/ Драгишница угрожено подручје

Плужине и Шавник остају без четинара

Током 2012. године Плужине су имале 10.706 хектара под четинарима, а Шавник 2.154, док је 2018. године забиљежено смањење у општини Плужине (7.359) и у Шавнику (857 хектара), каже Иван Мијановић, предсједник организације „Географија за све“

Кроз самостални истраживачки пројекат о стању шума у Црној Гори организација „Географија за све“ покушаће да подигне свијест код грађана о значају шума за наше здравље и опстанак. Досадашња истраживања, казао је за „Дан“ предсједник организације географ Иван Мијановић, осим теренског, рађена су анализом дијела доступних база података, односно Copernicus Land Monitoring Service и статистичких података из годишњака Црне Горе (1974–2019) и Југославије.

Подаци нису задовољавајући, па ни у оним општинама као што су Плужине и Шавник које имају највеће површине под шумским покривачем. Мијановић је појаснио да су анализу базе података преузели са Коперникуса и да је она обухватила израчунавање и просторно кретање шумског покривача у 2012, 2015. и 2018. години на општинском и државном нивоу.
– Анализа укупног кретања шумског покривача на општинском нивоу показала нам је да су највеће површине у овом периоду у општинама Плужине (48.241 хектар) и Шавник (22.566) биле у 2012. години. Након овог периода долази до опадања површина у 2015. години у поменутим општинама (Плужине – 42.092; Шавник – 18.746 хектара). У 2018. години имамо у општини Плужине (42.736) незнатан раст шумског покривача у односу на 2015. годину, док је у Шавнику (18.816 хектара) и у овој години регистрован пад, али је он био знатно мањи него што је био у 2015. години, навео је Мијановић.

Снимају и утврђују деградацију шума

Иван Мијановић наглашава да су у оквиру истраживања укључили и сталну теренску детекцију простора у којима се врши деградација шума, а за коју је задужен његов колега Страхиња Живаљевић са географима и планинарима.
– Тај дио истраживања односи се на фотографисање саме шуме која је захваћена неком врстом деградације, утврђивањем тачне локације и која је то врста деградације (човјек, пожар, инсекти, елементарне непогоде, биљне болести). Такође, успоставили смо мрежу заинтересованих појединаца, који ће вршити теренско истраживање девастације шума, али овим путем желимо да позовемо све заинтересоване да нам се придруже. Тренутно смо у процесу анализирања доступне документације и литературе, која се бавила темом шума, као и свеобухватном анализом шумског покривача путем даљинске детекције – каже Мијановић.

У назначеном периоду и у 2012. години највеће површине под листопадним шумама такође су биле у тим двјема општинама, односно у Плужинама 37.535 хектара, а у Шавнику 20.411. Три године касније долази до пада, а онда 2018. до пораста који се мјери у неколико хиљада хектара. Мијановић наглаша да ситуација није иста када су у питању четинарске шуме.
– И код ове категорије имамо највеће површине током 2012. године (Плужине – 10.706 хектара; Шавник – 2.154), да би опет имали у 2015. години пад у обје општине (Плужине – 8.710, а Шавник – 1.676 ха). За разлику од претходне двије категорије, и 2018. године имамо смањење површина под четинарским шумама и у општини Плужине (7.359) и у Шавнику (857хектара), нагласио је Мијановић.
У организацији „Географија за све” пројектом истраживања стања шума у Црној Гори намјеравају да сагледају проблематику у прошлости и садашњости, али и да врше праћења у будућности. Истраживање ће се спроводити у више етапа и обухватиће примјену савремених технологија и низ истраживачких метода.