Cr­na Go­ra je od ju­če i for­mal­no 29. čla­ni­ca NA­TO-a, što je ozva­ni­če­no pre­da­jom do­ku­men­ta o pri­stu­pa­nju Ali­jan­si pred­stav­ni­ci­ma Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (SAD). Iz opo­zi­ci­je su po­vo­dom ove od­lu­ke na­ja­vi­li kon­tra­mje­re, a ju­če je po­tvr­đe­no da su po­sla­ni­ci SNP-a i DF-a ospo­ri­li pred Ustav­nim su­dom Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra.
Na sve­ča­no­sti u Va­šing­to­nu, do­ku­ment, in­stru­ment pri­stu­pa, pre­dao je u ime Cr­ne Go­re šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić. Ce­re­mo­ni­ji u Stejt de­part­men­tu su pri­su­stvo­va­li ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg, pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, za­mje­nik ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra To­mas Še­non, Dar­ma­no­vić, am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Va­šing­to­nu Ne­boj­ša Ka­lu­đe­ro­vić i ame­rič­ka am­ba­sa­dor­ka u Pod­go­ri­ci Mar­ga­ret En Uje­ha­ra.
Še­non je re­kao da Cr­na Go­ra po­u­zdan part­ner Ali­jan­si.
– Pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re je po­ru­ka da vra­ta NA­TO-a osta­ju otvo­re­na za ze­mlje spo­sob­ne da spro­ve­du neo­p­hod­ne re­for­me – re­kao je Še­non.
Stol­ten­berg je po­ru­čio da je pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re do­bro za dr­ža­vu, sta­bil­nost za­pad­nog Bal­ka­na i me­đu­na­rod­ni mir i bez­bjed­nost.
– Cr­na Go­ra ša­lje ja­snu po­ru­ku da ako se ze­mlja re­for­mi­še, mo­že bi­ti dio NA­TO-a – sa­op­štio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Ali­jan­se.
Mar­ko­vić je ka­zao da gra­đa­ni Cr­ne Go­re tre­ba da se uje­di­ne, ka­ko bi is­ko­ri­sti­li šan­su da Cr­nu Go­ru uči­ni­mo ze­mljom u ko­joj će bo­lje ži­vje­ti.
– Ze­mlju u ko­joj će bi­ti još vi­še de­mo­kra­ti­je, još vi­še vla­da­vi­ne pra­va, vi­še jed­na­kih šan­si za sve. Du­žni smo to na­ma, pri­je sve­ga, ali i na­šim sa­ve­zni­ci­ma ko­ji su ra­zu­mje­li i po­dr­ža­li, uva­ži­li i pri­hva­ti­li za rav­no­prav­nog čla­na jed­nu ma­lu ze­mlju sa Bal­ka­na. Bu­di­mo mu­dri u ime bu­duć­no­sti, ono­li­ko ko­li­ko smo bi­li hra­bri u he­roj­skoj pro­šlo­sti. Ne­ka je vječ­na Cr­na Go­ra, ne­ka je vječ­no na­še sa­ve­zni­štvo – po­ru­čio je Mar­ko­vić.
Na­kon ce­re­mo­ni­je u Va­šing­to­nu, mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić si­noć je u Pod­go­ri­ci or­ga­ni­zo­vao pri­jem, is­ti­ču­ći da je ostva­ren naj­zna­čaj­ni­ji spolj­no­po­li­tič­ki cilj. Čestitke povodom ulaska u NATO uputili su BS, LP, pojedini strani zvaničnici...
S dru­ge stra­ne, po­sla­ni­ci SNP-a i DF-a po­kre­nu­li su po­stu­pak za ocje­nu ustav­no­sti Za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra i pro­to­ko­la uz Sje­ver­no­a­tlant­ski ugo­vor o pri­stu­pa­nju Grč­ke i Tur­ske sa Usta­vom Cr­ne Go­re. Oni su na­ve­li da usva­ja­nje za­ko­na ni­je spro­ve­de­no u skla­du sa Usta­vom, jer ni­je is­po­što­va­na ustav­na pro­ce­du­ra u ve­zi po­treb­ne ve­ći­ne za nje­go­vo usva­ja­nje.
Na­vo­di se da je Za­ko­nom o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, a u ve­zi čla­na pet osnov­nog tek­sta ugo­vo­ra, pro­pi­sa­no da su stra­ne sa­gla­sne da će se oru­ža­ni na­pad na jed­nu ili vi­še njih u Evro­pi ili u Sje­ver­noj Ame­ri­ci sma­tra­ti na­pa­dom na sve njih.
– I da će shod­no to­me, u slu­ča­ju ta­kvog oru­ža­nog na­pa­da, sva­ka od njih, u ostva­ri­va­nju pra­va na po­je­di­nač­nu ili ko­lek­tiv­nu sa­mo­od­bra­nu pri­zna­tog čla­nom 51 Po­ve­lje UN po­mo­ći stra­ni ili stra­na­ma ko­je su na­pad­nu­te, pred­u­zi­ma­ju­ći od­mah, po­je­di­nač­no i za­jed­no sa dru­gim stra­na­ma, mje­re ko­je se sma­tra­ju po­treb­nim, uklju­ču­ju­ći upo­tre­bu oru­ža­ne si­le, ra­di po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja i odr­ža­va­nja bez­bjed­no­sti sje­ver­no­a­tlan­skog pod­ruč­ja – ka­žu u SNP-u i DF-u.
Po­sla­ni­ci ove dvi­je po­li­tič­ke gru­pa­ci­je, njih 15 ko­ji su pot­pi­sa­li ini­ci­a­ti­vu, uka­za­li su da je za­ko­nom pro­pi­sa­no da će sva­ki ta­kav oru­ža­ni na­pad i sve mje­re pred­u­ze­te kao re­zul­tat tog na­pa­da od­mah bi­ti pri­ja­vlje­ni Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti. Ta­kve mje­re će, ka­ko ka­žu, pre­sta­ti ka­da Sa­vjet bez­bjed­no­sti pre­du­zme mje­re po­treb­ne za po­nov­no us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje me­đu­na­rod­nog mi­ra i bez­bjed­no­sti.
– Sma­tra­mo da usva­ja­nje na­ve­de­nog za­ko­na ni­je spro­ve­de­no u skla­du sa Usta­vom kao naj­vi­šim prav­nim ak­tom, od­no­sno da ni­je is­po­što­va­na pro­ce­du­ra ko­ju pro­pi­su­je Ustav Cr­ne Go­re u po­gle­du po­treb­ne ve­ći­ne za usva­ja­nje ovog za­ko­na zbog če­ga se, sa sta­no­vi­šta naj­vi­šeg prav­nog ak­ta, mo­ra sma­tra­ti ne­u­svo­je­nim i ne mo­že pro­iz­vo­di­ti prav­ne po­sle­di­ce – po­ru­či­li su iz SNP-a i DF-a.
Tvr­de da je u čla­nu 91 Usta­va pro­pi­sa­no da u pr­vom gla­sa­nju dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom i u dru­gom gla­sa­nju ve­ći­nom svih po­sla­ni­ka naj­ra­ni­je na­kon tri mje­se­ca, Skup­šti­na od­lu­ču­je o za­ko­ni­ma ko­ji­ma se ure­đu­je upo­tre­ba je­di­ni­ca Voj­ske u me­đu­na­rod­nim sna­ga­ma.
– Ne­dvo­smi­sle­no je ja­sno da usvo­je­ni za­kon ure­đu­je pi­ta­nje upo­tre­be je­di­ni­ce Voj­ske Cr­ne Go­re jer shod­no čla­nu pet Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, na­pad na jed­nu čla­ni­cu NA­TO-a se po auto­ma­ti­zmu sma­tra na­pa­dom i na osta­le čla­ni­ce, či­me se sti­ču uslo­vi da te čla­ni­ce od­go­vo­re čak i oru­ža­no na ta­kve na­pa­de – sma­tra­ju u SNP-u i DF-u.
Ka­ko se na­vo­di, za usva­ja­nje tog za­ko­na, shod­no Usta­vu, bi­lo je po­treb­no obez­bi­je­di­ti ve­ći­nu po­sla­ni­ka ko­ju pro­pi­su­je član 91, od­no­sno dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu u pr­vom kru­gu ili pro­stu ve­ći­nu u dru­gom kru­gu.
– Pred­met­ni za­kon usvo­jen je ve­ći­nom od ukup­nog bro­ja po­sla­ni­ka u ak­tu­el­nom sa­zi­vu Skup­šti­ne, od­no­sno ve­ći­nom od 46 po­sla­ni­ka, 28. apri­la na Ce­ti­nju, ka­da, gle­da­ju­ći sa ustav­no­prav­nog sta­no­vi­šta, ni­je po­sto­ja­la po­treb­na ve­ći­na, od­no­sno kvo­rum za odr­ža­va­nje te sjed­ni­ce. Ako ni­je po­sto­jao kvo­rum, lo­gič­no je da Skup­šti­na ni­je mo­gla da za­sje­da u skla­du sa Usta­vom i Po­slov­ni­kom o ra­du Skup­šti­ne, i da su od­lu­ke ko­je su usvo­je­ne na ta­kvoj sjed­ni­ci ni­štav­ne do ste­pe­na ap­so­lut­no­sti – ocje­nju­ju u DF-u i SNP-u.
Na­kon po­tvr­đi­va­nja Pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u od svih dr­ža­va čla­ni­ca Ali­jan­se Cr­noj Go­ri je upu­ćen i for­mal­ni po­ziv da pri­stu­pi ovoj or­ga­ni­za­ci­ji, de­po­no­va­njem svog in­stru­men­ta po­tvr­đi­va­nja Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra kod Vla­de SAD, ko­ja je de­po­zi­tar ovog ugo­vo­ra.
Li­der DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić re­kao je da član­stvo u NA­TO zna­či da evrop­ski kva­li­tet ži­vo­ta za Cr­nu Go­ru vi­še ni­je stav­ka na li­sti že­lja, ne­go je šan­sa da se taj cilj do­stig­ne sa­da re­al­nost. On je za Pr­vu te­le­vi­zi­ju re­kao da je član­stvo u NA­TO sa­tis­fak­ci­ja za zva­nič­nu cr­no­gor­sku po­li­ti­ku u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, ali i pod­sti­caj za re­gi­on.
– To ni­je sa­mo pra­zna pro­kla­ma­ci­ja, da su otvo­re­na vra­ta i NA­TO-a i Evrop­ske uni­je za­i­sta re­al­na šan­sa i da je do ju­če jed­na od naj­ma­nje raz­vi­je­nih dr­ža­va u ovom re­gi­o­nu is­ko­ri­sti­la tu šan­su, pro­šla kroz ta pr­va vra­ta i vje­ru­jem da će sa ta­kvom po­ru­kom obez­bi­je­di­ti ne sa­mo ne­do­sta­ju­ći ka­pi­tal ne­go ne­do­sta­ju­će is­ku­stvo, zna­nje u obla­sti teh­no­lo­gi­je i u svim dru­gim obla­sti­ma i da će­mo us­pje­ti da obez­bi­je­di­mo po­želj­ni tem­po eko­nom­skog ra­sta u Cr­noj Go­ri – ka­že Đu­ka­no­vić.
Am­ba­sa­dor­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va u Pod­go­ri­ci Mar­ga­ret En Uje­ha­ra če­sti­ta­la je gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re i dr­žav­nim zva­nič­ni­ci­ma učla­nje­nje u NA­TO. Ona je po­ru­či­la da smo sa­da sa­ve­zni­ci i da će­mo za­jed­no bi­ti ja­či u svim iza­zo­vi­ma ko­ji su pred mo­der­nim svi­je­tom.
Cr­no­gor­ski par­la­ment usvo­jio je 28. apri­la Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, ko­jim su obez­bi­je­đe­ni uslo­vi za stu­pa­nje Cr­ne Go­re u NA­TO.
Zva­nič­ni od­no­si Cr­ne Go­re i NA­TO po­če­li su 29. no­vem­bra 2006. go­di­ne, po­zi­vom Cr­ne Go­re u član­stvo Part­ner­stva za mir.
Čel­nik po­kre­ta „Ot­por bez­na­đu” Mar­ko Mi­la­čić ka­zao je da Cr­na Go­ra ne ula­zi u NA­TO, već NA­TO ula­zi u Cr­nu Go­ru, u če­mu je su­štin­ska raz­li­ka.
– Ovo je mo­der­ni­zo­va­na oku­pa­ci­ja i fi­na­le du­gog, vi­še­go­di­šnjeg ne­de­mo­krat­skog pro­ce­sa, ko­ji je uklju­či­vao i bom­bar­do­va­nje na­še ze­mlje, pro­ce­sa u re­ži­ji tri de­ce­ni­je ne­smi­je­nje­ne vla­sti i nji­ho­vih še­fo­va u NA­TO-u – na­veo je Mi­la­čić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
Ka­ko je is­ta­kao, oni ko­ji pre­da­ju do­ku­men­ta u Va­šing­to­nu, či­me Cr­na Go­ra i for­mal­no po­sta­je čla­ni­ca NA­TO-a, to ra­de mi­mo vo­lje ogrom­ne ve­ći­ne gra­đa­na ove ze­mlje, ko­ji su i za re­fe­ren­dum, ali i za ne­u­tral­nost.
M.V.


Pri­la­go­di­ti se vi­so­kim stan­dar­di­ma

Čel­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Dri­tan Aba­zo­vić is­ti­če da je ula­zak u NA­TO ra­do­sna i do­bra vi­jest za Cr­nu Go­ru, ko­ju smo du­go oče­ki­va­li.
– Na­dam se da će­mo na­kon ovo­ga ući u du­blje unu­tra­šnje re­for­me, jer nas je NA­TO kao te­ma op­te­re­ći­va­la, pod­sti­ca­la dru­štve­ne raz­li­ke. Vje­ru­jem da će­mo na ovaj na­čin uče­stvo­va­njem u si­stem ko­lek­tiv­ne bez­bjed­no­sti, po­bolj­ša­ti svoj bez­bjed­no­sni si­stem. Mi­slim da će­mo mo­ra­ti da se pri­la­go­đa­va­mo vi­so­kim de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma, na­lik dru­gim čla­ni­ca­ma NA­TO-a – ka­zao je Aba­zo­vić.


Ali­jan­sa na ve­li­kom is­pi­tu

Ka­ko ka­že li­der PzP-a i član Pred­sjed­ni­štva DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić, NA­TO kao ko­lek­tiv­ni si­stem bez­bjed­no­sti i za­jed­ni­ca de­mo­krat­skih dr­ža­va, na ve­li­kom je is­pi­tu u Cr­noj Go­ri, i od nji­ho­ve re­ak­ci­je za­vi­si­će i raz­voj po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u dr­ža­vi.
– PzP ci­je­ni da for­mal­no član­stvo u EU i NA­TO, bez usvo­je­nih de­mo­krat­skih stan­dar­da, ne­će do­pri­ni­je­ti stva­ra­nju bo­lje, de­mo­krat­ske i pro­spe­ri­tet­ne Cr­ne Go­re, i da kva­li­tet ži­vo­ta nje­nih gra­đa­na za­vi­si od spro­ve­de­nih te­melj­nih re­for­mi. Da li je NA­TO ga­rant raz­vo­ja de­mo­kra­ti­je i prav­ne dr­ža­ve, ili po­dr­ška ma­fi­ja­škom re­ži­mu u Cr­noj Go­ri, vi­dje­će se ovih da­na – re­kao je Me­do­je­vić.


Bu­la­jić: Cr­na Go­ra je anek­ti­ra­na

Pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i funk­ci­o­ner DF-a Stra­hi­nja Bu­la­jić re­kao je da je 5. jun 2017. go­di­ne je­dan od naj­tu­žni­jih da­na u isto­ri­ji Cr­ne Go­re.
– De­ša­va se ono što se ni­je de­si­lo sa Cr­nom Go­rom u nje­noj isto­ri­ji, dok je bi­la pod ra­zno­ra­znim oku­pa­ci­ja­ma. Uz po­moć sop­stve­ne vla­sti, Cr­na Go­ra je od da­nas anek­ti­ra­na. Ovaj dan će u isto­ri­ji Cr­ne Go­re bi­ti upi­san kao je­dan od naj­sram­ni­jih da­na ikad – re­kao je Bu­la­jić.


Ru­si­ja će od­go­vo­ri­ti

Ru­si­ja osta­vlja se­bi pra­vo da od­go­vo­ri na ne­pri­ja­telj­sku po­li­ti­ku slu­žbe­ne Pod­go­ri­ce zbog for­mal­nog za­vr­šet­ka pro­ce­du­re stu­pa­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, sa­op­šte­no je iz Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je.
– Na­sta­vak an­ti­ru­ske hi­ste­ri­je u Cr­noj Go­ri kod nas iza­zi­va sa­mo ža­lje­nje. U kon­tek­stu ne­pri­ja­telj­ske po­li­ti­ke cr­no­gor­skih vla­sti, ru­ska stra­na osta­vlja se­bi pra­vo da pre­du­zme re­ci­proč­ne mje­re – ka­za­li su iz MIP Ru­si­je, a pre­no­si Sput­njik.
Od­go­vor­nost za na­sta­lu si­tu­a­ci­ju, ka­ko je sa­op­šte­no iz mi­ni­star­stva, pot­pu­no le­ži na cr­no­gor­skoj stra­ni.
– Na ne­i­za­zva­nu ini­ci­ja­ti­vu pri­dru­ži­va­nja Cr­ne Go­re an­ti­ru­skim mje­ra­ma EU od mar­ta 2014. go­din, Ru­si­ja je pred­u­ze­la si­me­trič­ne mje­re u av­gu­stu 2015. go­di­ne – pi­še u sa­op­šte­nju.


Ve­ći­na je za re­fe­ren­dum

Pred­stav­nik Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Vla­di­slav Daj­ko­vić je sa­op­štio da gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re ne že­li sre­ćan ula­zak u NA­TO.
– Ali im že­lim da se ko­nač­no i za­jed­no iz­bo­ri­mo za pr­ve fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re u isto­ri­ji na­še ze­mlje, a on­da i fer i de­mo­krat­ski re­fe­ren­dum o even­tu­al­nom iz­la­sku iz ove voj­ne ali­jan­se. Po­go­to­vo ako ima­mo u vi­du da je sko­ro 84 od­sto od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­štva bi­lo za re­fe­ren­dum – na­veo je Daj­ko­vić.