Na­kon pu­nih 76 go­di­na sum­nji i skri­ve­nih pri­ča pre­ži­vje­lih gol­go­te Dru­gog svjet­skog ra­ta i nji­ho­vih po­to­ma­ka reporteri „Da­na“ po­tvr­di­li su po­sto­ja­nje ma­sov­ne grob­ni­ce u bli­zi­ni Nik­ši­ća. Po pr­vi put od su­ro­vog zlo­či­na, ko­ji je u kon­ti­nu­i­te­tu tra­jao vi­še od go­di­nu, taj­nu ja­me bez­da­ni­ce u mje­stu Du­bra­ve iz­nad nik­šić­kog se­la Šu­me ekipa „Da­na“ ot­kri­la je fo­to­gra­fi­ja­ma po­smrt­nih osta­ta­ka stra­da­lih.
Nakon što je „Dan” objavio jezive fotografije iz zloglasne jame od kojih se ledi krv u žilama, očekuje se re­ak­ci­ja tu­ži­la­štva i po­li­ci­je ka­ko bi se ja­ma is­tra­ži­la, a osta­ci stra­da­lih bi­li eks­hu­mi­ra­ni i do­stoj­no sa­hra­nje­ni. Začuđuje da niko od nadležnih istražnih organa do sada nije imao saznanja o ovoj jami i eventualno pokrenuo istražne radnje.
Pod­stak­nu­ti pri­ča­ma o su­ro­vo­sti po­sje­ti­li smo lo­ka­li­tet Ku­li­ne gdje je, skri­ve­na u ni­skom ra­sti­nju i za­tr­pa­na ka­me­njem, go­to­vo osam de­ce­ni­ja če­ka­la da pro­go­vo­ri zlo­gla­sna ja­ma „Ko­tor“. Za­hva­lju­ju­ći spe­ci­ja­li­zo­va­noj opre­mi, fo­to­re­por­ter „Da­na” Želj­ko Ša­pu­rić uspio je da sni­mi nje­nu unu­tra­šnjost, a na du­bi­ni od oko 31 me­tar i ljud­ske ko­sti i ostat­ke gar­de­ro­be od, ka­ko se pret­po­sta­vlja, stra­dal­ni­ka ko­ji su osu­đe­ni na smrt bez kri­vi­ce, su­da i pre­su­de. Že­lju da za­vi­ri­mo u unu­tra­šnjost ni­je ome­la ka­me­na gro­ma­da is­pod ko­je je bio otvor ši­ri­ne dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, dok je osta­tak ula­za u ja­mu bio pre­kri­ven ogrom­nom ka­me­nom plo­čom. Ko­sti, za ko­je nam je ne­ko­li­ko lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta po­tvr­di­lo da se ra­di o ljud­skim, ra­su­te su po bez­da­nu. Na jed­noj od plo­ča u unu­tra­šnjo­sti bi­li su osta­ci ruč­nog sa­ta, ci­pe­la, dok dje­lo­vi ras­ko­ma­da­ne lo­ba­nje svje­do­če o su­ro­vo­sti ko­ja je po­če­la fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne od stra­ne ko­mu­ni­sta. Pre­ma ra­ni­jim ka­zi­va­nji­ma po­je­di­nih mje­šta­na nik­šić­kog Gor­njeg Po­lja, smrt u bez­da­nu u Du­bra­vi na­šli su broj­ni, a, ka­ko se pret­po­sta­vlja, u pi­ta­nju je vi­še od 300 du­ša raz­li­či­tih sta­ro­snih do­bi sa pod­ruč­ja tog mje­sta, Vi­dro­va­na, Vi­ra, Pi­ve i dru­gih kra­je­va nik­šić­ke op­šti­ne. Me­đu oni­ma ko­ji su tu skon­ča­li bi­lo je i voj­nih za­ro­blje­ni­ka ko­ji su pod iz­go­vo­rom da se spro­vo­de u za­tvor u Ko­to­ru, po ko­jem je ja­ma u Du­bra­vi i do­bi­la ime, ubi­ja­ni u Ku­li­ni. Naj­vi­še je, me­đu­tim, bi­lo ne­vi­nih mje­šta­na ko­ji zbog svog opre­dje­lje­nja ni­je­su po­dr­ža­va­li ko­mu­ni­ste. Po­je­di­ni od njih ni­je­su bi­li ni na či­joj stra­ni, sa­mo su že­lje­li mir­no da ži­ve sa svo­jim po­ro­di­ca­ma na ima­nji­ma ko­ja su ne­ri­jet­ko pljač­ka­na. Svi su bi­li pod bud­nim okom ta­da­šnjeg par­ti­zan­skog šta­ba sta­ci­o­ni­ra­nog na Vi­dro­va­nu, a isle­đi­va­nja pri­ve­de­nih uglav­nom su se za­vr­ša­va­la na­red­bom da se mo­ra­ju spro­ve­sti u ko­tor­ski za­tvor na da­lju pro­ce­du­ru. Ni­ko od njih do Ko­to­ra ni­ka­da ni­je sti­gao, već im je pre­su­đi­va­no iz­nad bez­da­na u Du­bra­vi, uglav­nom dr­ve­nim ma­ljem u po­ti­ljak, a me­đu mje­šta­ni­ma je osta­la pri­ča, ko­ju su pre­no­si­li ta­da­šnji čo­ba­ni, da su se iz Ku­li­na da­ni­ma ču­ja­li va­pa­ji onih ko­ji su po­lu­ži­vi ba­ca­ni u ja­mu. Eg­ze­ku­ci­je su, na­vod­no, tra­ja­le sve do po­čet­ka 1943. go­di­ne, a ja­mi ni­ka­da ni­ko od mje­šta­na ili čla­no­va po­ro­di­ce stra­da­lih ni­je smio pri­ći jer je za vri­je­me ra­ta bi­la do­bro ču­va­na. Go­di­na­ma po­tom u nju je ba­ca­no ka­me­nje jer su oni ko­je je gri­zla sa­vjest zbog uče­šća u ubi­stvi­ma po­ku­ša­va­li da sa­kri­ju zlo­čin ko­ji ni do da­nas ne­ma epi­log. Ne­zva­nič­no nam je re­če­no da se ću­ta­lo ra­di po­tom­stva i mi­ra jer ni­je­su bi­li ri­jet­ki slu­ča­je­vi da je ro­đak ro­đa­ka, kom­ši­ja kom­ši­ju „pot­ka­zi­vao” ko­mu­ni­sti­ma da za kr­snu sla­vu u svom do­mu pa­li svi­je­ću, da mu za Bo­žić iz ku­će mi­ri­šu če­sni­ca i ta­mjan. U pro­te­klih vi­še od dva­de­set go­di­na bi­lo je po­ku­ša­ja po­je­di­na­ca da se otvo­ri ja­ma „Ko­tor“, ali su svi bi­li bez­u­spje­šni zbog stra­ha da se ne uz­bur­ka­ju „du­ho­vi“ pro­šlo­sti.
Fo­to­gra­fi­je „Da­na“ da­nas su do­vo­ljan po­vod da zlo­čin od pri­je 76 go­di­na na­po­kon bu­de raz­ot­kri­ven, da tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja pre­du­zmu mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti da lo­ka­li­tet Ku­li­ne ade­kvat­no obez­bi­je­de i da po­smrt­ni osta­ci stra­dal­ni­ka bu­du eks­hu­mi­ra­ni i do­stoj­no sa­hra­nje­ni. Rat­ni zlo­či­ni u nad­le­žno­sti su Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva ko­je za­kon na to i oba­ve­zu­je. Skup­šti­na Cr­ne Go­re je u ok­to­bru 2010. go­di­ne do­ni­je­la Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Evrop­ske kon­ven­ci­je o ne­pri­mje­nji­vo­sti za­sta­re na zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti i rat­ne zlo­či­ne, ko­ji je uka­zom pred­sjed­nika dr­ža­ve Fi­lipa Vu­ja­no­vića pro­gla­šen va­že­ćim.
BI­LjA­NA BRA­ŠNjO
Foto: ŽELjKO ŠAPURIĆ


Spi­sko­vi neza­vr­še­ni

Od pre­ko 300 stra­da­lih, pre­ma ne­zav­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, to­kom 1942. pa do po­čet­ka 1943. go­di­ne sa­mo sa pod­ruč­ja Gor­njeg Po­lja, Vi­dro­va­na i Vi­ra u ja­mu „Ko­tor“ i još ne­ko­li­ko slič­nih na tom pod­ruč­ju ba­če­no je vi­še od 100 oso­ba, ali nji­ho­va ime­na ni­ka­da ni­je­su obje­lo­da­nje­na. Bez­u­spje­šni su bi­li i po­ku­ša­ji po­je­di­na­ca da za­bi­lje­že svje­do­čan­stva o tim zvjer­stvi­ma od stra­ne onih mje­šta­na ko­ji su ih se sje­ća­li, kao i da na­pra­ve spi­sko­ve po­stra­da­lih. Re­dak­ci­ja Dnev­nog li­sta „Dan“ po­zi­va sve one ko­ji po­sje­du­ju bi­lo ka­kve po­dat­ke o na­ve­de­nom zlo­či­nu da nam se obra­te, a sve u ci­lju ka­ko bi ime­na stra­da­lih i okol­no­sti pod ko­ji­ma su ubi­je­ni na­po­kon bi­li obje­lo­da­nje­ni. Po­da­ci se mo­gu do­sta­vlja­ti na imejl adre­su: urednik@dan.co.me ili u di­rekt­nom kon­tak­tu na ras­po­lo­ži­ve bro­je­ve te­le­fo­na re­dak­ci­je.


U bezdanu ple­men­ski pr­va­ci i sve­šte­na li­ca

Osim ne­vi­nih ži­te­lja, u bez­da­ni­ci su za­vr­ši­li i ta­da­šnji ugled­ni gra­đa­ni po­put Ri­sta Bje­li­ce, ko­ji je bio ka­pe­tan banj­sko-vu­če­dol­ske op­šti­ne. U pr­voj knji­zi „Stra­da­nje srb­ske cr­kve od ko­mu­ni­sta“ proto­je­rej Ve­li­bor Džo­mić na­vo­di da je u ja­mi „Ko­tor“ su­ro­vo stra­dao i pa­roh vu­če­dol­ski, je­rej Va­so Po­po­vić, ko­ji je ubi­jen ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne za­jed­no sa ka­pe­ta­nom Bje­li­com. Ko­mu­ni­sti su ih, na­vo­di Džo­mić svje­do­če­nje pro­te Mi­lo­ša Pe­ro­vi­ća iz Nik­ši­ća, uhap­si­li i spro­ve­li u Ma­na­stir Pi­va, a oda­tle u Gor­nje Po­lje. Sve­šte­ni­ku Po­po­vi­ću su, is­pri­čao je pro­ta Pe­ro­vić, ko­mu­ni­sti nu­di­li da „pre­đe na nji­ho­vu stra­nu“, a ka­da je od­bio ubi­li su ga i ba­ci­li u ja­mu.
Pr­vi pa­ra­stos ne­vi­no stra­da­lim pri­je če­ti­ri go­di­ne oba­vio je gor­nje­polj­ski pa­roh, pro­to­je­rej Dra­gan Kru­šić sa čla­no­vi­ma Cr­kve­nog od­bo­ra Cr­kve Sv. Jo­a­ki­ma i Ane na Vi­dro­va­nu.