Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja, hi­rurg Mi­o­drag Pa­vli­čić oci­je­nio je za „Dan” da je zdrav­stve­ni si­stem re­flek­si­ja kva­li­te­ta ra­da Vla­de, eko­nom­ske mo­ći dr­ža­ve i po­li­ti­ke unu­tar sek­to­ra. Tek ka­da se dr­ža­va ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom, na red će do­ći i rje­ša­va­nje ovih pro­ble­ma u zdrav­stvu, na šta se ža­le gra­đa­ni, is­ti­če Pa­vli­čić, ko­ji je ina­če ko­or­di­na­tor ti­ma za zdrav­stvo u Gra­đan­skom po­kre­tu URA.
●Šta pred­la­že­te kao mo­del ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom u zdrav­stvu?
– Lje­ka­ri ko­ji ucje­nju­ju bo­le­sne lju­de i nji­ho­ve po­ro­di­ce da bi ih li­je­či­li tre­ba da bu­du pred­met pa­žnje tu­ži­la­štva i pra­vo­su­đa. Ka­da se dr­ža­va istin­ski ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom na naj­vi­šem ni­vou, ne­će joj bi­ti te­ško da se ob­ra­ču­na i sa ko­rup­ci­jom u zdrav­stvu, ko­ju gra­đa­ni per­ci­pi­ra­ju kao pro­blem. Mi­slim da nam ne cvje­ta­ju ru­že ni na jed­nom po­me­nu­tom po­lju, pa ni­je ni ču­do što je si­tu­a­ci­ja u zdrav­stvu po­sta­la slo­že­ni­ja, gdje su vi­dlji­vi­je sla­bo­sti si­ste­ma ne­go što je to bi­lo ra­ni­je. Si­ro­ma­štvo se pre­li­lo u si­stem či­je su po­sle­di­ce lo­še sta­nje in­fra­struk­tu­re i teh­no­lo­ške opre­mlje­no­sti kao i ne­do­sta­tak lje­ko­va i me­di­cin­skih sred­sta­va ili ne­re­dov­no snab­di­je­va­nje.
●Šta je po­treb­no uči­ni­ti da se po­pra­vi sta­nje u zdrav­stvu ka­ko bi gra­đa­ni ste­kli po­vje­re­nje u nje­ga?
– Lič­ni do­ho­ci lje­ka­ra i za­po­sle­nih u zdrav­stvu su ve­o­ma ma­li ako ima­mo u vi­du da je to ve­ći­nom vi­so­ko­o­bra­zov­ni ka­dar ko­ji oba­vlja te­ške po­slo­ve. Na kra­tak rok se ne mo­že pu­no ura­di­ti. Mi­slim da je po­treb­no ve­li­ko po­spre­ma­nje u zdrav­stvu, da se ka­pa­ci­te­ti jav­nog zdrav­stva op­ti­mi­zu­ju i da se pri­mi­je­ne mo­der­ne po­li­ti­ke u sek­to­ru.
●Šta sma­tra­te ključ­nim pro­ble­mi­ma?
– Ne mo­že se oče­ki­va­ti eko­nom­ski rast ko­ji bi ga­ran­to­vao osjet­ni­je po­ve­ća­nje stan­dar­da za­po­sle­nih u zdrav­stvu i ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je ko­je bi sek­tor osvje­ži­le. Pri­je mo­že­mo oče­ki­va­ti ma­nje i krat­ko­roč­ne in­ter­ven­ci­je u in­fra­struk­tu­ru i teh­no­lo­gi­ju, a što se ti­če lič­nih do­ho­da­ka ne vi­dim iz­vo­re za nji­ho­vo osjet­ni­je po­ve­ća­nje. Po­što ne­ma pro­sto­ra za eko­nom­ske is­ko­ra­ke i ve­ća ula­ga­nja u zdrav­stvo, tre­ba na­ći no­vac i po­sve­ti­ti se ško­lo­va­nju naj­bo­ljih cr­no­gor­skih lje­ka­ra i oso­blja, po­go­to­vo u gra­na­ma u ko­ji­ma ima­mo de­fi­ci­te zna­nja i lo­ši­je re­zul­ta­te. Po­treb­no je da ima­mo bu­džet za ško­lo­va­nje naj­bo­ljih na ni­vou dr­ža­ve ko­ji bi se do­dje­lji­vao zdrav­stve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma shod­no nji­ho­vim per­for­man­sa­ma, od­no­sno zna­ča­ju u si­stemu. Iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja ne­će bi­ti te­ško na­ći ako se pri­hva­ti du­go­roč­na raz­voj­na po­li­ti­ka u zdrav­stvu. U tom smi­slu tre­ba­mo se ugo­vor­no ve­za­ti–oslo­ni­ti na jed­nu od zna­čaj­nih evrop­skih uni­ver­zi­tet­skih bol­ni­ca sa ko­jom bi se us­po­sta­vi­la du­bo­ka sa­rad­nja, ne za­ne­ma­ru­ju­ći in­te­res lje­ka­ra i za dru­ge de­sti­na­ci­je. Ta­kav pri­stup bi ubr­zao usva­ja­nje mo­der­nih zna­nja i sta­bi­li­zo­vao stan­dar­de li­je­če­nja. Ta po­li­ti­ka bi da­la re­zul­ta­te za ne­ko­li­ko go­di­na. Ako že­li­mo br­že, tre­ba­mo an­ga­žo­va­ti ne­ka do­ka­za­na ime­na i ugo­vor­no ih ve­za­ti i oba­ve­za­ti za pro­gra­me za ko­je je dr­ža­va za­in­te­re­so­va­na.
●Za­što je do­šlo do uru­ša­va­nja si­ste­ma zdrav­stve­ne za­šti­te u jav­nim usta­no­va­ma?
– Do uru­ša­va­nja si­ste­ma još ni­je do­šlo, jer lje­ka­ri i zdrav­stve­ni rad­ni­ci i u ova­kvim uslo­vi­ma u naj­ve­ćem bro­ju oba­vlja­ju svo­je po­slo­ve kva­li­tet­no i ča­sno. Pri­je bih re­kao da će se po­sao još du­go vre­me­na oba­vlja­ti ote­ža­no, gdje će se ku­bu­ri­ti sa ne­sta­ši­ca­ma, lo­šim uslo­vi­ma ra­da i ne­za­do­volj­stvom gra­đa­na i zdrav­stve­nih rad­ni­ka (i oni su gra­đa­ni!).
Dr­ža­va će se u bli­skoj bu­duć­no­sti zbog ne­e­fi­ka­sno­sti i pre­di­men­zi­o­ni­ra­no­sti jav­nog sek­to­ra vi­še okre­ta­ti in­ter­si­ma svo­jih osi­gu­ra­ni­ka, fi­nan­sij­ski pra­te­ći nji­ho­ve po­tre­be, a sve će ma­nje pla­ća­ti ka­pa­ci­te­te.
Ka­da se to de­si, mno­ge jav­ne usta­no­ve će ima­ti pro­ble­me da ostva­re fi­nan­sij­sku odr­ži­vost i bi­će pri­mo­ra­ne da mi­je­nja­ju po­li­ti­ku u smi­slu an­ga­žo­va­nja naj­bo­ljih lje­ka­ra, sma­nje­nja bro­ja za­po­sle­nih, po­ve­ća­nja efi­ka­sno­sti – ka­zao je Pa­vli­čić.
D.B.


Mla­di struč­nja­ci će odr­ža­ti si­stem

Pa­vli­čić je re­kao da mno­gi mla­di lje­ka­ri već ku­ca­ju na vra­ta mo­der­ne me­di­ci­ne, ima­ju svo­je pr­ve do­bre re­zul­ta­te i za­jed­no sa svo­jim sta­ri­jim ko­le­ga­ma, vo­đe­ni svo­jom am­bi­ci­jom, ne­će do­zvo­li­ti da si­stem pad­ne.
– Dr­ža­va uvi­jek mo­že ra­ču­na­ti na mla­dost, lju­bav pre­ma pro­fe­si­ji i po­sve­će­nost, ka­rak­te­ri­stič­ne za me­di­ci­nu i zdrav­stvo, ali to ne bi smje­la da zlo­u­po­tri­je­bi i za­ne­ma­ri kao do sa­da – ka­že Pa­vli­čić.


Sku­po nas ko­šta ško­lo­va­nje lo­šeg ka­dra

Pa­vli­čić je na pi­ta­nje da li Cr­noj Go­ri tre­ba Me­di­cin­ski fa­kul­tet re­kao da sma­tra da je bo­lje da se je­dan broj pa­ci­jen­ta li­je­či u ino­stran­stvu, jer ne­ma­mo eko­nom­skog in­te­re­sa da raz­vi­ja­mo slo­že­ne si­ste­me za 20-30 pa­ci­je­na­ta go­di­šnje i da će se br­zo po­ka­za­ti kon­se­kven­ce otva­ra­nja ne­kih fa­kul­te­ta.
– Ko­men­ta­ri da tre­ba uki­nu­ti Me­di­cin­ski fa­kul­tet su mo­ti­vi­sa­ni či­nje­ni­com da na bi­ro­i­ma ra­da ima sve vi­še mla­dih lje­ka­ra ko­ji ne mo­gu da se za­po­sle u Cr­noj Go­ri. Zdrav­stve­ni si­stem ne mo­že i ne tre­ba da ap­sor­bu­je ve­ći broj lje­ka­ra od pred­vi­đe­nog do­ku­men­ti­ma, jer je to u kon­flik­tu sa stan­dar­di­ma i ne mo­že se is­fi­nan­si­ra­ti. Ne­će­mo bi­ti ma­nje dr­ža­va ako ne bu­de­mo ima­li sve fa­kul­te­te, kao re­ci­mo Nje­mač­ka, ili ako ne bu­de­mo li­je­či­li sve gra­đa­ne od svih bo­le­sti u na­šim bol­ni­ca­ma – ka­zao je Pa­vli­čić.


Pri­vat­ni­ci tje­ra­ju na re­for­mu

Le­gi­tim­no pra­vo gra­đa­na je da se li­je­če kod pri­vat­nog lje­ka­ra i u pri­vat­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, jer su oni po za­ko­nu dio je­din­stve­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma. To što gra­đa­ni pla­ća­ju iz dže­pa uslu­ge u pri­vat­nim kli­ni­ka­ma a ima­ju osi­gu­ra­nje raz­log je da se ubr­za re­for­ma zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja i da se do­bro raz­mo­tri šta zna­či fi­nan­si­ra­nje ne­re­for­mi­sa­nog jav­nog zdrav­stva, od­no­sno fi­nan­si­ra­nje ka­pa­ci­te­ta, re­kao je Pa­vli­čić ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da je sve ve­ći broj osi­gu­ra­ni­ka pri­nu­đen da se li­je­či kod pri­vat­ni­ka i iz­la­že do­dat­nim tro­ško­vi­ma.