-Šef iz­bor­ne kam­pa­nje ak­tu­el­nog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Pol Ma­na­fort po­tvr­dio je da ga je ru­ski taj­kun Oleg De­ri­pa­ska 2006.go­di­ne an­ga­žo­vao za po­tre­be cr­no­gor­ske vla­sti i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i da mu je za to pla­će­no de­set mi­li­o­na do­la­ra. Me­ne­fort je bio sa­vjet­nik vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti u ka­mpa­nji za re­fe­ren­dum o dr­žav­noj ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re 2006.go­di­ne.
Ru­ski taj­kun Oleg De­ri­pa­ska, ne­ka­da vla­snik KAP-a i je­dan od naj­ve­ćih in­ve­sti­to­ra u Cr­noj Go­ri, od­bio je da od­go­vo­ri na pi­ta­nja ma­ga­zi­na „Bal­kan in­sajt” o tvrd­nja­ma ame­rič­kog kon­sul­tan­ta Po­la Ma­na­for­ta da ga je an­ga­žo­vao da po­dr­ži re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re 2006. go­di­ne.
Taj ma­ga­zin je kon­tak­ti­rao sa pred­stav­ni­ci­ma De­ri­pa­ski­ne En­Plus gru­pe u Mo­skvi i PR agen­ci­jom FTI Kon­sal­ting u Bri­se­lu, ko­ju je an­ga­žo­vao ru­ski mi­li­jar­der, na­kon što je Ma­na­fort, ko­ji je bio šef iz­bor­ne kam­pa­nje ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa, po­tvr­dio da je ra­dio za De­ri­pa­sku i po­mo­gao u odva­ja­nju Cr­ne Go­re od Sr­bi­je 2006. go­di­ne.
– Uvi­jek sam jav­no go­vo­rio da sam ra­dio za De­ri­pa­sku i nje­go­vu kom­pa­ni­ju Ru­sal, da ja­ča­ju nji­ho­ve in­te­re­se – re­kao je Ma­na­fort, na­kon što je agen­ci­ja Aso­ši­ja­ted pres (AP) ob­ja­vi­la da je on 2006. go­di­ne pot­pi­sao ugo­vor da ra­di za De­ri­pa­sku za de­set mi­li­o­na do­la­ra go­di­šnje.
Ma­na­fort je ta­ko­đe po­tvr­dio i da je bio an­ga­žo­van u re­fe­ren­dum­skoj kam­pa­nji u Cr­noj Go­ri.
– Na pri­mjer, je­dan od pro­je­ka­ta ko­ji je u to bio uklju­čen bi­la je po­dr­ška re­fe­ren­du­mu u Cr­noj Go­ri ko­ji je omo­gu­ćio toj ze­mlji da iza­be­re član­stvo u EU, što je bio po­tez ko­me se Ru­si­ja pro­ti­vi­la. Ja ni­sam ra­dio za ru­sku vla­du – ka­zao je Ma­na­fort.
Pre­ma me­mo­ran­du­mu o sa­rad­nji ko­ji je ci­ti­ra­la agen­ci­ja AP, Ma­na­fort se oba­ve­zao na pru­ža­nje uslu­ga De­ri­pa­ski i 2005. go­di­ne, na­kon što je ru­ski taj­kun već ulo­žio mi­li­o­ne do­la­ra u alu­mi­ni­jum­sku kom­pa­ni­ju KAP u Pod­go­ri­ci.
Mana­fort je bez nov­ča­ne na­kna­de vo­dio Tram­po­vu kam­pa­nju u pe­ri­o­du od mar­ta do av­gu­sta 2016. go­di­ne, ka­da je pod­nio ostav­ku na­kon što su is­tra­ži­te­lji u Ukra­ji­ni pro­na­šli ru­kom pi­sa­na do­ku­men­ta ko­ja po­ka­zu­ju da je na nje­gov ra­čun upla­će­no 12,7 mi­li­o­na do­la­ra. No­vac je, na­vod­no, do­šao iz stran­ke biv­šeg ukra­jin­skog pred­sjed­ni­ka Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča, ko­ji je, ka­ko je na­veo ma­ga­zin „Bal­kan in­sajt”, zba­čen zbog op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju. Ma­nA­for­tov advo­kat ne­gi­rao je da je nje­gov kli­jent pri­mio ta­kve go­to­vin­ske is­pla­te.
Po­me­nu­ti ma­ga­zin je na­veo da je Ma­na­fort 23. mar­ta ove go­di­ne po­tvr­dio da je ra­dio za De­ri­pa­sku, ru­skog mi­li­jar­de­ra bli­sko po­ve­za­nog sa ru­skim pred­sjed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, ali je od­ba­cio iz­vje­šta­je agen­ci­ja da je nje­gov rad bio usmje­ren na ja­ča­nje po­li­tič­kih in­te­re­sa ru­skog pred­sjed­ni­ka u SAD i dru­gim ze­mlja­ma, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru.
– Me­đu­tim, pre­ma ame­rič­kim me­di­ji­ma, di­plo­mat­ske de­pe­še iz 2006. go­di­ne opi­su­ju De­ri­pa­sku kao dr­žav­nog ak­te­ra u Ru­si­ji, ko­ji je vi­še-ma­nje sta­lan u od­no­si­ma sa Pu­ti­nom i spa­da me­đu dva ili tri oli­gar­ha ko­ji­ma se ru­ski pred­sjed­nik obra­ća re­dov­no – pi­še ma­ga­zin „Bal­kan in­sajt”.
De­ri­pa­ska je od­go­vo­rio na iz­vje­šta­je agen­ci­je AP, tvr­de­ći da je spre­man da svje­do­či i pred ame­rič­kim kon­gre­som o tom pi­ta­nju, da do­ka­že da u nje­go­vom dje­lo­va­nju ne­ma ni­šta spor­no. On je oci­je­nio da su na­vo­di agen­ci­je AP agre­si­van na­pad dez­in­for­ma­ci­ja­ma na nje­ga.
De­ri­pa­ska ni­je ko­men­ta­ri­sao svo­je na­vod­no mi­je­ša­nje u re­fe­ren­dum­ski pro­ces u Cr­noj Go­ri 2006. go­di­ne.
– Da su De­ri­pa­ska i Kremlj po­dr­ža­li ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re u ovoj ze­mlji se na­ši­ro­ko pri­ča od 2006. go­di­ne, iako su od­no­si iz­me­đu Mo­skve i Pod­go­ri­ce za­hlad­nje­li u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, na­kon što je Cr­na Go­ra ubr­za­la na­po­re da po­sta­ne član NA­TO-a. Spo­ro­vi oko ru­ske in­ve­sti­ci­je u naj­va­žni­ji in­du­strij­ski su­bjekt u ze­mlji, Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP), ta­ko­đe su do­pri­ni­je­li hla­đe­nju od­no­sa. Već 7. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, De­ri­pa­ska je na­ja­vio da će lič­no tu­ži­ti Cr­nu Go­ru za „sto­ti­ne mi­li­o­na eura” zbog gu­bit­ka svog ula­ga­nja u po­stro­je­nja KAP-a – na­veo je ma­ga­zin „Bal­kan in­sajt”.
De­set go­di­na ra­ni­je, ka­ko se da­lje is­ti­če, on je po­zdra­vljen u Pod­go­ri­ci kao ključ­ni in­ve­sti­tor ko­ji bi mo­gao da oži­vi cr­no­gor­sku te­šku in­du­stri­ju i pri­vu­če hi­lja­de ru­skih tu­ri­sta na oba­le Cr­no­gor­skog pri­mor­ja.
– Opo­zi­ci­ja, ko­ja je uglav­nom po­dr­ža­va­la osta­nak u za­jed­nič­koj dr­ža­vi sa Sr­bi­jom, tvr­di­la je da se cr­no­gor­ska ne­za­vi­snost ni­ka­da ne bi de­si­la bez Ru­sa, ko­ji su u to vri­je­me bi­li glav­ni stra­ni in­ve­sti­to­ri i či­ni­li su ve­ći­nu stra­nih tu­ri­sta u ze­mlji. Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je u tom pe­ri­o­du odr­ža­va­la ja­ke po­li­tič­ke ve­ze sa Mo­skvom. Ru­ska fi­nan­sij­ska po­dr­ška za sti­ca­nje ne­za­vi­sno­sti vra­ti­la se na jav­nu sce­nu to­kom kam­pa­nje za iz­bo­re u ok­to­bru pro­šle go­di­ne – na­veo je po­me­nu­ti ma­ga­zin.
Ta­da su, ka­ko se do­da­je, ta­da­šnji pre­mi­jer Đu­ka­no­vić i naj­ja­ča pro­ru­ska opo­zi­ci­o­na struk­tu­ra De­mo­krat­ski front raz­mi­je­ni­li že­sto­ke op­tu­žbe o to­me ko je do­bio no­vac od Mo­skve da pro­pa­gi­ra ru­ske in­te­re­se u Cr­noj Go­ri.
– Opo­zi­ci­ja tvr­di da je ru­ski uti­caj u Cr­noj Go­ri oja­čan zbog Đu­ka­no­vi­ća i da je on 2006. go­di­ne, uoči re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti, pri­mio sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra iz Mo­skve za odva­ja­nje od Sr­bi­je –pi­še u tek­stu ma­ga­zi­na „Bal­kan in­sajt”. M.V.


Tu­ži­la­štvo da is­pi­ta gdje je oti­šlo još 300 mi­li­o­na

Ka­ko se na­vo­di u tek­stu ma­ga­zi­na „Bal­kan in­sajt”, još to­kom 2011.go­di­ne po­sto­ja­le su spe­ku­la­ci­je o na­vod­noj fi­nan­sij­skoj po­mo­ći iz Mo­skve za cr­no­gor­ski re­fe­ren­dum. Te je pri­če, ka­ko se na­vo­di, pod­sta­kao ta­da­šnji ru­ski mi­ni­star od­bra­ne Ser­gej Šoj­gu, ko­ji je re­kao da je Ru­si­ja po­zaj­mi­la 300 mi­li­o­na do­la­ra Cr­noj Go­ri da oži­vi alu­mi­ni­jum­sku in­du­stri­ju ka­da je već po­sta­lo iz­vje­sno da će KAP ban­kro­ti­ra­ti.
– Opo­zi­ci­ja je po­zva­la tu­ži­la­štvo da is­tra­ži i utvr­di da li su tim nov­cem fi­nan­si­ra­na po­stro­je­nja KAP-a ili je ko­ri­šćen za kam­pa­nju uoči re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti – pi­še u tek­stu.