Akademska sli­kar­ka Maj­da Mu­čić na­kon 32. sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe do­bi­la je po­ziv da stu­dij­ski bo­ra­vi u Tur­skoj, ali i po­ziv da se pred­sta­vi pu­bli­ci u Azer­bej­dža­nu.
- Iz­lo­žba u Tur­skom kul­tur­nom cen­tru na­sta­la je kao iz­raz na­po­ra i že­lje da se pod­stak­ne umjet­nič­ka sa­rad­nja iz­me­đu Tur­ske i Cr­ne Go­re. Naj­ve­ći do­pri­nos odr­ža­va­nju iz­lo­žbe dao je am­ba­sa­dor Tur­ske u Cr­noj Go­ri, Meh­med Ni­ja­zi Ta­ni­lir, ko­ji je po­mo­gao da Maj­da stu­dij­ski bo­ra­vi u Tur­skoj na­red­ne go­di­ne – ka­že Haj­ka Mu­čić, Maj­di­na maj­ka ko­ja joj po­ma­že da pre­mo­sti po­te­ško­će u ko­mu­ni­ka­ci­ji. Ka­ko do­da­je, svi su bi­li im­pre­si­o­ni­ra­ni spon­ta­no­šću Maj­di­nog iz­ra­za, na­go­nom za ot­kri­va­njem sa­mog se­be i ne­za­dr­ži­vim iz­li­vom osje­ća­ja.
Mla­da umjet­ni­ca iz­la­ga­la je ne­dav­no u pod­go­rič­kom Tur­skom kul­tur­nom cen­tru „Ju­nuz Emre”. Iz­lo­žba je po mno­go če­mu bi­la uspje­šna, a na­ro­či­to ka­da je u pi­ta­nju ka­ri­je­ra ove sli­kar­ke, ko­ja upr­kos pro­ble­mi­ma sa slu­hom ne­u­mor­no stva­ra i iz­la­že.
- Pla­ni­ram iz­lo­žbe u Cr­noj Go­ri, ali sa­da se mo­ram oda­zva­ti po­zi­vi­ma iz ino­stran­stva. Na­dam se da ću pri­li­kom po­sje­te Azer­bej­dža­nu upo­zna­ti kul­tu­ru i umjet­nost te ze­mlje. Ka­da se vra­tim, pred­sta­vi­ću svo­ja naj­no­vi­ja dje­la cr­no­gor­skoj jav­no­sti – ka­že sli­kar­ka.
Maj­da se kao i do­sad pred­sta­vlja pej­za­ži­ma i pa­no­ra­ma­ma, sa­da već ne­sta­ju­će sta­ro­va­ro­ške Pod­go­ri­ce. Na­rav­no, tu je i nje­na stal­na te­ma – že­na. Ka­ko pi­šu kri­ti­ča­ri, „lje­po­ta je evo­lu­ci­ja oslo­bo­đe­na si­lom”, a nje­ne sli­ke, ko­je upu­ću­ju na pro­hu­ja­la vre­me­na, ima­ju vje­ro­do­stoj­nost fo­to­gra­fi­je, a sa­mim tim i do­ku­men­ta.
- Pri­ro­da je ta ko­ja nas tje­ra da se pot­či­nja­va­mo ob­da­re­no­sti ko­ju nam je po­klo­ni­la - do­da­je Maj­da, ob­ja­šnja­va­ju­ći nam za­što su pej­za­ži nje­na stal­na pre­o­ku­pa­ci­ja.
Za­ni­ma­lo nas je ka­ko uop­šte bez ate­ljea uspi­je­va da bu­de ta­ko pro­duk­tiv­na, i što bi joj zna­či­lo da ri­je­ši to pi­ta­nje, kao i ne­ka dru­ga ko­ja pro­is­ti­ču iz sta­tu­sa slo­bod­nog umjet­ni­ka.
- Iz­vje­sno je da će se ri­je­ši­ti pi­ta­nje ate­ljea. A, mno­ga pi­ta­nja sta­tu­sa sa­mo­stal­nih umjet­ni­ka ob­u­hva­će­na su Za­ko­nom, ali ih je če­sto te­ško ostva­ri­ti. No, na­dam se da će ti pro­ble­mi za­in­te­re­so­va­ti ši­ru jav­nost, i da će po­sta­ti pred­me­tom jed­ne ozbilj­ne ana­li­ze, pa da će se sa­mim tim br­že rje­ša­va­ti. Na­rav­no, sve što se ura­di, stvo­ri, na­mi­je­nje­no je za slo­bod­no tr­ži­šte, ko­je ne na­me­će ni­ka­kve oba­ve­ze, ali ko­je ni ne pru­ža ika­kvu si­gur­nost – is­ti­če Maj­da Mu­čić.
Ž.J.


Odu­še­vi­la i Sa­raj­li­je

Ve­li­ku pa­žnju Maj­di­no stva­ra­la­štvo po­bu­đu­je i van gra­ni­ca Cr­ne Go­re. Ta­ko je bi­lo i pri­li­kom nje­ne 31. sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe u Umjet­nič­koj ga­le­ri­ji Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u Sa­ra­je­vu.
- In­te­re­so­va­nje jav­no­sti bi­lo je ve­li­ko što se ogle­da­lo u ve­li­kom od­zi­vu i po­sje­ta­ma Sa­raj­li­ja ovoj ga­le­ri­ji. Iz­lo­žba je tra­ja­la 10 da­na. Pred­sta­vi­la sam se sli­ka­ma ko­je su na­sta­ja­le po­sljed­njih 15 go­di­na – ka­že sli­kar­ka, a za či­je ra­do­ve kri­ti­ka ka­že da su „pri­kaz i na­go­vje­štaj, od­raz i sim­bol, gdje pri­ro­di vje­ran i de­ko­ra­ti­van ob­lik je­su me­đu­sob­no za­vi­sne stil­ske po­ja­ve ko­je se vi­še ne da­ju odvo­ji­ti”.


Broj­ne sa­mo­stal­ne i grup­ne po­stav­ke

Maj­da Mu­čić ro­đe­na je 1979. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Po za­vr­šet­ku dru­ge go­di­ne Sred­nje umjet­nič­ke ško­le „Pe­tar Lu­bar­da”, upi­su­je Fa­kul­tet li­kov­nih umjet­no­sti na Ce­ti­nju. Di­plo­mi­ra­la je sli­kar­stvo 2004. go­di­ne u kla­si prof. Sma­i­la Ka­ra­i­la. Iste go­di­ne po­sta­la je i čla­ni­ca Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Cr­ne Go­re. Po­red 32 sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe, ova sli­kar­ka uče­stvo­va­la je i na 37 ko­lek­tiv­nih pred­sta­vlja­nja.