Pre­veo i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ


23. sep­tem­bar
Lav Ni­ko­la­je­vič, Alek­san­dra Ljvov­na i Du­šan su do­šli oko po­la je­dan u to­ku no­ći. Noć je bi­la hlad­na. Na La­va Ni­ko­la­je­vi­ča je bi­la ogrom­na bun­da od me­dvje­da, ko­ju je po­sla­la So­fi­ja An­dre­jev­na, ali uz na­po­me­nu Ilje Va­si­lje­vi­ča. Na mo­je pi­ta­nje o nje­go­vom zdra­vlju, Lav Ni­ko­la­je­vič mi je od­go­vo­rio da je do­bro.
– Je li ti bi­lo hlad­no? – pi­ta­la ga je So­fi­ja An­dre­jev­na, po­la­ko si­la­ze­ći sa ste­pe­ni­ca i ru­ku­ju­ći se sa La­vom Ni­ko­la­je­vi­čem, kad se on već bio ras­ko­mo­tio.
– Ni­je, osje­ćao sam kao da je na me­ne se­dam bun­di ob­u­če­no.
Njih dvo­je su se za­jed­no po­pe­li uz ste­pe­ni­ce. Osta­li su oti­šli u so­bu Alek­san­dre Ljvov­ne.
Pro­šlo je oko pet­na­est mi­nu­ta. Kod Alek­san­dre Ljvov­ne je ušla So­fi­ja An­dre­jev­na.
– Ta­ti je do­sad­no bez te­be – re­kla je i po­zva­la sve da idu go­re.
Bi­la je iz­ner­vi­ra­na. Oči­gled­no, raz­go­vor sa La­vom Ni­ko­la­je­vi­čem imao je ne­že­lje­ni tok. Za­tim je oti­šla u svo­ju so­bu i po­ja­vi­la se tek na­kon ne­kog vre­me­na.
Alek­san­dra Ljvov­na, Var­va­ra Mi­haj­lov­na, Du­šan Pe­tro­vič i ja smo ušli u sa­lon.
On nas je do­če­kao sa ri­je­či­ma:
– Sve je isto! Ni­ma­lo se ni­je pro­mi­je­ni­la. Pod ve­li­kim je uz­bu­đe­nje.Ne­sreć­ni­ca!
Da­nas je če­tr­de­set osam go­di­na od svad­be La­va Ni­ko­la­je­vi­ča i So­fi­je An­dre­jev­ne. So­fi­ja An­dre­jev­na je, su­prot­no obi­ča­ji­ma, usta­la iz po­ste­lje ve­o­ma ra­no, obu­kla sve­ča­nu bi­je­lu ha­lji­nu i oti­šla da še­ta u park. Re­kla je da je le­gla da spa­va ju­tros u če­ti­ri sa­ta i uop­šte ni­je mo­gla za­spa­ti.
– Mo­gu li da Vam če­sti­tam – re­kao sam, pru­ža­ju­ći ru­ku So­fi­ji An­dre­jev­noj.
– Šta? – pi­ta­la me je sva uz­ne­mi­re­na i pri­hva­ti­la ru­ku. Ni­je uspje­la ni da do­vr­ši pi­ta­nje, okre­nu­la se i oti­šla, za­pla­kav­ši i po­kriv­ši li­ce ru­kom.
Po­sli­je do­ruč­ka ja sam sli­kao fo­to­graf­skim apa­ra­tom So­fi­ju An­dre­jev­nu sa La­vom Ni­ko­la­je­vi­čem. Ona je uspje­la da na­go­vo­ri La­va Ni­ko­la­je­vi­ča da se sli­ka­ju za go­di­šnji­cu bra­ka. Sa­ma si­tu­a­ci­ja u to­ku sni­ma­nja bi­la je ve­o­ma za­teg­nu­ta. So­fi­ja An­dre­jev­na ni­je že­lje­la da ote­ža­va si­tu­a­ci­ju La­vu Ni­ko­la­je­vi­ču, žu­ri­la je, ner­vi­ra­la se i isto­vre­me­no ga mo­li­la da mi­je­nja po­ze. Zna­ju­ći da Lav Ni­ko­la­je­vič ni­je vo­lio da se fo­to­gra­fi­še, ni­je bi­lo te­ško pre­po­zna­ti osjeć­nja, ko­ja su ta­da vla­da­la u nje­mu. Ni­je mi bi­lo pri­jat­no da ih gle­dam dok su se sli­ka­li i ja sam me­ha­nič­ki pri­ti­skao gu­me­nu kru­šku, bro­je­ći na­glas po na­lo­gu So­fi­je An­dre­jev­ne: – Je­dan...dva... tri!..
Ovo sam mo­rao da po­no­vim če­ti­ri pu­ta.
Ka­sni­je se po­ka­za­lo da ni­je­sam do­volj­no osvi­je­tlio snim­ke, jer u so­bi ni­je bi­lo do­sta svi­je­tla i sva če­ti­ri snim­ka su is­pa­la sa­svim lo­še. Uz to još, So­fi­ja An­dre­jev­na je po­gre­šno usmje­ri­la objek­tiv. Po­sli­je to­ga, na­kon ne­kog vre­me­na Lav Ni­ko­la­je­vič je oti­šao u svo­ju so­bu.
Fo­to­gra­fi­sa­nje sa So­fi­jom An­dre­jev­nom ga je, ipak, ko­šta­lo. Po­pu­stiv­ši pred jed­nom stra­nom, on se na­šao pod ki­šom pre­ko­ra dru­ge stra­ne, od­no­sno Alek­san­dre Ljvov­ne. Ova po­sled­nja je bi­la uvri­je­đe­na, ne sa­mo po­pu­stlji­vo­šću La­va Ni­ko­la­je­vi­ča pre­ma svo­joj že­ni, ne­go još i ti­me, za­što on ni­je, po­što je do­šao iz Ko­če­ta, vra­tio sli­ke na svo­je mje­sto u svom ka­bi­ne­tu, ko­je je is­pre­mje­šta­la So­fi­ja An­dre­jev­na u nje­go­vom od­su­stvu. Iz­nad nje­go­vog sto­la su vi­si­le dvi­je ve­li­ke sli­ke. Jed­na je bi­la La­va Ni­ko­la­je­vi­ča sa Alek­san­drom Ljvov­nom, a dru­ga Čert­ko­va sa Iljom Tol­sto­jem. So­fi­ja An­dre­jev­na je sklo­ni­la te fo­to­gra­fi­je, pr­vu u spa­va­ću so­bu La­va Ni­ko­la­je­vi­ča, a dru­gu iza za­vje­se kod pro­zo­ra. Umje­sto njih, po­red sto­la je sta­vi­la svoj por­tret i Tol­sto­je­vog oca. Ne­do­sta­tak ra­zu­ma!
Alek­san­dra Ljvov­na je pre­vi­še gla­sno osu­đi­va­la La­va Ni­ko­la­je­vi­ča u raz­go­vo­ru sa V.M. Fe­o­kri­to­vom, u če­mu je ona i po­dr­ža­va­la. Iz­ne­na­da je na­i­šao Lav Ni­ko­la­je­vič:
– Za­što ti to­li­ko vi­češ Sa­ša?
Alek­san­dra Ljvov­na je i pred njim iz­ra­zi­la ne­za­do­volj­stvo. Re­kla mu je da to ni­je li­je­po što se fo­to­gra­fi­sao sa So­fi­jom An­dre­jev­nom, a isto­vre­me­no je dao njo­zi obe­ća­nje da se ne­će fo­to­gra­fi­sa­ti vi­še kod Čert­ko­va. To ni­je po­šte­no da se žr­tvu­ju in­te­re­si i pri­ja­te­lja i kćer­ke ra­di ne­u­rav­no­te­že­ne že­ne.
(Na­sta­vi­će se)