Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Da odrobija godinu i plati 380.000 eura * Jačati vladavinu prava * Ne vraćam se direktno u politiku * Dvije tragedije obilježile doček * Osvojili ledom okovani Nevidio * Pomoć za ugrožene * Da odrobija godinu i plati 380.000 eura
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 03-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Crnogorac pao s motora. Izlazi iz bolnice sav u gipsu, i dolazi mu brat u posetu.
-Pa šta je bilo brate? Šta si slomio?
-Kaže doktor da imam prelom rebra, frakturu mozga, iščašenje kuka, frakturu potkolenice i frakturu klavikule...
Kaže mu brat:
-A ne mogu ti ja to pamtit' brate. Ja ću reći majci da si umro!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo - datum: 2015-12-31 Deset najuticajnijih ličnosti u Crnoj Gori Lista najuticajnijih ljudi u Crnoj Gori ne mijenja se skoro dvije i po decenije, a na njoj su uglavnom direktni nosioci vlasti u državi i njihovi prijatelji, članovi njihovih porodica i kumovi. I kada bismo proširili tu listu, na njoj bi opet bilo vrlo malo onih koji ne pripadaju toj, slobodno se može reći, kasti Isti ljudi su već skoro 27 godina na političkoj sceni, drže sve najvažnije državne funkcije i kontrolišu institucije, pa su iskrčili put ka moći i za svoje najbliže, zbog čega i mnogi strani analitičari C
Mi­lo Đu­ka­no­vić

Pr­vi čo­vjek po mo­ći i uti­ca­ju u dr­ža­vi već de­ce­ni­ja­ma je pred­sjed­nik cr­no­gor­ske vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji je ujed­no i li­der vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS). On kon­tro­li­še sve dru­štve­no-po­li­tič­ke to­ko­ve u ze­mlji i sko­ro da ne­ma ni­jed­nog seg­men­ta ko­ji ni­je pod nje­go­vom di­rekt­nom ili in­di­rekt­nom kon­tro­lom. Nje­gov auto­ri­tet me­đu par­tij­skim ko­le­ga­ma ni­je do­vo­đen u pi­ta­nje ni na­kon kra­ćih po­vla­če­nja sa po­li­tič­ke sce­ne i iz­vje­sno je da je u tim pe­ri­o­di­ma bio vla­dar iz sjen­ke.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, Đu­ka­no­vi­će­vi je­di­ni pri­ho­di su oni ko­je ostva­ru­je od oba­vlja­nja dr­žav­nič­kih i po­li­tič­kih funk­ci­ja, a po­sje­du­je stan u Pod­go­ri­ci. Me­đu­tim, za vri­je­me svo­je vi­še­go­di­šnje vla­da­vi­ne sti­gao je i da po­sta­ne vla­snik ne­ko­li­ko fir­mi, pa se vri­jed­nost nje­go­ve imo­vi­ne mo­že mje­ri­ti mi­li­o­ni­ma.
Svoj bi­znis je za­po­čeo osni­va­njem fir­me Uni­ver­zi­tats, u ko­joj ima 25 od­sto vla­snič­kog udje­la. Uni­ver­zi­tats je re­gi­stro­van 19. de­cem­bra 2006. go­di­ne, na­kon če­ga je u krat­kom ro­ku, bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le i ri­je­še­nih imo­vin­skih pi­ta­nja, iz­gra­dio kom­pleks Uni­ver­zi­te­ta „Do­nja Go­ri­ca”. Ni­ka­da ni­je bi­lo ri­je­či o ka­pi­ta­lu ko­ji je Đu­ka­no­vić ulo­žio u taj pro­je­kat, ni­ti je po­ri­je­klo nje­go­ve imo­vi­ne do­vo­đe­no u pi­ta­nje. Na Uni­ver­zi­tats se vo­di ze­mlji­šte od 12.038 kva­dra­ta, a ukup­na po­vr­ši­na objek­ta na se­dam ni­voa i pri­do­da­tog zda­nja iz­no­si oko 17.000 me­ta­ra kva­drat­nih.
Fir­mu Ka­pi­tal in­vest, pr­vu ko­ja je u nje­go­vom sto­po­stot­nom vla­sni­štvu, Đu­ka­no­vić je osno­vao 23. fe­bru­a­ra 2007. go­di­ne. Osni­vač­ki ulog je bio 2.000 eura osni­vač­kog ulo­ga, a kao dje­lat­no­sti su na­ve­de­ni kon­sal­ting i me­nadž­ment po­slo­vi. I po­slo­va­nje te fir­me pra­ti­le su od­re­đe­ne sum­nje. Me­di­ji su pi­sa­li da je Đu­ka­no­vić do­bio mi­li­on­ski kre­dit od lon­don­ske fi­li­ja­le grč­ke Pi­re­us ban­ke i na taj na­čin po­stao mi­li­o­ner.
Ipak, naj­ve­će kon­tro­ver­ze ve­za­ne su za po­ro­dič­nu fi­nan­sij­sku in­sti­tu­ci­ju Đu­ka­no­vi­ća – Pr­vu ban­ku. Pre­mi­jer je do 2013. go­di­ne bio vla­snik di­je­la ak­ci­ja u toj fir­mi, u ko­joj je naj­ve­ći ak­ci­o­nar nje­gov ro­đe­ni brat Aco Đu­ka­no­vić.
Mi­lo Đu­ka­no­vić je, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, vi­še pu­ta pro­da­vao svo­je ak­ci­je u Pr­voj ban­ci i u vi­še na­vra­ta na taj na­čin za­ra­dio mi­li­o­ne. In­te­re­sant­no je da je Đu­ka­no­vić ini­ci­rao do­no­še­nje Za­ko­na o po­dr­šci ban­kar­skom sek­to­ru i sa 44 mi­li­o­na iz dr­žav­nog bu­dže­ta fi­nan­sij­ski po­mo­gao Pr­vu ban­ku, u ko­joj je po­tom opet po­sje­do­vao 10.466 ak­ci­ja, či­ja je no­mi­nal­na vri­jed­nost bi­la oko 1,38 mi­li­o­na eura.
Đu­ka­no­vi­ćev pred­u­zet­nič­ki ta­le­nat ipak se po­naj­bo­lje is­po­lja­va kroz nje­go­vu sposob­nost da uz ma­le ulo­ge, pa čak i sa jed­nim eurom, osni­va pro­fi­ta­bil­ne fir­me. Jed­na od ta­kvih je i kom­pa­ni­ja „Glo­bal Mon­te­ne­gro”, ko­ju je, ulo­živ­ši euro kao osni­vač­ki ka­pi­tal, u ja­nu­a­ru 2007. osno­vao sa ku­mom Vu­kom Raj­ko­vi­ćem. I ta kom­pa­ni­ja do­bi­ja­la je vi­še­mi­li­on­ske kre­di­te, a na nju se vo­di­la i par­ce­la od 20.229 kva­dra­ta u Bu­dvi, u na­se­lju Pod­ko­šljun.
Đu­ka­no­vi­će­vo bo­gat­stvo stra­ni me­di­ji su pro­cje­nji­va­li na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura. Ugled­ni svjet­ski me­di­ji po­put „In­di­pen­den­ta” i „Forb­sa” u vi­še na­vra­ta su ga svr­sta­va­li na li­ste 20 naj­bo­ga­ti­jih dr­žav­ni­ka, a nje­go­vo bo­gat­stvo su pro­ci­je­ni­li na oko 11,5 mi­li­o­na eura.
Upr­kos to­me, po­ri­je­klo nje­go­ve imo­vi­ne do sa­da ni­jed­nom ni­je bi­lo pred­met pro­vje­ra nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, mo­žda za­to što bez­re­zer­vno vje­ru­ju u Đu­ka­no­vi­će­vu tvrd­nju da su na­vo­di da je ne­le­gal­no ste­kao enorm­nu imo­vi­nu gnu­sne la­ži, a mo­žda za­to što u Cr­noj Go­ri ne po­sto­je ne­za­vi­sno sud­stvo i tu­ži­la­štvo. U ključ­nim sud­skim, fi­nan­sij­skim, bez­bjed­no­snim i tu­ži­lač­kim or­ga­ni­ma go­di­na­ma sje­de sko­ro isti lju­di, oda­ni vla­da­ju­ćim kru­go­vi­ma, či­ja je vjer­nost vi­še pu­ta te­sti­ra­na. Slu­že­ći se po­lu­ga­ma vla­sti i auto­ri­te­tom ko­ji je ste­kao to­kom vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne, ak­tu­el­ni pre­mi­jer cr­no­gor­ske vla­de di­rekt­no ili in­di­rekt­no kon­tro­li­še po­li­ci­ju, Agen­ci­ju za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, sud­stvo, tu­ži­la­štvo, dr­žav­ne me­di­je, ali i ve­ći dio pri­vat­nih, i po­je­di­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
Iako je do­vo­đen u ve­zu sa vi­še afe­re, od ko­jih do da­nas ni­jed­na ni­je do kra­ja is­pi­ta­na, nje­gov po­li­tič­ki po­lo­žaj ni­ka­da ni­je do­ve­den u pi­ta­nje.

Aco Đu­ka­no­vić
Aco Đu­ka­no­vić je sa­mo je­dan od čla­no­va „pr­ve fa­mi­li­je” ko­ji je do­bro pro­fi­ti­rao to­kom vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne DPS-a. Od ka­da je nje­gov brat pre­u­zeo ru­ko­vo­đe­nje dr­ža­vom, Aco­vo bo­gat­stvo je sa­mo ra­slo. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ob­ja­vi­li no­vi­na­ri ICIJ-a, nje­go­vo bo­gat­stvo se pro­cje­nju­je na 167 mi­li­o­na do­la­ra.
Sta­ri­ji od bra­će Đu­ka­no­vić ba­vi se gra­đe­vin­skim ra­do­vi­ma i vla­snik je ve­li­kog bro­ja po­slov­nih pro­sto­ra. Ve­ćin­ski je vla­snik Pr­ve ban­ke, po­sje­du­je i 11 od­sto ak­ci­ja plje­valj­skog Rud­ni­ka uglja, a ku­pio je i ne­ka­da dr­žav­ni Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP).
U jav­no­sti je po­zna­to da su kom­pa­ni­je Aca Đu­ka­no­vi­ća naj­če­šći po­nu­đa­či na ten­de­ri­ma dr­žav­nih or­ga­na i da se te po­nu­de ne od­bi­ja­ju. Đu­ka­no­vić je za­ra­dio mi­li­o­ne eura sa­mo od ren­ti­ra­nja pro­sto­ri­ja za po­tre­be dr­žav­nih or­ga­na. On do­bi­ja 10.000 eura ren­te od Za­vo­da za me­tro­lo­gi­ju, a te pro­sto­ri­je je iz­dao na pe­ri­od od pet go­di­na. I to ne pr­vi put.
Pro­sto­ri­je ko­je Đu­ka­no­vić ta­ko do­bro ren­ti­ra na­la­ze se u zgra­di biv­šeg Te­le­ko­ma, ko­ju je ku­pio 2007. po vr­lo po­volj­noj ci­je­ni, oko 700 eura po kva­dra­tu, po­što je ta kom­pa­ni­ja pri­va­ti­zo­va­na. U is­toj zgra­di Đu­ka­no­vić ren­ti­ra pro­sto­re i Agen­ci­ji za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je. I po tom osno­vu Đu­ka­no­vić je za­ra­dio sto­ti­ne hi­lja­da eura.
Slu­čaj ko­ji je po­sled­njih go­di­na iza­zvao naj­ve­ću bu­ru u jav­no­sti sva­ka­ko je pro­da­ja zgra­de po­li­ci­je u Pod­go­ri­ci, ta­ko­zva­ne „Li­men­ke”. Sta­ri­ji Đu­ka­no­vić je 2008. go­di­ne ku­pio ze­mlji­šte od pre­ko 7.000 kva­dra­ta na ko­jem se na­la­zi „Li­men­ka”, a Upra­va po­li­ci­je i MUP ugo­vo­rom su se oba­ve­za­li da će se ise­li­ti iz tog objek­ta do kra­ja 2010. go­di­ne. On je tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve pod­nio u ju­lu 2012. go­di­ne, na­kon što je Vla­da od­bi­la da mu is­pla­ti obe­šte­će­nje zbog ne­is­pu­nje­nih oba­ve­za iz ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u pod­go­rič­kom na­se­lju Mo­mi­ši­ći. Po pre­su­da­ma ko­je su do­ni­je­li cr­no­gor­ski su­do­vi, Aco Đu­ka­no­vić će za ze­mlju ko­ju je pla­tio pre­ko tri mi­li­o­na eura do­bi­ti tri pu­ta vi­še nov­ca.
Na­i­me, Đu­ka­no­vi­ću je do­su­đe­na od­šte­ta od sko­ro 10 mi­li­o­na eura. Pra­vo­sna­žnom pre­su­dom Vi­šeg su­da Đu­ka­no­vi­ću je do­su­đe­no 7.050.000 eura na ime iz­gu­blje­ne do­bi­ti, uz za­te­znu ka­ma­tu. Mi­mo iz­no­sa do­su­đe­nog tom pre­su­dom, ko­ja je tre­nut­no na re­vi­zi­ji u Vr­hov­nom su­du, pre­mi­je­ro­vom bra­tu su do sa­da is­pla­će­na sko­ro dva mi­li­o­na eura na ime ka­ma­ta i na­kna­de šte­te u ve­zi sa ku­po­vi­nom „Li­men­ke”.
On je 2007. go­di­ne ku­pio Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), ta­da naj­u­gled­ni­ju pro­jekt­nu in­sti­tu­ci­ju u Cr­noj Go­ri. Zgra­da RZUP-a ima oko 1.600 kva­drat­nih me­ta­ra i na­la­zi se na eks­klu­ziv­noj lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci. Za­hva­lju­ju­ći RZUP-u, Đu­ka­no­vić je po­sled­njih go­di­na po­stao glav­ni pla­ner u dr­ža­vi. Ta nje­go­va kom­pa­ni­ja an­ga­žo­va­na je u iz­ra­da­ma sko­ro svih dr­žav­nih stu­di­ja i pro­stor­nih pla­no­va, na osno­vu če­ga je do sa­da za­ra­dio vi­še mi­li­o­na eura.
U po­sje­du Pr­ve ban­ke na­la­zi se ve­li­ki broj ne­kret­ni­na na te­ri­to­ri­ji ci­je­le dr­ža­ve.

Ana Đukanović
Jed­na od že­na na spi­sku naj­u­ti­caj­ni­jih lič­no­sti u Cr­noj Go­ri do­la­zi iz po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić. U pi­ta­nju je Ana Đu­ka­no­vić, ko­ja se na­kon ka­ri­je­re su­di­je u Osnov­nom, Vi­šem i Vr­hov­nom su­du od­lu­či­la za advo­ka­tu­ru.
Bi­la je po­sred­nik u pri­va­ti­za­ci­ja­ma naj­ve­ćih cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća – Ju­go­pe­tro­la, Te­le­ko­ma i Že­lje­za­re. Za­stu­pa­la je i ka­nad­skog mi­li­jar­de­ra Pi­te­ra Man­ka, ko­ji je ku­pio re­mont­ni za­vod „Ar­se­nal” u Tiv­tu.
Nju je svjet­ski ma­ga­zin Vorld faj­nens pro­gla­sio za naj­bo­ljeg advo­ka­ta u Cr­noj Go­ri za ovu go­di­nu, a pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja, Ko­la­re­vi­će­va u sud­ni­cu ne ula­zi is­pod 10.000 eura. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ra­ni­je je ob­ja­vio da Ana Đu­ka­no­vić po­sje­du­je če­ti­ri sta­na u Pod­go­ri­ci i da se nje­no ukup­no bo­gat­stvo pro­cje­nju­je na oko 3,5 mi­li­o­na eura. I ona je po­sje­do­va­la ak­ci­je u Pr­voj ban­ci, a osni­vač je fir­me za kon­sal­ting i me­nadž­ment „Edu kons”.
Dok je bi­la su­di­ja Vr­hov­nog su­da, njen rad pra­ti­le su broj­ne kon­tro­ver­ze, po­put one ka­da je u spo­ru oko ho­te­la „Ava­la” pre­su­di­la u ko­rist kom­pa­ni­je Be­pler i Džej­kob­son. Ta­da je do­ni­je­la pre­su­du ko­jom je ten­der­skoj ko­mi­si­ji na­lo­že­no da pot­pi­še ugo­vor o ku­po­pro­da­ji „Ava­le” sa po­me­nu­tom kom­pa­ni­jom, ko­ja je bi­la dru­go­ran­gi­ra­na, za su­mu ni­žu od tra­že­ne. Ka­da je po­če­la da se ba­vi advo­ka­tu­rom, je­dan od nje­nih pr­vih kli­je­na­ta bi­la je upra­vo kom­pa­ni­ja Be­pler i Džej­kob­son.
Ipak, naj­po­zna­ti­ji slu­čaj u ko­ji je bi­la uklju­če­na sva­ka­ko je afe­ra „Te­le­kom”. Ame­rič­ke vla­sti spro­ve­le is­tra­gu zbog pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma, u okvi­ru ko­je se po­mi­nje i ime Ane Đu­ka­no­vić. Pre­ma do­ku­men­ti­ma ame­rič­kih fi­nan­sij­skih vla­sti, nje­na advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja je do­bi­la pre­ko 500 hi­lja­da eura za fik­tiv­ne uslu­ge to­kom pri­va­ti­za­ci­je. Osta­tak od 7,35 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je, pre­ma tim do­ku­men­ti­ma, iz­no­sio mi­to ko­ji je Ma­đar te­le­kom is­pla­tio za ku­po­vi­nu Te­le­ko­ma po po­volj­ni­jim uslo­vi­ma, oti­šao je na ra­ču­ne tri fir­me po­ve­za­ne za pri­ja­te­lji­ma i sa­rad­ni­ci­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­a­ti­za­ci­ju tog pred­u­ze­ća pra­ti­la ko­rup­ci­ja.
I Anin sin Edin je po­sled­njih go­di­na ak­ti­van u bi­zni­su. Imao je tri fir­me, od ko­jih je sva­ka, pre­ma po­da­ci­ma iz cen­tral­nog re­gi­stra pri­vi­red­nih su­bje­ka­ta, sa­da li­kvi­di­ra­na, obri­sa­na ili u ste­ča­ju. Ško­lo­vao se u ino­stran­stvu, a u apri­lu 2006. ku­pio je stan u Nju­jor­ku za 877.500 do­la­ra.

Bra­no Mi­ću­no­vić
Kon­tro­verz­nog nik­šić­kog bi­zni­sme­na Bra­ni­sla­va Bra­na Mi­ću­no­vi­ća me­di­ji go­di­na­ma ozna­ča­va­ju kao še­fa „bal­kan­skog pod­ze­mlja”. Go­di­na­ma ži­vi u Bu­dvi kao naj­po­zna­ti­ji sta­nar be­čić­kog ho­te­la „Splen­did”.
Zva­nič­no je pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra i su­vla­snik fir­me „Džek pot”, ko­ja dr­ži koc­kar­ni­ce. Mi­ću­no­vić je je­dan od op­tu­že­nih u afe­ri ve­za­noj za šverc ci­ga­re­ta, za ko­ju se u Ba­ri­ju već go­di­na­ma vo­di po­stu­pak. Je­dan od ita­li­jan­skih ma­fi­ja­ša ko­ji je svje­do­čio u tom po­stup­ku ka­zao je da je u Cr­noj Go­ri glav­ni Mi­ću­no­vić, da on svi­ma ko­man­du­je i da je u ve­o­ma do­brim od­no­si­ma sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. On je pred ita­li­jan­skim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma sa­op­štio da je Mi­ću­no­vić rod­bin­ski ve­zan sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem.
Pre­ma op­tu­žni­ci pro­tiv osum­nji­če­nih za šverc ci­ga­re­ta, Mi­ću­no­vić je od­re­đi­vao ko­je će kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je iz Ita­li­je oba­vlja­ti šverc i ko­ja će im ro­ba bi­ti na ras­po­la­ga­nju, kao i u ko­jem tre­nut­ku će se vr­ši­ti tran­zit.
Ro­đen je 1953. go­di­ne u Nik­ši­ću, a u mla­do­sti je tre­ni­rao boks i bio pri­pad­nik elit­ne 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de ne­ka­da­šnje JNA. Se­dam­de­se­tih go­di­na krat­ko je ži­vio u No­vom Sa­du, da bi po­tom oti­šao van ze­mlje.
Nje­go­vo ime je pr­vi put do­ve­de­no u ve­zu sa ne­kim kri­vič­nim dje­lom ka­da je 1983. go­di­ne u Nje­mač­koj ubi­jen Stje­pan Đu­re­ko­vić, biv­ši di­rek­tor mar­ke­tin­ga INA. Me­đu­tim, na­vo­di o nje­go­voj po­ve­za­no­sti s tim kri­vič­nim dje­lom ni­ka­da ni­je­su do­ka­za­ni.
Po po­vrat­ku u Cr­nu Go­ru, jed­no vri­je­me je pro­veo u spu­škom za­tvo­ru zbog ubi­stva ko­je se do­go­di­lo pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma. Mi­ću­no­vić je 2000. oslo­bo­đen op­tu­žbi da je u ok­to­bru 2000. go­di­ne is­pred pod­go­rič­kog Kli­nič­kog cen­tra ubio Nik­ši­ća­ni­na Ra­do­va­na Ko­va­če­vi­ća, ko­ji je pret­hod­no te­ško ra­njen u puc­nja­vi u ko­joj je po­gi­nuo Ce­ti­nja­nin Pet­ko Pe­šu­kić. Mi­ću­no­vić je bio vla­snik koc­kar­ni­ce u ho­te­lu „Pod­go­ri­ca” u ko­joj iz­bi­la sva­đa sa kr­va­vim epi­lo­gom. Na te­ret mu se sta­vlja­lo da je is­pred Kli­nič­kog cen­tra u Pod­go­ri­ci, na do ta­da ne­za­bi­lje­žen na­čin, iz pi­što­lja ubio ra­nje­nog Ko­va­če­vi­ća.
Iako zva­nič­no ni­je bio ni u jed­noj par­ti­ji, spe­ku­li­sa­lo se da je u vi­še na­vra­ta ak­tiv­no po­dr­žao Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i to u ključ­nim mo­men­ti­ma, po­put re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne.
Ko­li­ki uti­caj i da­lje ima naj­bo­lje je po­ka­za­la svad­ba nje­go­ve kćer­ke u mar­tu 2015. go­di­ne, na ko­joj se oku­pio sam vrh po­li­tič­ke sce­ne, ali i čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca.

Du­ško Mar­ko­vić
Moj­kov­ča­nin Du­ško Mar­ko­vić tre­nut­no je na po­zi­ci­ji pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de za po­li­tič­ki si­stem. Bio je mi­ni­star prav­de, a pri­je to­ga je oko 11 go­di­na bio na če­lu taj­ne po­li­ci­je. On je u po­li­ti­ci sko­ro 25 go­di­na i va­ži za vr­lo uti­caj­nog čla­na vla­da­ju­će stran­ke. Opo­zi­ci­o­na­ri ga op­tu­žu­ju da još uvi­jek kon­tro­li­še je­dan dio bez­bjed­nosnog sek­to­ra.
Po­moć­nik mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va za Slu­žbu dr­žav­ne bez­bjed­no­sti (od ko­je je ka­sni­je na­sta­la ANB) po­stao je u ok­to­bru 1998. go­di­ne. Ra­ni­je je bio i pred­sjed­nik moj­ko­vač­ke op­šti­ne, a po­tom i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Đu­ka­no­vi­će­ve vla­de. Od 1996. Mar­ko­vić je član glav­nog od­bo­ra DPS-a, a na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma odr­ža­nim te go­di­ne iza­bran je za po­sla­ni­ka. Va­ži za jed­nog od Đu­ka­no­vi­će­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka.
Go­di­na­ma se u jav­no­sti spo­mi­nje ta­ko­zva­ni „moj­ko­vač­ki klan”, na či­jem je če­lu, na­vod­no, upra­vo Mar­ko­vić, za šta ga je pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci op­tu­žio i biv­ši ru­ko­vo­di­lac Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la Pre­drag Šu­ko­vić. On je jav­no op­tu­žio Mar­ko­vi­ća da je ak­ter pred­me­ta o moj­ko­vač­koj kri­mi­nal­noj gru­pi ko­ja se, na­vod­no, ba­vi­la šver­com ci­ga­re­ta. Mar­ko­vić je to oštro de­man­to­vao, tvr­de­ći da ni­kad ni­je čuo za „moj­ko­vač­ki klan”.

Ve­se­lin Ba­ro­vić
Bi­zni­smen Ve­se­lin Ba­ro­vić go­di­na­ma je va­žio za jed­nog od naj­moć­ni­jih lju­di u Cr­noj Go­ri zbog po­slov­nih i pri­ja­telj­skih ve­za sa fa­mi­li­jom pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. I nje­ga su pra­ti­le broj­ne kon­tro­ve­ze i sum­nje oko to­ga na ko­ji na­čin je do­la­zio do vla­sni­štva u pri­vred­nim pred­u­ze­ći­ma. I on je ob­u­hva­ćen op­tu­žni­ca­ma za šverc ci­ga­re­ta za ko­ji se po­stu­pak vo­di u Ba­ri­ju. Spe­ku­li­sa­lo se da je svoj pr­vi mi­li­on za­ra­dio upra­vo na taj na­čin.
U bi­zni­su je od 1989. go­di­ne, a bio je ili je još uvi­jek vla­snik de­se­ti­na pred­u­ze­ća ko­jim upra­vlja pre­ko svo­jih pod­u­ze­ća Fin in­vest i Euro in­vest.
Pod nje­go­vom di­rekt­nom ili in­di­rekt­nom kon­tro­lom su mi­li­o­ni kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlje uz oba­lu, a pre­u­zeo je i vi­še cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća. Zna­čaj­nu imo­vi­nu ste­kao je i kroz pro­ces ma­sov­ne va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je i ak­tiv­no­sti­ma na ber­zi.
Pre­ma vla­snič­kom udje­lu, do­vo­đen je ili se i da­lje do­vo­di u ve­zu sa fir­ma­ma Euro­fond, So­la­na „Ba­jo Se­ku­lić”, HTP „Mi­mo­za”, Ju­go­pe­trol, Cr­no­gor­ski elek­tro­pre­no­sni si­stem, „Bje­la­si­ca Ra­da”, BBM...
Bio je vla­snik ak­ci­ja i u in­du­strij­skim gi­gan­ti­ma – Elek­tro­pri­vre­di i Rud­ni­ku uglja iz Plje­va­lja, ko­je je pro­dao za 44 mi­li­o­na ita­li­jan­skoj kom­pa­ni­ji A2A.
Vla­snik So­la­ne po­stao je to­kom pro­ce­sa ma­sov­ne va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je. U toj fir­mi je još 2003. go­di­ne uve­den ste­čaj. Re­volt jav­no­sti iza­zva­la je či­nje­ni­ca da je u pro­stor­nom pla­nu od 2008. ze­mlji­šte So­la­ne iz in­du­strij­skog pre­i­me­no­va­no u gra­đe­vin­sko, usled če­ga mu je vi­še­stru­ko sko­či­la ci­je­na. Pla­nom je pred­vi­đe­no da se na ogrom­nom kom­plek­su, umje­sto bra­nja so­li, gra­di tu­ri­stič­ko na­se­lje. Euro­fond je 2006. go­di­ne ku­pio još 30 od­sto vla­sni­štva u So­la­ni, ka­da je kva­drat ze­mlji­šta pla­ćan 30 cen­ti, a sa­mo dvi­je go­di­ne ka­sni­je ci­je­na kva­dra­ta do­sti­gla je 100 eura.
Ne­dav­no je Ustav­ni sud na za­htjev Euro­fon­da po­kre­nuo po­stu­pak za ocje­nu sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i za­ko­nom od­lu­ke o iz­mje­ni i do­pu­ni pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re do 2020. go­di­ne, ko­jim je ze­mlji­šte So­la­ne od­re­đe­no kao za­šti­će­no pod­ruč­je.

Ran­ko Ubo­vić
Pod­go­ri­ča­nin Ran­ko Ubo­vić je­dan je od pri­pad­ni­ka ta­ko­zva­ne „eki­pe iz Gran­da”. Ubo­vić je ne­for­mal­ni vla­snik po­zna­tog pod­go­rič­kog ka­fi­ća „Grand”, ko­ji go­di­na­ma va­ži za omi­lje­no sa­sta­ja­li­šte cr­no­gor­skih taj­ku­na i funk­ci­o­ne­ra i za ne­for­mal­ni cen­tar mo­ći u dr­ža­vi, gdje se na­vod­no do­no­se i va­žne dr­žav­ne od­lu­ke.
Ubo­vić se po­ve­zu­je sa di­je­lom vla­da­ju­će struk­tu­re, kao i sa po­je­di­nim biv­šim pri­pad­ni­ci­ma ANB-a. Do­vo­di se u ve­zu i sa gra­đe­vin­skom fir­mom Ge­neks, iza ko­je, ka­ko se spe­ku­li­še u jav­no­sti, sto­ji biv­ši mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Mi­lan Ro­ćen. Po­pu­lar­na eki­pa iz „Gran­da” do­vo­đe­na je u ve­zu i sa Igo­rom Luk­ši­ćem u vri­je­me dok je on bio pre­mi­jer.
Eki­pa iz „Gran­da” do­vo­đe­na je u ve­zu sa svim po­slo­vi­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji su do­no­si­li enorm­nu za­ra­du. Jav­na je taj­na da je eki­pa iz „Gran­da” u lo­šim od­no­si­ma sa Du­škom Mar­ko­vi­ćem.
Vje­ru­je se da je Ubo­vić je­dan od cr­no­gor­skih mul­ti­mi­li­o­ne­ra. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma po­sje­du­je pred­u­ze­će DOO „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro” u Be­ra­na­ma, ko­je se ba­vi pro­iz­vod­njom opre­me za di­stri­bu­ci­ju elek­trič­ne ener­gi­je i opre­me za upra­vlja­nje elek­trič­nom ener­gi­jom. Ubo­vić je u toj fir­mi osni­vač sa 30 od­sto udje­la. Ta­ko­đe, pre­ma iz­vo­du iz Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta on je ovla­šće­ni za­stup­nik i član od­bo­ra di­rek­to­ra pod­go­rič­ke fir­me „Fen­di”, či­ji je osni­vač i iz­vr­šni di­rek­tor Želj­ko Ga­rić, a u či­ju dje­lat­nost spa­da­ju uslu­ge pri­pre­ma­nja i po­slu­ži­va­nja pi­ća. Ubo­vić je i član od­bo­ra di­rek­to­ra doo „Sa­prom” Pod­go­ri­ca.
Nje­go­vo ime u jav­no­sti je po­mi­nja­no na­kon što je obje­lo­da­njen li­sting te­le­fon­skih po­zi­va kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Na­se­ra Kelj­men­di­ja. U tom do­ku­men­tu je na­ve­de­no da je Ubo­vić 31. ju­la 2009. go­di­ne, oko 14 ča­so­va, po­zvao Kelj­men­di­ja, sa ko­jim je oba­vio kra­ći raz­go­vor. Me­di­ji su ob­ja­vi­li i da će Ubo­vić bi­ti je­dan od svje­do­ka u sud­skom po­stup­ku ko­ji se u Pri­šti­ni vo­di pro­tiv Kelj­men­di­ja.
Sre­di­nom sep­tem­bra na „Grand” je ba­če­na eks­plo­ziv­na na­pra­va, što su opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci oci­je­ni­li kao ob­ra­čun kla­no­va.

Pe­tros Sta­tis
Ime grč­kog bi­zni­sme­na Pe­tro­sa Sta­ti­sa po­sled­njih go­di­na naj­če­šće je po­mi­nja­no u ve­zi ne­kih ključ­nih pro­je­ka­ta po­kre­nu­tih na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re.
Grč­ki bi­zni­smen za­ku­pac je naj­e­lit­ni­je zo­ne ju­žnog mo­ra u ko­joj su grad-ho­tel Sve­ti Ste­fan, vi­la „Mi­lo­čer” i ho­tel „Kra­lji­či­na pla­ža”. Objek­ti ko­ji­ma je ga­zdo­va­la HG Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra iz­da­ti su u za­kup na 30 go­di­na još 2007. kom­pa­ni­ji Aman iz Sin­ga­pu­ra, ko­ju su ubr­zo pre­u­ze­li Gr­ci na če­lu sa Sta­ti­som. U nje­go­vom vla­sni­štvu je i ho­tel „Ma­e­stral” u Pr­žnu.
Sta­tis je u Cr­noj Go­ri ve­ćin­ski vla­snik i Uni­ver­zal ban­ke, dnev­nih li­sto­va „Po­bje­da” i „Dnev­ne no­vi­ne”.
U to­ku je kon­kurs za iz­ra­du ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog rje­še­nja za pro­stor Kra­lji­či­ne pla­že i Mi­lo­čer­skog par­ka, ko­jim je pred­vi­đe­na iz­grad­nja če­ti­ri pu­ta ve­ćeg ho­te­la, kao i sta­no­va i vi­la za pro­da­ju. Oko anek­sa ugo­vo­ra o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že po­sled­njih sed­mi­ca po­dig­nu­ta je bu­ra u cr­no­gor­skoj jav­no­sti. Dok dio opo­zi­ci­je i vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, kao i civ­ilnog sek­to­ra sma­tra da je na dje­lu po­sao ko­ji ima ogrom­ne šte­te po Cr­nu Go­ru, to ne mi­sle u ve­ćoj vla­da­ju­ćoj par­ti­ji i ne­kim opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma. Anek­som ugo­vo­ra pla­ni­ra se pro­du­že­nje ro­ka za­ku­pa ho­te­la sa 30 na 42 go­di­ne, sma­nje­nje za­kup­ni­ne 30 od­sto, grad­nju 66 apart­ma­na za pro­da­ju, oslo­bo­đa­nje od du­ga za za­kup­ni­nu od 250 hi­lja­da eura i bu­du­će za­kup­ni­ne do iz­ra­de pro­stor­no-plan­ske do­ku­men­ta­ci­je.
Spe­ku­li­še se da su Sta­ti­so­vi po­slov­ni part­ne­ri taj­kun iz koc­kar­skog bi­zni­sa Ma­le­zi­jac Vei Seng Pua i mi­li­jar­der iz Sin­ga­pu­ra Ong Beng Sen­ga, ko­ji je bio pod is­tra­gom FBI, ali je oslo­bo­đen op­tu­žbi.

Mi­li­vo­je Kat­nić
Za glav­nog spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­je Kat­nić je iza­bran pri­je šest mje­se­ci i za to vri­je­me je po­kre­nuo bro­je is­tra­ge ko­je su re­zul­ti­ra­le broj­nim hap­še­nji­ma, pa čak i ne­ka­da naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u ze­mlji.
Na če­lo Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva do­šao je iz Ape­la­ci­o­nog su­da. Bio je i su­di­ja Voj­nog su­da u Pod­go­ri­ci, a su­dio je pred­me­te iz kri­vič­ne ma­te­ri­je.
Do­la­skom na no­vu funk­ci­ju po­no­vo je po­kre­nuo is­tra­gu oko afe­re „Te­le­kom”, u nad­le­žnost mu je pri­pao i taj­ni ra­čun po­ro­di­ce Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća u Švaj­car­skoj, ali i pro­vje­ra vi­še­mi­li­on­ske šte­te na­sta­le pre­pro­da­jom dr­žav­ne ze­mlje i ne­po­kret­no­sti ši­rom Cr­ne Go­re.
Ot­ka­ko je iza­bran za glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca na­lo­žio je hap­še­nja is­tak­nu­tih čla­no­va De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća, Alek­san­dra Ti­či­ća, Raj­ka Ku­lja­če. Na me­ti tu­ži­la­štva na­šli su se sin, kćer­ka, brat i stri­na Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća – Mi­loš, Mi­le­na, Dra­gan i Mir­ja­na, kao i nji­ho­vi broj­ni pri­ja­te­lji i po­slov­ni sa­rad­ni­ci.
Tu­ži­la­štvo ih te­re­ti za zlo­u­po­tre­be i ne­za­ko­ni­to­sti pri­li­kom grad­nje i po­dje­le stam­be­nog i po­slov­nog pro­sto­ra u TQ Pla­za, grad­nje pla­toa za mu­zič­ke spek­ta­kle na Ja­zu i tran­sak­ci­je sa gra­đe­vin­skim ze­mlji­štem na Pri­je­vo­ru iz­nad Ja­za, što je bu­džet op­šti­ne Bu­dva ko­šta­lo vi­še od 12 mi­li­o­na eura.
Za vri­je­me nje­go­vog še­sto­mje­seč­nog ko­man­do­va­nja Spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom po­kre­nu­te su pro­vje­re oko grad­nje TC „Ba­zar” u Pod­go­ri­ci. Glav­ni grad je na­vod­no na osno­vu jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva Glav­nog gra­da i kom­pa­ni­je „Če­le­bić” za ulog od 8.107 kva­dra­ta vri­jed­nog ze­mlji­šta i na­kna­de za ko­mu­na­li­je do­bio sa­mo par­king mje­sta i pi­ja­cu, a ta kom­pa­ni­ja hi­lja­de kva­drat­nih me­ta­ra eks­klu­ziv­nog po­slov­nog pro­sto­ra.
Tu­ži­la­štvo pro­vje­ra­va i da li je Glav­ni grad oslo­bo­dio fir­mu „Če­le­bić” pla­ća­nja oko 1,66 mi­li­o­na eura po osno­vu lo­kal­ne ko­mu­nal­ne tak­se. Pro­tiv Kat­ni­će­vog iz­bo­ra na če­lo Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva bi­le su NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), ko­je su pri­je ne­go što je iza­bran tra­ži­le da se utvr­di da li je umi­je­šan u rat­ne zlo­či­ne. Kat­nić je ne­gi­rao te op­tu­žbe, na­vo­de­ći da je u Cav­ta­tu bio dio ci­vil­ne upra­ve i da se ova­kve op­tu­žbe po­ja­vlju­ju jer se po­ku­ša­va op­stru­i­ra­ti nje­gov iz­bor. On je ta­da ka­zao da „ne­ko ne že­li da bu­de iza­bran čo­vjek od za­ko­na”.

Rad­mi­la Voj­vo­dić
Dru­ga že­na ko­ja se na­šla na li­sti naj­moć­ni­jih u Cr­noj Go­ri je rek­tor­ka Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Rad­mi­la Voj­vo­dić. Na če­lo Uni­ver­zi­te­ta postavljena je pri­je go­di­nu i po, a na tu po­zi­ci­ju je do­šla sa mje­sta de­ka­na Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti na Ce­ti­nju. Bi­la je član uprav­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i Sa­vje­ta za vi­so­ko obra­zo­va­nje.
Od 2007. go­di­ne je i pot­pred­sjed­ni­ca Du­kljan­ske aka­de­mi­je na­u­ka.
Voj­vo­di­će­voj je če­sto im­pu­ti­ra­no da je u vri­je­me dok je njen su­prug Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić bio mi­ni­star u Vla­di re­ži­ja nje­nih sku­pih pred­sta­va fi­nan­si­ra­na di­rekt­no iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
Ona je jed­na od osni­va­ča mar­ke­tin­ške kom­pa­ni­je MA­PA, ko­ja je ra­di­la iz­bor­ne kam­pa­nje vla­da­ju­ćoj par­ti­ji, a to­kom pro­te­kle de­ce­ni­je an­ga­žo­va­na je na ve­li­kom bro­ju po­slo­va od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na. MA­PA je ta­ko sa­mo 2008. go­di­ne od dr­žav­nih or­ga­na pri­ho­do­va­la čak po­la mi­li­o­na eura. Rad­mi­la Voj­vo­dić bi­la je u uprav­nom od­bo­ru Pr­ve ban­ke, a jed­no vri­je­me je po­kri­va­la i po­zi­ci­ju čla­na Sa­vje­ta Ra­dio-te­le­vi­zi­je Cr­ne Go­re.
A.TO­PA­LO­VIĆ

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za lokalne i parlamentarne izbore koji će biti održani 30.08.2020.godine.

Lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Parlmentarni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Parlamentarni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"