Pr­vi ot­kri­ve­ni me­đu­zvje­zda­ni po­sje­ti­lac na­šeg Sun­če­vog si­ste­ma pre­kri­ven je or­gan­skim slo­jem, tvr­de na­uč­ni­ci. Oumu­a­mua je op­či­nio na­uč­ni­ke još od ka­da je pr­vi put pri­mje­ćen u ok­to­bru ka­ko pro­li­je­će kroz naš Sun­čev si­stem. Što vi­še sa­zna­je­mo o nje­mu, sve vi­še ot­kri­va­mo ko­li­ko je stva­r­no ču­dan, pi­še “In­de­pen­dent”. Ve­o­ma ma­lo zna­mo šta je tač­no Oumu­a­mua, oda­kle do­la­zi i od če­ga se sa­sto­ji.
Pri­je do­la­ska Oumu­a­mue, na­uč­ni­ci su sma­tra­li da će po­sje­ti­o­ci po­put nje­ga iz­gle­da­ti vi­še kao ko­me­ta dok bu­du le­tje­li kroz Sun­čev si­stem. Ta­kvi objek­ti bi bi­li sa­či­nje­ni od le­da i osta­vlja­li bi za so­bom vi­dljiv trag u tre­nut­ku pro­la­ska po­red vru­ćih zvi­je­zda. Me­đu­tim, ka­da je Oumu­a­mua pro­le­tio po­red Sun­ca, ni­je za so­bom osta­vio ni­ka­kav trag. Pro­u­ča­va­ju­ći pri­ku­plje­ne po­dat­ke, na­uč­ni­ci su za­klju­či­li da se vje­ro­vat­no ipak ra­di o le­de­nom ti­je­lu, ali da je ono oba­vi­je­no or­gan­skom ma­te­ri­jom ko­ja šti­ti za­le­đe­nu vo­du od sun­če­vih zra­ka.
– Na kra­ju, ovo je bio do­bar re­zul­tat jer smo sve vri­je­me oče­ki­va­li da će ve­ći­na obje­ka­ta ko­ji po­sje­te naš so­lar­ni si­stem bi­ti od le­da. Ono što nas je zbu­nji­va­lo je či­nje­ni­ca da je ta stvar iz­gle­da­la kao ka­me­na gro­ma­da. Na­ša stu­di­ja je po­ka­za­la da bi obje­kat mo­gao da bu­de po pri­ro­di le­den, ali ni­smo de­tek­to­va­li ni­ka­kav led zbog či­nje­ni­ce da ga je sto­ti­na­ma mi­li­o­na go­di­na pe­klo ener­get­sko zra­če­nje iz­me­đu zvi­je­zda – re­kao je Alan Fic­si­mons sa Kra­lji­či­nog uni­ver­zi­te­ta u Bel­fa­stu i vo­de­ći autor jed­ne od dvi­je glav­ne stu­di­je o Oumu­a­mui.
Ipak, ni­je si­gur­no da Oumu­a­mua uop­šte ima le­da, jer za­klju­čak ra­da pro­fe­so­ra Fic­si­mo­na go­vo­ri sa­mo da se ta mo­guć­nost ne mo­že is­klju­či­ti. To je za­to što je obje­kat pre­kri­ven neo­bič­nim or­gan­skim ma­te­ri­ja­ma, a na­uč­ni­ci mo­gu da vi­de sa­mo naj­ta­nji spo­lja­šnji sloj, ko­ji je pro­u­ča­van spek­tro­sko­pom, ko­ji po­sma­tra od­bi­je­nu svi­je­tlost i de­li je na ta­la­sne du­ži­ne. Po­sma­tra­ju­ći ta mje­re­nja, na­uč­ni­ci mo­gu da za­klju­če od če­ga je objekt sa­sta­vljen.
– Po­sma­tra­ju­ći ga shva­ti­li smo da je bi­lo pred­vi­đe­no da le­de­ni objek­ti, iz­lo­že­ni me­đu­zvje­zda­nom sve­mi­ru, pri­rod­no for­mi­ra­ju tvr­du ko­ru oko se­be. Ot­kri­li smo da bi ta ko­ra tre­ba­lo da izo­lu­je led unu­tra, ta­ko da ne iz­gu­bi svoj ob­lik – re­kao je pro­fe­sor o sve­mir­skom objekt ko­ji bi mo­gao bi­ti naj­va­žni­je na­uč­no ot­kri­će na­šeg do­ba.
Na­uč­ni­ci već du­go pret­po­sta­vlja­ju ka­ko nas po­vre­me­no po­sje­ću­je ka­me­nje ba­če­no iz dru­gih di­je­lo­va sve­mi­ra u naš so­lar­ni si­stem. Zna­mo i da je zna­tan broj ko­me­ta i aste­ro­i­da iz­ba­čen iz Sun­če­vog si­ste­ma ka­da je ovaj for­mi­ran i mo­že­mo ra­zum­no da pret­po­sta­vi­mo da se ista stvar do­go­di­la i u dru­gim pla­ne­tar­nim si­ste­mi­ma. Ipak, do sa­da još ni­je­dan ni­je bio pri­mje­ćen jer su uglav­nom tam­ni.
Pro­u­ča­va­nje ovog objek­ta pru­ža je­din­stve­nu mo­guć­nost ra­zu­mi­je­va­nja ka­ko su se for­mi­ra­le dru­ge zvi­je­zde i ka­ko se ovi objek­ti od­no­se sa oko­li­nom me­đu­zvje­zda­nog sve­mi­ra. Pro­u­ča­va­nje Oumu­a­mua će u sva­kom slu­ča­ju do­ve­sti do za­ni­mlji­vih ot­kri­ća, jer je objekt ta­ko neo­bi­čan po­sje­ti­lac, i uz to je ja­ko star. Ta­ko su po­čet­na po­sma­tra­nja po­ka­za­la da je cr­ve­ne bo­je, ali tač­no ko­je ni­jan­se ni­je mo­gu­će od­re­di­ti, jer to iz­gle­da va­ri­ra.