­na­šnji dan mi­sli­li svo­jim gla­va­ma, ni o svo­joj bu­duć­no­sti. Kao mno­go pu­ta pri­je ovo­ga, do­no­si se od­lu­ka za dru­ge, a ma­lom, is­tro­še­nom sna­gom ovog na­ro­da i dr­ža­ve pod­u­pi­re ve­li­ka igra pre­sto­la u ko­joj mi ni­smo ni sta­ti­sti – mo­žda re­kvi­zit. Na­dam se, već sju­tra, u no­voj i de­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri, vra­ti­će­mo do­sto­jan­stvo gra­đa­ni­ma. Do­sto­jan­stvo i vje­ru da bez stra­ha od­lu­če o ovom pi­ta­nju na re­fe­ren­du­mu. Ka­žem već sju­tra ali kad god, ura­di­će­mo to mi ili oni bo­lji od nas! Ne tre­ba nam vo­đa i go­spo­dar da od­lu­ču­je u ime svih. Ima nas vi­še od jed­nog auto­bu­sa želj­nih do­sto­jan­stva, prav­de i slo­bod­ne Cr­ne Go­re – is­ta­kao je Da­ni­lo­vić.


Ken­te­ra:Isto­rij­ski dan

Pred­sjed­nik Atlant­skog sa­ve­za Cr­ne Go­re Sa­vo Ken­te­ra re­kao je da je 28. april 2017. go­di­ne de­fi­ni­tiv­no isto­rij­ski dan za Cr­nu Go­ru.
– Pi­še se isto­ri­ja no­ve, mo­der­ne, sa­vre­me­ne i de­mo­krat­ske dr­ža­ve, ko­ja je za­pad­no ori­jen­ti­sa­na. Na­dam se da će Cr­na Go­ra po­če­ti da usva­ja za­pad­ne ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­no­sti ko­ji­ma smo i te­ži­li sve ovo vri­je­me – re­kao je Ken­te­ra.