Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Ne­ma da­na da Sr­bi­ju ne za­de­si ne­ka ne­sre­ća, pa je ta­ko NA­TO gen­sek Jens Stol­ten­berg do­tr­čao pro­šle ne­dje­lje u Be­o­grad da ga Go­spo­dar­čić po­ča­sti hle­bom i so­lju, jer je pro­mi­je­nio svi­jest i ri­je­šio da po­ni­zi srp­ski na­rod. A po­što Stol­ten­berg sma­tra Sr­be ame­ba­ma, gric­nuo je po­ga­ču i re­kao da „NA­TO agre­si­ja na Sr­bi­ju ni­ka­da ni­je bi­la upe­re­na pro­tiv na­ro­da, već je bi­la usred­sre­đe­na na ne­pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje vla­sti...“ Ali, Mi­lo­še­vić ni­je bio ta­mo gdje su NA­TO ubi­ce, za­bra­nje­nim ka­set­nim bom­ba­ma po­ko­si­le gra­đa­ne Ni­ša i Alek­sin­ca.
Go­spo­dar­či­ću se pri­dru­žio i ču­ve­ni srp­ski po­li­ti­čar Sreć­ko Šo­jić iz­ra­ziv­ši di­vlje­nje „nje­go­voj eks­en­ci­ji, jer se za­la­ga­la da nas ne za­pra­šu­ju sa taj osi­ro­ma­šće­ni ura­ni­jum, ne­go sa­mo s obo­ga­će­ni“ i što je tra­žio „da se bol­ni­ce ga­đa­ju s ve­ću pa­žnju i da nas ne ga­đa­ju na Ve­li­ki pe­tak s one bom­be“. Re­če još NA­TO gen­sek da se „NA­TO po­tru­dio da iz­bjeg­ne i spri­je­či gu­bi­tak ne­vi­nih ži­vo­ta“, pa je ga­đao na­še bol­ni­ce, mo­sto­ve, put­nič­ke auto­bu­se, voz u Gr­de­li­ci, ob­da­ni­šta, be­o­grad­sko po­ro­di­li­šte, dje­cu u Mu­ri­nu, ma­lu Mi­li­cu Ra­kić, a još se, ka­ko do­da­de Šo­jić, gen­sek „za­la­gao da se na­pra­vi i ne­ka pa­u­zi­ca u bom­bar­do­va­nje“, u ko­ji­ma je NA­TO uga­sio 78 ži­vo­ta srp­ske dje­ce.
Već oja­đe­nu Sr­bi­ju je isto­vre­me­no za­de­si­la još jed­na slič­na ne­sre­ća do­ma­će pro­iz­vod­nje, jer Go­spo­dar re­če da ne vo­di an­ti­srp­sku po­li­ti­ku: „Evo da­nas vi­di­mo, sko­ro de­set go­di­na ka­sni­je, da Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja ima­ju ve­o­ma do­bre od­no­se.“ Oba­vje­šta­va­mo ga da po­li­tič­ki od­no­si Cr­ne Go­re i Sr­bi­je ni­su ni­ka­da bi­li go­ri u isto­ri­ji, is­klju­či­vo zbog nje­ga, i da ni­ka­da ni­je u Sr­bi­ji bio to­li­ko omra­žen ne­ki gra­đa­nin Cr­ne Go­re kao on. Ne sa­mo to, već su po pr­vi put ne­ki ana­li­ti­ča­ri u Sr­bi­ji otvo­re­no na­zva­li mi­lo­gor­ski re­žim ne­pri­ja­telj­skim. Rat­ko Dmi­tro­vić pi­še: „Cr­na Go­ra, Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska, Ma­ke­do­ni­ja… pri­zna­le su „dr­ža­vu Ko­so­vo“, od­no­sno ko­ma­da­nje Sr­bi­je. Po­dr­ža­le su pri­jem te tvo­re­vi­ne u Une­sko, po­ni­je­le se pre­ma Sr­bi­ji kraj­nje ne­pri­ja­telj­ski. Tre­ba li da ih mr­zi­mo? Ne. Da s nji­ma pre­ki­ne­mo di­plo­mat­ske od­no­se? Ni to. Tre­ba sa­mo da ka­že­mo ono što vi­di­mo, ono što je­ste: da su Sr­bi­ji ne­pri­ja­telj­ske dr­ža­ve Cr­na Go­ra, Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska i Ma­ke­do­ni­ja. Pri­ja­telj­ske ni­su, ne­u­tral­ne ni­su. Če­tvr­to ne po­sto­ji. Da, ima­mo ta­mo i rod­bi­nu i pri­ja­te­lje, ali to ne mi­je­nja stvar; to su Sr­bi­ji ne­pri­ja­telj­ske dr­ža­ve.“ Ko­ri­go­va­li bi­smo Rat­ka oko Cr­ne Go­re, jer ni­je ri­ječ o od­no­si­ma gra­đa­na dvi­ju dr­ža­va, već dva re­ži­ma. Vje­ro­vat­no Rat­ko mi­je­ša mi­lo­gor­ski re­žim i Go­spo­da­ra, ko­ji bes­po­go­vor­no is­pu­nja­va za­htje­ve nje­go­vih NA­TO ga­zda, sa gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re. Ali, svi oni ko­ji su pri­zna­li ne­za­vi­snost nar­ko­-dr­ža­ve na­sr­nu­li su tim ak­tom na te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Sr­bi­je i gla­sa­li za one ko­ji pa­le srp­ske ma­na­sti­re da uđu u UNE­SKO i do kra­ja za­tru isto­ri­ju i du­hov­nost srp­skog na­ro­da. Za­to te sram­ne od­lu­ke vla­da Hr­vat­ske, Cr­ne Go­re, Ma­ke­do­ni­je i Slo­ve­ni­je na­la­žu pro­mje­nu srp­ske stra­te­gi­je pre­ma vla­sti­ma tih ze­ma­lja, a gla­sa­nje Al­ba­ni­je, Bu­ga­r­ske i Ma­đar­ske, po­ka­zu­je da Sr­bi­ja ni­je okru­že­na pri­ja­te­lji­ma i da mo­ra to­me da pri­la­go­di svo­ju re­gi­o­nal­nu po­li­ti­ku.
Pri­ja­te­lji Sr­bi­je su gla­sa­li pro­tiv pri­je­ma nar­ko-­dr­ža­ve u UNE­SKO, ili su bi­li uz­dr­ža­ni, a na­zva­ti bi­lo ko­ju dru­gu dr­ža­vu pri­ja­telj­skom, ka­ko to či­ni Go­spo­dar­čić ka­da po­mi­nje Nje­mač­ku, SAD, Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju, li­ce­mjer­no je, snis­ho­dlji­vo, štet­no po in­te­re­se Sr­bi­je i uvre­dlji­vo za nje­ne gra­đa­ne. Oni bra­ne srp­ski na­ci­o­nal­ni in­te­res. Ne­pri­ja­te­lji ga iz­da­ju i pro­da­ju. Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić su shva­ti­li da on mo­že i da se do­bro pro­da, ka­da se iz­da.
Go­spo­dar i Stol­ten­berg su ne­pri­ja­te­lji Sr­bi­je.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)