Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je u 2015. go­di­ni ni­je­su šte­dje­le na vo­znom par­ku, ali su se tru­di­le da ma­ksi­mal­no za­ki­nu gra­đa­ne. Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Upra­ve za jav­ne na­bav­ke, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su po­tro­ši­le 2.992.297 eura na ku­po­vi­nu sku­po­cje­nih auto­mo­bi­la, dok su na dru­goj stra­ni u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra do sep­tem­bra 2015. bez ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja osta­le 1.632 po­ro­di­ce.
Pro­stim di­je­lje­njem tro­ško­va za ku­po­vi­nu no­vih vo­zi­la i iz­no­sa ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce za če­tvo­ro­čla­nu fa­mi­li­ju, is­pa­da da je čak 2.060 po­ro­di­ca mo­glo da do­bi­je po­moć dr­ža­ve da su sred­stva od ku­po­vi­ne auto­mo­bi­la usmje­ri­li na so­ci­jal­na da­va­nja.
Naj­vi­še nov­ca iz bu­dže­ta za ku­po­vi­nu vo­zi­la iz­dvo­ji­lo je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i to 2,3 mi­li­o­na, uglav­nom za po­tre­be Upra­ve po­li­ci­je. To­kom 2015. mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin do­bio je na ras­po­la­ga­nje no­vi „audi A6“ ko­ji je po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­štao 41.800 eura. Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca od 2015. vo­zi se u slu­žbe­nom „mer­ce­de­su benz E350 BLU­E­TEC 4M“ ko­ji su gra­đa­ni pla­ti­li 59.990 eura.
Se­kre­ta­ri­jat Sud­skog sa­vje­ta ku­pio je još dva auto­mo­bi­la, ali su oni pla­će­ni 42.700 eura. Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost ku­po­va­la je vo­zi­la u vri­jed­no­sti od 160.000 eura, Cen­tral­na ban­ka – 63.000, Po­šta – 90.000, Agen­ci­ja za ci­vil­no va­zdu­ho­plov­stvo – 39.000, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te – 19.990, Skup­šti­na Cr­ne Go­re – 41.340. Glav­ni grad Pod­go­ri­ca je za ku­po­vi­nu dva slu­žbe­na auto­mo­bi­le, pre­ma po­da­ci­ma saj­ta Upra­ve za jav­ne na­bav­ke, po­tro­šio 32.900 eura, a Mi­ni­star­stvo od­bra­ne 47.000.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, sto­pa si­ro­ma­štva u Cr­noj Go­ri je 8,6 od­sto, što zna­či da oko 54.000 sta­nov­ni­ka ži­vi sa ma­nje od 186 eura mje­seč­no. Pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri je oko 480 eura, dok je po­tro­šač­ka kor­pa 800 eura. U Cr­noj Go­ri po­sao ne­ma oko 39.000 gra­đa­na, a MMF je ne­dav­no kon­sta­to­vao da se si­ro­ma­štvo u ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na po­sled­njih se­dam go­di­na naj­vi­še po­ve­ća­lo u Cr­noj Go­ri i Al­ba­ni­ji.
Ko­men­ta­ro­šu­ći iz­dat­ke za ku­po­vi­nu vo­zi­la na jed­noj i uki­da­nje so­ci­jal­nih da­va­nja na dru­goj stra­ni, sa­go­vor­ni­ci „Da­na” sma­tra­ju da je Vla­di oči­gled­no vi­še sta­lo do luk­su­za ne­go do na­ro­da. Di­rek­to­ri­ca Hu­ma­ni­tar­ne fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je so­ci­jal­na po­li­ti­ka Vla­de ne­e­fi­ka­sna, ne­pra­ved­na, a sa dru­ge stra­ne vi­so­ko po­li­ti­zo­va­na i sku­pa. Ona ocje­nju­je da se Ban­ka hra­ne naj­če­šće su­sre­će sa gra­đa­ni­ma ko­ji ne­ma­ju so­ci­jal­nu po­moć, ili im je ona od­u­ze­ta, a ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kve pri­ho­de ili ima­ju imo­vi­nu od ko­je ne mo­gu ima­ti ni­ka­kvu ko­rist.
– Obič­no se ra­di o lju­di­ma ko­ji ne ra­de, ni­je­su u pen­zi­ji, a ima­ju ne­ku imo­vi­nu na se­lu ko­ju ne mo­gu ni ko­ri­sti­ti ni­ti pro­da­ti ili iz­da­ti, jer je prak­tič­no bez­vri­jed­na. S dru­ge stra­ne, si­ro­ma­štvo u Cr­noj Go­ri je po­sta­lo struk­tur­ni pro­blem jer se ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce ko­ri­sti neo­prav­da­no du­go, što uka­zu­je na pro­blem da Vla­da ne­ma pro­ak­tiv­nu eko­nom­sku i raz­voj­nu po­li­ti­ku ko­ja bi ove lju­de iz­ve­la iz zo­ne si­ro­ma­štva, a to je je­di­no mo­gu­će kroz di­na­mič­ni eko­nom­ski rast i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta i za­po­šlja­va­nje ovih lju­di. Ni­je u in­te­re­su ni dr­ža­ve ni ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći da se de­ce­ni­ja­ma isti lju­di na­la­ze u sta­nju so­ci­jal­ne nu­žde – ka­že u iz­ja­vi za „Dan” Me­do­je­vi­će­va.
Ban­ka hra­ne, ka­ko is­ti­če, od osni­va­nja uka­zu­je na ba­ha­ti od­nos vla­sti pre­ma bu­dže­tu i ne­kon­tro­li­sa­no tro­še­nje sred­sta­va na luk­suz i sta­tus dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra i slu­žbe­ni­ka, ko­ji ne pri­li­či jed­noj ne­raz­vi­je­noj i si­ro­ma­šnoj ze­mlji gdje se sko­ro po­lo­vi­na po­pu­la­ci­je na­la­zi na gra­ni­ci ili is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva.
– Uoča­va­mo po­ja­vu da sta­ri so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi go­di­na­ma i de­ce­ni­ja­ma osta­ju u zo­ni si­ro­ma­štva, a da do­la­ze no­vi, pa je so­ci­jal­ni bu­džet sve op­te­re­će­ni­ji. I po­red to­ga što se sve vi­še nov­ca odva­ja za so­ci­jal­nu po­moć, ta sred­stva ne rje­ša­va­ju pro­blem jer se si­ro­ma­štvo ši­ri i po­tre­be su sve ve­će. Za­to bi dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri i slu­žbe­ni­ci mo­ra­li mno­go vi­še da šte­de i da se dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja ra­ci­o­na­li­zu­je i po bro­ju za­po­sle­nih, i po vi­si­ni tro­ško­va – ka­že Me­do­je­vi­će­va.
Pre­ma ocje­ni Mir­ja­ne Ra­do­vić iz NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) do­bro je ako su ne­ke po­ro­di­ce osta­le bez so­ci­jal­nih na­kna­da uko­li­ko je raz­log za to pro­na­la­zak po­sla ili zbog ot­kri­va­nja zlo­u­po­tre­ba.
– Mi smo se za­la­ga­li da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja spro­ve­de te­melj­nu kon­tro­lu i spri­je­či zlo­u­po­tre­be pra­va na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce na šte­tu onih po­ro­di­ca ko­ji­ma je po­moć stvar­no neo­p­hod­na. Kao što zna­te, za­bi­lje­že­ni su pri­mje­ri da su ne­ki od ko­ri­sni­ka MOP-a isto­vre­me­no bi­li i pri­vat­ni pred­u­zet­ni­ci sa fri­zer­skim sa­lo­ni­ma, vul­ka­ni­zer­skim ser­vi­si­ma i slič­no, dok na dru­goj stra­ni po­sto­ji zna­tan broj po­ro­di­ca ko­je su stal­no na ivi­ci pre­ži­vlja­va­nja jer ne­ma­ju ni­ka­kvih dru­gih pri­ho­da osim so­ci­jal­ne po­mo­ći. U tom kon­tek­stu, naš dru­gi za­htjev je bio da se ušte­de na­sta­le spre­ča­va­njem zlo­u­po­tre­ba ovo­ga i dru­gih pra­va pro­pi­sa­nih Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, is­ko­ri­ste ta­ko da se iz­no­si da­va­nja iz so­ci­jal­ne za­šti­te  po­ve­ća­ju, či­me bi se ma­kar ubla­žio ka­ta­stro­fa­lan po­lo­žaj so­ci­jal­no ne­zbri­nu­tih po­ro­di­ca – ka­že za „Dan” Ra­do­vi­će­va.
Po­ru­ču­je da se zlo­u­po­tre­be ni­je­su is­ko­ri­je­ni­le, te da da­nas ima­mo si­tu­a­ci­ju da je so­ci­jal­na po­moć ko­ju u Cr­noj Go­ri pri­ma če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca sa dvo­je dje­ce od 146 eura (ma­te­ri­jal­no obez­bje­že­nje od 108 eura plus do­da­tak za dje­cu od 19 eura po dje­te­tu), čak i is­pod ap­so­lut­ne li­ni­je si­ro­ma­štva za jed­nu oso­bu ko­ja iz­no­si 186 i po­kri­va sve­ga 18 od­sto iz­no­sa mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe za če­ti­ri oso­be od 808 eura.
– Sma­tra­mo da naj­ve­ći dio od­go­vor­no­sti za na­ve­de­no sta­nje sno­si Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja ko­je se od­lu­či­lo da ušte­de na­sta­le spre­ča­va­njem zlo­u­po­tre­ba u vri­jed­no­sti od sko­ro mi­li­on eura pre­u­smje­ri  Ko­mi­si­ji Vla­de za stam­be­na pi­ta­nja za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja za­po­sle­nih u tom mi­ni­star­stvu, od­no­sno  Na­ci­o­nal­noj tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji – is­ti­če Ra­do­vi­će­va.
Pod­sje­ća da je Mi­ni­star­stvo no­vac pre­u­smje­ri­lo upr­kos pre­po­ru­ka­ma UN Ko­mi­te­ta za eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va da­tim u de­cem­bru 2014. go­di­ne da dr­ža­va po­ve­ća iz­no­se da­va­nja iz so­ci­jal­ne za­šti­te i obez­bi­je­di od­go­va­ra­ju­ći ži­vot­ni stan­dard so­ci­jal­no ugro­že­nim lju­di­ma, po­seb­no ne­za­po­sle­nim, sta­rim i oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom, da  osnu­je sklo­ni­šta za bes­kuć­ni­ke i od­go­va­ra­ju­će ri­je­ši pro­blem lju­di ko­ji si­lom pri­li­ke ži­ve u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci u Do­bro­ti jer ne­ma­ju gdje dru­go da odu.
– Na­ža­lost, na naš po­no­vlje­ni apel da se pre­i­spi­ta­ju na­ve­de­na pre­u­smje­ra­va­nja i da se no­vac is­ko­ri­si­ti za is­pu­nja­va­nje ci­ti­ra­nih pre­po­ru­ka ko­je je dao UN Ko­mi­tet,  ni­ko iz mi­ni­star­stva do da­nas ni­je od­go­vo­rio – do­da­la je Ra­do­vi­će­va.
M.S.

Ni­je ih bri­ga za na­rod
Pred­sjed­nik Udru­že­nja za za­šti­tu pra­va rad­ni­ka Sta­tus Ra­do­je La­ku­šić sma­tra da je Cr­na Go­ra po­sled­njih de­ce­ni­ja do­ži­vje­la na­za­dak u obla­sti so­ci­jal­ne prav­de, od jed­nog od naj­sa­vr­še­ni­jih mo­de­la ko­ji je gra­đa­ni­ma ga­ran­to­vao si­gur­nost u do­ba Ju­go­sla­vi­je, do neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­stič­kog si­ste­ma ko­ji gra­đa­ne osta­vlja na mi­lost i ne­mi­lost ka­pi­ta­li­sti­ma.
– Tu­žna je sli­ka da sva­kog da­na ima­mo sve vi­še si­ro­ma­šnih, dok na dru­goj stra­ni kod dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra ima­mo ras­koš i luk­suz. Jed­no od ustav­nih na­če­la Cr­ne Go­re je da je ona dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de. Po po­li­ti­ci Vla­de to ne mo­že­mo za­klju­či­ti jer ona ra­di su­prot­no tom od­re­đe­nju, ali i evrop­skim so­ci­jal­nim mo­de­lom. U na­šoj dr­ža­vi iz da­na u dan je sve pri­sut­ni­ji li­be­ral­ni so­ci­jal­ni mo­del ko­ji ka­rak­te­ri­še da se sva­ko za se­be bri­ne, čak i oni ko­ji su ugro­že­ni po vi­še osno­va, so­ci­jal­nom, zdrav­stve­nom i slič­no. Jed­no­stav­no re­če­no sna­la­zi se ka­ko ko mo­že, a Vla­du ni­je bri­ga za na­rod ka­da mi­sli na se­be – za­klju­ču­je u iz­ja­vi za „Dan” La­ku­šić.

Prav­da sa­mo na pa­pi­ru
Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di da je Cr­na Go­ra dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de sa­mo na pa­pi­ru.
– U re­al­nom ži­vo­tu su­o­če­ni smo sa sve dra­stič­ni­jim pri­mje­ri­ma so­ci­jal­nog ra­slo­ja­va­nja i dis­kri­mi­na­ci­je na­ših gra­đa­na ko­ji zbog te­škog ma­te­ri­jal­nog po­lo­ža­ja vi­še ne­ma­ju pri­stup pra­vi­ma ko­ja su im za­ga­ran­to­va­na Usta­vom, kao što su pra­vo na ško­lo­va­nje, zdrav­stve­nu za­šti­tu, po­sao... Si­ro­ma­štvo do­dat­no dis­kri­mi­ni­še ove lju­de ko­ji osta­ju na mar­gi­na­ma dru­štva bez ika­kvih šan­si za op­sta­nak – na­gla­si­la je Me­do­je­vi­će­va.