Ka­ra­te klub Bu­duć­nost ne­dav­no je do­bio no­vog pred­sjed­ni­ka. Glav­ni iz­vr­šni di­rek­tor Uni­ver­sal Ka­pi­tal ban­ke Pre­drag Dre­cun na­sli­je­dio je Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća, i već po­čeo da ra­di na po­vrat­ku klu­ba na sta­ze sta­re sla­ve. Osim što je vr­stan eko­no­mi­sta, Dre­cun je i ve­li­ki za­lju­blje­nik u sport. Čel­na funk­ci­ja KK Bu­duć­nost pred­sta­vlja mu čast i oba­ve­zu. Zbog tra­di­ci­je i sjaj­ne isto­ri­je ko­ju ima ka­ra­te ve­li­kan iz Pod­go­ri­ce. A da li je pra­vi čo­vjek na pra­vom mje­stu po­ka­za­će vri­je­me, tek uvje­ren je da KK Bu­duć­nost ima bu­duć­nost. U in­ter­vjuu za „Dan” Dre­cun je pre­do­čio svo­je pla­no­ve i vi­zi­ju ra­da.
S ob­zi­rom da ste du­go­go­di­šnji sport­ski rad­nik i da ste bi­li u upra­vi RK Lov­ćen i na če­lu Ša­hov­skog sa­ve­za, da li je funk­ci­ja pred­sjed­ni­ka KK Bu­duć­nost, pr­vog pr­va­ka Evro­pe iz Cr­ne Go­re za vas iza­zov?
– Vo­lim sport jer je to na­čin da dru­štvo u cje­li­ni po­stig­ne mno­go ci­lje­va. Od op­šteg ni­voa zdra­vlja na­ci­je pa do pro­mo­ci­je dr­ža­ve, bi­lo da se ra­di o klup­skom, re­pre­zen­ta­tiv­nom ili po­je­di­nač­nom na­stu­pu. Ne­ma sum­nje da je iza­zov bi­ti na če­lu KK Bu­duć­nost. I još ve­ća oba­ve­za. Ka­ra­te je u Cr­noj Go­ri je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih spor­to­va, a KK Bu­duć­nost je naj­u­spje­šni­ji cr­no­gor­ski sport­ski klub. Stran­ci ko­ji su ra­di­li za Bu­duć­nost u 40 go­di­na isto­ri­je klu­ba se mo­gu iz­bro­ja­ti na pr­ste jed­ne ru­ke. Na­da­lje, ni­je­dan sport ni­je dao to­li­ko, ka­sni­je uspje­šnih lju­di, i in­te­lek­tu­a­la­ca, u svim sfe­ra­ma dru­štva. Mla­đi lju­bi­te­lji spor­ta mo­žda ne zna­ju da su vr­hun­ski ka­ra­ti­sti bi­li Mi­lo­ji­ca Da­kić, gu­ver­ner CBCG, Sr­đa Đu­ro­vić pred­sjed­nik Su­da za pre­kr­ša­je, Mi­loš Vu­ko­vić, uspje­šni bi­zni­smen, Di­mo Ra­šo­vić, dok­tor na­u­ka i pred­u­zet­nik, Ri­fat Ras­to­der, pot­pred­sjed­nik dr­žav­ne Skup­šti­ne, Dra­ško Mi­lić, di­rek­tor u vi­še pred­u­ze­ća, Ra­den­ko Pu­rić, di­rek­tor Zo­il Lov­ćen, Bra­no Čo­lo­vić, osni­vač Emi­ja, bra­ća Ča­đe­no­vić, uspje­šni bi­zni­sme­ni, Bo­ro Đu­ka­no­vić i Da­co Đo­le­vić uspje­šni advo­ka­ti, Be­li Sel­ha­no­vić, biv­ši di­rek­tor Zam­te­sa i po­zna­ti kul­tur­ni rad­nik, Dra­gan Se­ku­lo­vić, di­plo­ma­ta, Bo­žo Vuk­sa­no­vić di­rek­tor In­spek­cij­ske upra­ve, bra­ća Dra­gi­ša i Mi­ško Bur­zan, biv­ši mi­ni­stri i po­sla­ni­ci, i mno­gi dru­gi. To go­vo­ri da je ka­ra­te vi­še od spor­ta, to je sta­nje du­ha i nad­grad­nja du­ha. Za­to je čast vo­di­ti klub ko­ji ima ta­kvu tra­di­ci­ju. Tu tra­di­ci­ju je ute­me­lji­la ge­ne­ra­ci­ja ka­ra­ti­sta pred­vo­đe­na naj­u­spje­šni­jim tre­ne­rom Raj­kom Vu­jo­še­vi­ćem, i tak­mi­ča­ri­ma Ko­pi­to­vi­ćem, Use­na­gi­ćem, Mi­ćo­vi­ćem, Ka­ćom Ro­lo­vić, ko­ja je ha­ra­la Evro­pom. Ka­da bi ovom pri­li­kom po­me­nu­li sve ve­li­ka­ne ka­ra­te klu­ba Bu­duć­nost ovaj in­ter­vju bi mo­rao da se na­sta­vi i u sju­tra­šnjem bro­ju – ka­zao je Dre­cun.
Ka­kvi su va­ši pla­no­vi i vi­zi­ja ra­da?
– Plan je uvi­jek isti. Bi­ti u vr­hu. To je sport­ski cilj klu­ba, a ka­ko do­ći do to­ga je stvar upra­ve i tre­ner­skog ti­ma. Ba­zu ima­mo, ali bi­smo mo­gli da po­pra­vi­mo uslo­ve za tre­nin­ge. Po­ku­ša­će­mo da oži­vi­mo ide­ju iz 1995. go­di­ne kad je SO Pod­go­ri­ca do­ni­je­la od­lu­ku da se gra­di Hram ka­ra­te spor­ta pre­ko pu­ta ame­rič­ke am­ba­sa­de, i da na taj na­čin ri­je­ši­mo traj­no eko­nom­ske pro­ble­me klu­ba. Vi­zi­ju ra­da sva­koj no­voj upra­vi na­me­ću re­zul­ta­ti ostva­re­ni u pro­šlo­sti. Za­to ne­ma mno­go mo­zga­nja oko to­ga. Tre­ba ra­di­ti i sa­mo ra­di­ti.
Ima li Bu­duć­nost am­bi­ci­je da po­no­vo bu­de u evrop­skom vr­hu?
– Na­rav­no, pri­je ili ka­sni­je po­no­vo će bi­ti. Za to tre­ba ra­di­ti na se­lek­ti­ra­nju naj­bo­ljih, i stvo­ri­ti im uslo­ve da na­pre­du­ju. Ni­je la­ko bo­ri­ti se u kon­ku­ren­ci­ji ze­ma­lja i klu­bo­va ko­je pu­no ula­žu u ka­ra­te. Ni­je do­vo­ljan sa­mo su­vi ta­le­nat. Svi us­pje­si ka­ra­ti­sta Bu­duć­no­sti su ve­li­kim di­je­lom re­zul­tat ogrom­nog sa­mo­o­dri­ca­nja i lič­ne lju­ba­vi pre­ma ka­ra­teu. Ka­ra­ti­sti su naj­go­re vred­no­va­ni spor­ti­sti u po­re­đe­nju sa re­zul­ta­ti­ma. Kad bi nam sport uop­šte bio uspje­šan kao ka­ra­te Cr­na Go­ra bi bi­la u ran­gu naj­ve­ćih sport­skih si­la. Za vr­hun­ski do­met tre­ba da se sklo­pi vi­še fak­to­ra, ta­le­nat, no­vac, sport­ska sre­ća i na kra­ju rad. Rad je ono što ne mo­že do­ći u pi­ta­nje, ali ni­je la­ko na­ći ta­len­te kao što je to bi­la ge­ne­ra­ci­ja osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na. Ni­je la­ko po­no­vi­ti uspje­he Me­ta­lo­pla­sti­ke, Ju­go­pla­sti­ke, Ci­bo­ne, Par­ti­za­na, Cr­ve­ne zve­zde. Ša­bac, Split, Za­greb, Be­o­grad de­ce­ni­ja­ma če­ka­ju na slič­ne uspje­he. Ta­kve ge­ne­ra­ci­je se ne ra­đa­ju sva­ke go­di­ne. A KK Bu­duć­nost se ipak dr­ži na vr­lo vi­so­kom me­đu­na­rod­nom ni­vou. Na­ša je oba­ve­za da bu­de­mo u vr­hu, ako ne i na sa­mom vr­hu.
Da li Bu­duć­nost ima tak­mi­ča­re ko­ji mo­gu da osva­ja­ju me­da­lje na ve­li­kim šam­pi­o­na­ti­ma i mo­že li klub da im omo­gu­ći do­bre uslo­ve za pri­pre­me i na­stu­pe na me­đu­na­rod­nim tur­ni­ri­ma?
– Ima, i to će se br­zo vi­dje­ti. Ka­de­ti ju­ni­o­ri i mla­đi se­ni­o­ri su već do­ka­za­li kva­li­tet na me­đu­na­rod­nom ni­vou. Ne bih is­ti­cao ni jed­no ime jer je te­ško iz­dvo­ji­ti bi­lo ko­ga. Svi tak­mi­ča­ri su u sta­nju da pri­je ili ka­sni­je do­đu do evrop­skog i svjet­skog vr­ha. Mi smo tu da im omo­gu­ći­mo sti­ca­nje is­ku­stva kroz broj­ne tur­ni­re i pr­ven­stva – za­klju­čio je Dre­cun.Da­vor Ka­tić


Ka­ra­te za­vo­lio sa 15 go­di­na

Lo­gič­no je no­vom pred­sjed­ni­ku Bu­duć­no­sti po­sta­vi­ti pi­ta­nje oda­kle lju­bav pre­ma ka­ra­teu?
– Hva­la za pri­li­ku da ka­žem ne­što i o to­me. Ja sam kao mla­dić igrao ak­tiv­no ko­šar­ku i ru­ko­met. Ma­li je broj po­je­di­na­ca ko­ji ima­ju zva­nič­ne na­stu­pe za Bu­duć­nost u oba spor­ta. Ra­no sam se po­vu­kao iz spor­ta, sa ne­kih 20 go­di­na, zbog lju­ba­vi pre­ma mu­zi­ci, ko­jom sam se ba­vio do okon­ča­nja eko­nom­skog fa­kul­te­ta. Ka­ra­te sam za­vo­lio sa 15 go­di­na, kad sam imao pri­li­ku da u Ul­ci­nju uži­vo gle­dam Ta­i­đi Ka­zea, ta­da naj­ve­ćeg ka­ra­ti­stu svi­je­ta. Na tom se­mi­na­ru su bi­li bra­ća Jor­ga, Ze­ko Bo­žo­vić, Ra­do­mir Bo­žo­vić Pi­per, Slo­bo­dan Vu­či­nić, Du­šan Da­čić... Bio sam fa­sci­ni­ran nji­ho­vim umi­je­ćem, a na­ro­či­to de­mon­stra­ci­ja­ma Ka­zea na pi­je­sku Ve­li­ke pla­že. Ipak, ni­je­sam že­lio da osta­vim ko­šar­ku, i ta­ko je ka­ra­te ostao mo­ja neo­stva­re­na že­lja. Pu­no sam se dru­žio sa ka­ra­ti­sti­ma, i do­volj­no je re­ći da sam u kvar­tu po­ras­tao sa jed­nim od naj­tro­fej­ni­jih cr­no­gor­skih ka­ra­ti­sta svih vre­me­na Dra­go­lju­bom Ko­pi­to­vi­ćem. Re­dov­no sam pra­tio me­če­ve Bu­duć­no­sti i to se ne mo­že za­bo­ra­vi­ti – is­ti­če Dre­cun.