U britanskom gradu Notingemu nalazi se „Zamrznuta barka” u kojoj naučnici čuvaju genetski materijal i ćelije ugroženih vrsta što bi moglo da dovede do praktičnih pomaka u medicini i nauci poput korišćenja kože vodozemaca u borbi protiv bakterija, a možda jednog dana i do stvaranja tih vrsta na osnovu sačuvanog materijala.
„Mnoge vrste će nestati prije nego što smo i otkrili njihovo postojanje. Zamisao „Zamrznute barke” je da pronađe i sačuva njihov DNK i ćelije za buduće generacije prije nego što bude prekasno”, rekao je Džon Armur, profesor Univerziteta Notingem gdje je ovaj projekat smješten.
Barku je prije malo više od 10 godina pokrenuo par britanskih naučnika Brajan Klark, preminuo 2014, i njegova žena En. Ovaj projekat danas ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.
U Notingemu ima 705 uzoraka, poput amurskog leoparda i sibirskog tigra. Čuvaju se na sobnoj temperaturi u opremi za uzimanje uzoraka FTA (engleska skraćenica od `brza tehnologija za analize`) ili u zamrzivaču na temperaturi od minus 80 stepeni Celzijusa.
„Neki našu djelatnost smatraju defetističkom. Našem projektu najviše se protive konzervativci koji smatraju da svi napori moraju biti posvećeni očuvanju ugroženih vrsta”, rekao je Ed Luis, jedan od upravnika „Zamrznute barke”. On međutim ukazuje da u ovom projektu ne pokušavaju da zamijene aktivnosti konzervativaca, već da naprave rezervu za slučaj izumiranja.
Nadahnuće za ovaj projekat bio je mali endemski puž s Tahitija - partula, kojem je pretilo izumiranje zbog naseljavanja drugih puževa. Osnivač projekta profesor Klark donio je primjerke puža partule u laboratoriju, a nakon toga poslao na adresu više zooloških vrtova u svijetu i tako je uspijo da spasi u ovu vrstu, čiji povratak u prirodu se trenutno isprobava.
En Klark. Ona smatra da su beskičmenjaci najvažniji, jer sve zavisi od njih. „Ukoliko oni nestanu, nestaćemo i mi”, rekla je ona.
Armur ističe da se čuvanjem DNK čuva mnoštvo informacija. Ed Luis, jedan od upravnika projekta, daje i konkretne primjere. U trenutku kada su antibiotici sve manje efikasni zanimljiv je podatak da je koža vodozemaca prekrivena malim molekulima koji ubijaju bakterije. Jedna od mogućnosti u doba bez antibiotika bila bi da se prilagode molekuli za medicinsku upotrebu.
Najekstremnije korišćenje bilo bi „de-istrebljenje”, odnosno korišćenje sačuvanog materijala da bi se ponovo stvorio nestali organizam. Ovde je riječ o čistoj pretpostavci koja je za sada van domašaja.
„Neki nam zamijeraju da izigravamo Boga, a ja im uvek isto odgovaram – da će budući naraštaji o tome odlučivati u trenutku kada budu tehnike na raspolaganju”, naveo je Klark.


Morske vrste pred uništenjem

Mnoge vrste izumiru poput partule, takvim tempom da naučnici govore o šestom velikom izumiranju na zemlji. Prethodno se odigralo prije 65 miliona godina. Prema predviđanjima koralni sprudovi, koji su stanište za više od 25 odsto morskih vrsta, mogli bi da nestanu do 2050. godine. Međunarodna unija za očuvanje prirode procjenjuje da je 41 odsto vodozemaca i 26 odsto sisara izloženo riziku od izumiranja.