Piše: Igor Damjanović


Tri ne­dje­lje na­kon ru­še­nja ru­skog put­nič­kog avi­o­na, pao je i voj­ni. Slu­čaj­nost, bi­jes zbog pre­ki­nu­te tr­go­vi­ne naf­tom, je­dan­ko uno­sne ka­ko za Tur­sku, ta­ko i za nji­ho­ve part­ne­re iz ISIL-a, ili mo­žda smi­šlje­na pro­vo­ka­ci­ja pri­pre­mlje­na da sa­bo­ti­ra sju­tra­šnji su­sret pred­sjed­ni­ka Pu­ti­na i Olan­da? Sklon sam da vje­ru­jem tre­ćoj op­ci­ji.
Zvi­jer zva­na Islam­ska dr­ža­va ak­tiv­na je ne­gdje od po­lo­vi­ne si­rij­skog gra­đan­skog ra­ta. In­di­ka­tiv­no je do sa­da ni­je ni­ka­da ugri­zla SAD i naj­ve­ćeg ne­pri­ja­te­lja islam­skog i arap­skog svi­je­ta dr­ža­vu Izra­el. Uda­ra uglav­nom na svo­ju arap­sku i kurd­sku bra­ću po vje­ri, si­rij­ske hri­šća­ne, put­ni­ke u ru­skom avi­o­nu i pa­ri­ške ci­vi­le.
Stva­ra­nje ISIL-a ne­po­sred­no su uzro­ko­va­le ame­rič­ke i NA­TO voj­ne ak­ci­je u re­gi­o­nu Bli­skog is­to­ka i Sje­ver­ne Afri­ke. Ka­da je 21. av­gu­sta pre­te­ča da­na­šnjeg ISIL-a, uz po­dr­šku NA­TO avi­ja­ci­je za­u­ze­la Tri­po­li, uti­caj­ni ame­ri­či se­na­tor Džon Me­kejn na svom tvi­ter na­lo­gu na­pi­sao je sle­de­će: ‘’Ga­da­fi je go­tov, Ba­šar al Asad je sle­de­ći’’. Av­gu­sta 2011. go­di­ne si­tu­a­ci­ja u Si­ri­ji je bi­la pot­pu­no mir­na, a sve­ga ne­ko­li­ko ne­dje­lja ka­sni­je ot­po­če­će kr­va­vi si­rij­ski gra­đan­ski rat. Ovih da­na Džon Me­kejn nas je ta­ko­đe in­for­mi­sao da se pro­tiv re­ži­ma pred­sjed­ni­ka Asa­da bo­re po­bu­nje­nič­ke gru­pe ko­je je ‘’na­o­ru­ža­va­la i tre­ni­ra­la CIA’’. Ta­ko­đe ni­je taj­na da se vre­me­šni se­na­tor jav­no sre­tao sa si­rij­skim po­bu­nje­nič­kim li­de­ri­ma, pret­po­sta­vljam baš oni­ma ko­je je tre­ni­ra­la CIA. Na vi­še fo­to­gra­fi­ja sa ta­kvih jav­nih su­sre­ta, ja­sno se vi­di Me­kejn u dru­štvu Abu Ba­kar al Bag­da­di­ja, da­na­šnjeg ka­li­fa Islam­ske dr­ža­ve. Čak i da SAD ne­po­sred­no ne sto­je iza ova­kvog sa­da­šnjeg ISIL-a, ve­o­ma je upit­no ko­li­ko je nji­ho­vih pri­pad­ni­ka ob­u­ča­va­la i opre­mi­la CIA.
In­di­ka­tiv­no je ta­ko­đe da za vi­še od go­di­nu da­na na­vod­nog ame­rič­kog bom­bar­do­va­nja Islam­ske dr­ža­ve, nje­ne po­zi­ci­je su osta­le prak­tič­no ne­tak­nu­te. Pod­sje­ti­će­mo da su bom­bar­do­va­njem SAD i NA­TO, uspje­li da za ne­ko­li­ko mje­se­ci bom­bar­do­va­nja sru­še re­spek­ta­bil­ne ar­mi­je Li­bi­je i Ira­ka, ne­u­po­re­di­vo sna­žni­je, or­ga­ni­zo­va­ni­je i opre­mlje­ni­je voj­ne si­le od lu­da­ka iz ISIL-a.
Tri spolj­na stu­ba da­ju pot­po­ru tzv. Islam­skoj dr­ža­vi, naj­or­ga­ni­zo­va­noj i naj­moć­ni­joj te­ro­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji u isto­ri­ji ljud­skog dru­štva. Ka­ko smo go­re vi­dje­li, SAD su iden­ti­fi­ko­va­ne kao pr­vi i naj­va­žni­ji stub, ko­ji je (ne)svje­sno ini­ci­rao i po­dr­žao na­sta­nak, te pu­nih go­di­nu da­na si­mu­li­rao me­đu­na­rod­nu voj­nu in­ter­ven­ci­ju pro­tiv ISIL-a. Dru­gi stub pred­sta­vlja­ju arap­ske neo­fe­u­dal­ne mo­nar­hi­je Sa­dij­ska Ara­bi­ja, Ka­tar i UAE, ko­je te­ro­ri­ste snad­bi­je­va­ju oruž­jem. Pret­po­sta­vlja se na­rav­no sa ame­rič­kim bla­go­slo­vom.
Tre­ći stub pred­sta­vlja Tur­ska, ko­ja te­ro­ri­sti­ma je obez­bje­đi­va­la ne­po­sred­ne fi­nan­si­je. Do pri­je ne­ki dan ISIL i Tur­ska ne­sme­ta­no su odr­ža­va­li ko­mer­ci­jal­ne od­no­se i tr­go­va­li naf­tom. Mo­žda je baš ovaj ju­če obo­re­ni ju­ri­šnik SU-24 bom­bar­do­vao i pre­sje­kao naf­to­vod, ko­jim je u Tur­sku sa te­ri­to­ri­je pod kon­tro­lom ISIL-a sti­za­la naj­ef­ti­ni­ja naf­ta na svi­je­tu. U mo­men­tu ka­da stra­šne ljud­ske tra­ge­di­je u Bej­ru­tu, nad ne­bom Si­na­ja i Pa­ri­zu, na­me­ću neo­p­hod­nost ob­je­di­nja­va­nja svih po­ten­ci­ja­la sa­vre­me­nog svi­je­ta u bor­bi sa zlom te­ro­ri­zma, oba­ra­njem ru­skog avi­o­na Tur­ska je de­fi­ni­sa­la svo­ju me­đu­na­rod­nu po­zi­ci­ju i di­rekt­no sta­la na stra­nu svo­jih te­ro­ri­stič­kih part­ne­ra.
 Či­ni se da tu ni­je usa­mlje­na, već da se na iz­vje­stan ru­sko-fran­cu­ski stra­te­ški sa­vez, ko­ji bi po ocje­na­ma re­spek­ta­bil­nih ana­li­ti­ča­ra mo­gao da pre­ra­ste u pro­tiv­te­žu oso­vi­ni Va­šing­ton – Lon­don, uda­ra kraj­nje ko­or­di­ni­sa­no. Sva­ko od part­ne­ra da­je svoj ‘’do­pri­nos’’ ko­li­ko i ka­ko mo­že, ne­ko po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i splet­ka­ma, ne­ko ru­ši voj­ne, a ne­ko ci­vil­ne avi­o­ne.
(član je Mirovnog
pokreta “Ne u rat,ne u NATO”)