Kra­jem ove i to­kom na­red­ne go­di­ne Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re če­ka­ju ve­li­ki i krup­ni po­du­hva­ti na po­lju kul­tu­re. Obi­lje­ži­će 70 go­di­na po­sto­ja­nja, a se­dam de­ce­ni­ja dru­že­nja sa či­ta­o­ci­ma sla­vi­će i ča­so­pis ,,Stva­ra­nje”. Pred­sjed­nik UKCG No­vi­ca Đu­rić po­vo­dom ovih ve­li­kih ju­bi­le­ja ka­že da su to do­ga­đa­ji za po­nos.
– Po­vo­dom ova dva ve­li­ka ju­bi­le­ja pri­pre­ma­mo ve­o­ma ozbilj­ne pro­jek­te ka­ko bi to bi­lo na čast svi­ma ko­ji su ugra­di­li ma­kar i slo­vo to­kom po­sto­ja­nja „Stva­ra­nja”, pa vje­ru­jem da će i Cr­na Go­ra ra­zu­mje­ti ka­ko je Udru­že­nje sta­ri­je od ove no­vi­je dr­ža­ve za bli­zu 60 go­di­na i da je ono uknji­ži­lo sve što se se­dam de­ce­ni­ja ,,la­ti­lo” pe­ra i ma­sti­la. Ra­du­je me što je no­vi mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić pre­po­znao zna­čaj ovih ju­bi­le­ja i usko­ro oče­ku­je­mo raz­go­vor na tu te­mu. Oče­ku­jem do­bar do­go­vor na do­bro­bit pi­sa­ca Cr­ne Go­re. Po­vo­dom ovih ju­bi­le­ja, pla­ni­ra­ne su sve­ča­ne aka­de­mi­je, po­kre­ta­nje re­dov­nog bro­ja ča­so­pi­sa ,,Stva­ra­nje”, ,,Knji­žev­ni za­pis” i ,,Skver”. Usko­ro oče­ku­je­mo i po­če­tak ra­da iz­da­vač­ke dje­lat­no­sti ,,Stva­ra­nje”, a osna­ži­li smo i na­sta­vi­li sa­rad­nju sa udru­že­nji­ma u re­gi­o­nu: UKS, UKRS, KD KiM. Ovo su pri­o­ri­te­ti, uz re­dov­ne ak­tiv­no­sti, a sve u ko­rist kul­tu­re i za­šti­te na­šeg iden­ti­te­ta, kao i bo­ga­će­nja kul­tu­re i tra­di­ci­je – ka­že Đu­rić.
● Da li će obi­lje­ža­va­nje i ovog ju­bi­le­ja bi­ti u du­hu iz­re­ke „ko­li­ko pa­ra to­li­ko i mu­zi­ke”?
– Ako bu­de po kri­la­ti­ci ,,ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke” ne­će­mo ni is­ti­ca­ti ,,cr­ni bar­jak”, ali ne­će­mo ni ću­ta­ti i sta­ja­ti skr­šte­nih ru­ku. Udru­že­nje je du­žno da na do­sto­jan na­čin obi­lje­ži ova dva naj­zna­čaj­ni­ja da­tu­ma u po­rat­noj isto­ri­ji Nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re, da nas go­sti ne za­tek­nu gdje sje­di­mo i ju­na­či­mo se, već da ih do­če­ka­mo ka­ko i pri­li­či Cr­noj Go­ri i nje­nom go­sto­prim­stvu. Da li će­mo ima­ti nov­ca za pla­ka­te, fla­je­re, po­ziv­ni­ce, ča­so­pi­se, hra­nu, smje­štaj, pre­voz, štam­pa­nje lek­si­ko­na UKCG, an­to­lo­gi­ju ,,Mar­ko Mi­lja­nov”, ju­bi­lar­ni broj ,,Stva­ra­nja” – vi­dje­će­mo. Mi­šlje­nja smo da je dr­ža­va Cr­na Go­ra, či­ji smo mi gra­đa­ni, i ne sma­tra­mo se­be gra­đa­ni­ma dru­gog re­da, du­žna da UKCG iza­đe u su­sret i to ne sa bi­lo ko­jim sred­stvi­ma. Tra­ži­će­mo no­vac, sma­tra­ju­ći da je bu­džet Cr­ne Go­re, bu­džet svih nas, i da na nje­ga kao pu­no­prav­ni gra­đa­ni ima­mo pra­vo.
● Ko­ja je tre­nut­no naj­ve­ća ,,bolj­ka” UKCG?
– Po­o­dav­no je Udru­že­nje za­hva­će­no mno­go­broj­nim pro­ble­mi­ma. No­vi Uprav­ni od­bor je pred­u­zeo niz mje­ra na nji­ho­vom sa­ni­ra­nju. Me­đu­tim, ne­do­sta­tak sred­sta­va, pro­sto­ri­ja za rad, ade­kvat­nih sa­la je pro­blem sa ko­jim će­mo se su­o­ča­va­ti ve­ći dio man­da­ta. Tre­nut­no po­ku­ša­va­mo da po­vra­ti­mo imo­vi­nu ko­ju je di­je­lom na­sil­no dr­ža­va uze­la, a je­dan dio i Udru­že­nje ne­do­ma­ćin­ski ras­krč­mi­lo. Na­dam se da će po­če­ti da se od­mo­ta­va pre­di­vo ko­je su za­mr­si­li za­štit­ni­ci svo­ga li­ka i dje­la. Evo, sa­da smo po­no­vo ot­klju­ča­li pro­sto­ri­je re­dak­ci­je i za­te­kli sta­nje ko­je zah­ti­je­va da se u nje­ga ulo­ži bli­zu 10.000 eura. Oda­kle? Za osta­lu imo­vi­nu Udru­že­nja u pre­go­vo­ri­ma smo sa jed­nom advo­kat­skom kan­ce­la­ri­jom da nas za­stu­pa i da stva­ri po­kre­ne­mo pred nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma. Prav­du će­mo tra­ži­ti u na­šoj dr­ža­vi, a ako se ona iz­ja­sni da je to ne za­ni­ma on­da ide­mo da­lje. Jer, ne­ko je ras­ku­ćio pi­sce u Cr­noj Go­ri. Svi­dje­lo se to ne­ko­me ili ne, ali imo­vi­na Udru­že­nja ni­je ni­ti će bi­ti bi­lo či­je pri­vat­no vla­sni­štvo i ona će bi­ti po­no­vo upi­sa­na u List ne­po­kret­no­sti Udru­že­nja.
● Zna­či li to da sve osta­lo do­bro fun­ci­o­ni­še, ili ...?
– Ne, na­pro­tiv. Sva­ke ne­vo­lje čo­vjek je tvo­rac. Ne­pre­bol­na bolj­ka su ,,lju­di”, ko­ji na sve na­či­ne gle­da­ju da nam do­spu so­li u ra­ne. Ri­ječ je o če­lja­di­ma ko­ja otvo­re­no, pre­ko pri­vat­nih saj­to­va br­lja­ju čla­no­ve i upra­vu UKCG. Nji­ho­vo ni­čim iza­zva­no ne­za­do­volj­stvo pre­la­zi u pa­kost, mr­žnju, kle­ve­tu, gra­ni­ce ljud­skog po­na­ša­nja. La­ko je bi­ti evrop­sko po­lu­pi­ska­ra­lo, pa iz ne­ke si­gur­ne ja­zbi­ne bla­ti­ti pi­sce iz Cr­ne Go­re. Hva­la Bo­gu, još ima zdra­vo­ra­zum­nog svi­je­ta ko­ji pre­po­zna­je nji­ho­ve di­jag­no­ze i am­bi­ci­je. Uto­plje­ni­ci u sop­stve­ne su­je­te sik­ću. Ta­ko je od­u­vi­jek bi­lo. I bi­će. No, po­je­di­ni čla­no­vi Udru­že­nja tra­že da se o ta­kvim bla­ti­na­ši­ma iz­ja­sni i Sud ča­sti. Upra­va će pro­ci­je­ni­ti šta va­lja či­ni­ti. Znam da će­mo se vla­da­ti pre­ma za­vje­tu Vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća: ,,Na­ša ve­ra nam za­bra­nju­je da bu­de­mo špi­ju­ni tu­đih gre­ho­va, a na­la­že da bu­de­mo ne­u­mit­ne su­di­je svo­jih”.A.Ć.


No­va knji­ga od ri­je­či ko­je tra­ju

● Ne­dav­no je iz štam­pe iza­šla Va­ša no­va knji­ga ,,Ko­so­vo maj­ko”...
- ,,Oba­ve­za” je sva­kog Cr­no­gor­ca, srp­skog pje­sni­ka da na­pi­še bar jed­nu pje­smu o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, sve­toj ze­mlji i nje­nom vje­kov­nom stra­da­nju i oče­ki­va­nom vas­kr­se­nju. Na­pi­sao sam po­e­mu, ,,Ko­so­vo, maj­ko” – tu knji­gu je krit­ka već ,,uze­la pod svo­je”, pa je mo­žda naj­bo­lje da sa­če­ka­mo sud dru­gih, ka­kav god da je. Pje­snik o svo­joj po­e­zi­ji go­vo­ri te­ško i ne­ra­do. Me­ni je dra­go što su mo­je ko­le­ge pri­mi­je­ti­le de je to iskre­na, knji­ga za­vi­ča­ja, bo­li, Ko­sme­ta, Ko­la­ši­na, knji­ga na­pi­sa­na mo­jim ro­di­te­lji­ma, mo­joj dje­ci i Ko­sme­tu... Eto, na­pi­sah ni­je­sam se spa­sio. Spa­sio sam du­šu mo­je maj­ke, mog oca, mog Ko­so­va, mo­jih i svih nas - mu­če­ni­ka po­ko­sov­skih. Ko­so­vo je na­še rod­no mje­sto. Ko­so­vo je ra­na, sim­bol, bol, lju­bav. vječ­na ku­ća svih srp­skih du­ša. Na­še po­či­va­li­šte i du­hov­no ob­da­ni­šte. Ko­so­vo je ri­ječ ko­ja tra­je, ko­ja se ne da, ko­ja se gla­sne ka­da se uči­ni da je za­ni­je­mje­la ili da je vi­še i ni­je... Ko­so­vo je lju­bav svih lju­ba­vi- Ko­so­vo je pre­te­ča div­nih dje­vo­ja­ka - ko­sov­skih. Ko­so­vo je od­met­nik u haj­du­ke, na­ša tra­va vi­da­ri­ca. Haj­du­či­ca.... Ko­so­vo je za­mr­klo-zna­či osva­nu­će. Vje­ruj osva­nu­će. Ka­da, to ne zna ni Bog. Zna to sa­mo Ko­so­vo. Zna La­ze­re­va gla­va. Zna i sva kap ko­sov­skih za­vjet­ni­ka. Zna sva­ka ne­vi­na su­za ko­sov­ska... Eto, pri­ja­te­lji mo­ji, i ja vam se ja­vih. Ko­so­vom.