Ma­na­stir Sve­tog Lu­ke je po­dig­nut na kra­ju pi­to­me do­li­ne Ka­lu­dar­ske ri­je­ke, ko­ja se po­tom stro­po­šta­va niz ka­njon. Lo­ka­ci­ja pod­sje­ća na lo­ka­ci­ju Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, ko­ja je po­di­že­na u za­le­đu Peć­ke bi­stri­ce na kra­ju pi­to­me me­to­hij­ske rav­ni­ce, na ula­zu u Ru­gov­sku kli­su­ru.
Pje­ša­či­li smo po­vrh po­ru­še­ne cr­kve u Će­li­ja­ma; mi – đa­ci i dru­gi put­ni­ci po­sma­tra­li go­mi­lu ka­me­na, na či­jem vr­hu se na­la­zi­la dr­ve­na ku­ti­ja sa kan­di­lom, iko­nom i kr­stom ko­je je sa­gra­dio i odr­ža­vao Bla­go­je Bar­jak­ta­ro­vić, a ob­no­vio – sa­gra­dio Če­do­mir R. Ra­le­vić 1990. go­di­ne. Ne­ko vri­je­me ure­đe­njem ovog pro­sto­ra (či­šće­nje, odr­ža­va­nje ob­re­da, sad­nja vr­be na oba­li i dr.) ba­vi­la se i Ka­lu­dran­ka iz za­se­o­ka Re­pi­šta, La­bu­da Ra­le­vić. Ma­na­stir je za­šti­ćen od rječ­ne ero­zi­je jer ri­je­ka, svo­jim to­kom uda­ra u ka­me­ni­ti dio de­sne oba­le uz­vod­no od ma­na­sti­ra, a oda­tle se po za­ko­ni­ma hi­dra­u­li­ke od­bi­ja či­ne­ći kon­ka­vu na ko­joj je po­dig­nut ma­na­stir. Go­di­na­ma smo ta­ko pro­la­zi­li iz­nad ru­še­vi­ne cr­kve, ne zna­ju­ći šta se kri­je is­pod ka­me­na i si­ge. Gle­da­li smo sta­blo bi­je­log ja­se­na sta­ro­sti pre­ko 300 go­di­na, vi­so­kog pre­ko dva­de­set me­ta­ra, preč­ni­ka oko jed­nog me­tra. Tu je po­red ru­še­vi­ne bi­lo sta­blo sta­rog dri­je­na, kle­na i kru­ške. Jed­no­ga da­na vi­dje­li smo da je sta­ri ja­sen u pri­zem­nom di­je­lu od po­ža­ra na­go­rio i iz­va­ljen, na­ža­lost, ni­je odo­lio zu­bu vre­me­na.
Pro­la­zi­li smo iz­nad ru­še­vi­ne cr­kve, ne­ko od nas bi se pre­kr­stio, a ne­ko ne, za­vi­sno od po­ro­dič­nog vas­pi­ta­nja i uti­ca­ja ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je.
Na zbo­ru gra­đa­na se­la Ka­lu­dre (pred­sjed­nik Ra­do­van An­đić) odr­ža­nom 22. sep­tem­bra 1990. go­di­ne u sa­li škol­ske zgra­de, iza­bran je Od­bor za ob­no­vu ma­na­sti­ra Sv. Lu­ke u Će­li­ja­ma – Ka­lu­dra, u sa­sta­vu: Mi­lo­sav K. Ra­le­vić, pred­sjed­nik, Ra­do­mir P. An­đić, se­kre­tar, Če­do­mir R. Ra­le­vić, bla­gaj­nik, Ra­di­sav M. Ra­le­vić, De­si­mir P. Ra­le­vić, Vin­ko M. Ra­le­vić, Dra­gan M. An­đić i Dra­ško J. Ba­bić – čla­no­vi od­bo­ra. Na­knad­no, uz bla­go­slov i pre­po­ru­ku pred­stav­ni­ka Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve pro­to­je­re­ja Ra­di­sa­va Ba­bo­vi­ća od­bor je pro­ši­ren sa po jed­nim čla­nom iz okol­nih se­la: za Do­nju Rža­ni­cu Ču­kić No­vak, za Za­gor­je Bo­jo­vić Vla­do i za Rov­ca To­mo­vić Ran­ko. Po­sli­je to­ga, u Cr­kve­ni sa­vjet iza­bra­ni su: za Na­vo­ti­nu Mar­se­nić Go­lub, za Še­ku­lar Ba­bić Vlat­ko, za Pet­njik Bar­jak­ta­ro­vić Mi­li­ja, za Bu­di­mlju Mi­la­no­vić Zo­ran i za Do­nje Lu­ge Ako­vić Dmi­tar.
Od­bor za ob­no­vu i Cr­kve­ni sa­vjet, štam­bilj i pe­čat sa po­slov­nim knji­ga­ma ve­ri­fi­ko­vao je i ovje­rio Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko­pri­mor­ski – vla­di­ka Ni­ka­nor na Ce­ti­nju 20. no­vem­bra 1990. go­di­ne.
Gra­đa­ni Ka­lu­dre na če­lu sa od­bo­rom, rad­nim ak­ci­ja­ma, uz sa­mo­do­pri­nos i dje­li­mič­no uče­šće gra­đa­na okol­nih se­la i nji­ho­vih pred­stav­ni­ka, pod nad­zo­rom i uput­stvom ar­he­o­lo­ga Pre­dra­ga Lu­tov­ca i kon­zer­va­to­ra Mi­li­je Pan­to­vi­ća, sa ja­ko iz­ra­že­nim en­tu­zi­ja­zmom i sa­mo­pre­go­rom, u vre­me­nu od 7. ok­to­bra 1990. go­di­ne do sep­tem­bra 1991. go­di­ne, iz­ve­li su ot­ko­pa­va­nje ru­še­vi­ne cr­kve i ar­he­o­lo­ške ra­do­ve na ot­kri­va­nju zi­do­va i ko­na­ka ovog drev­nog ma­na­sti­ra (iz ured­no vo­đe­nog dnev­ni­ka po­dat­ke pru­žio na uvid auto­ru ovog felj­to­na bla­gaj­nik Od­bo­ra Če­do­mir R. Ra­le­vić po­čet­kom de­cem­bra 2015. go­di­ne). Ura­đen je pod­vig od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za isto­ri­ju: ot­kri­ve­ni su zi­do­vi i ko­na­ci na te­me­lji­ma ma­na­sti­ra Sv. Lu­ke. U pa­to­su je na­đe­na ope­ka, na zi­do­vi­ma osta­ci fre­sa­ka sa li­kom sve­ti­te­lja. Na ol­tar­skom sto­lu (ča­sna tr­pe­za) na ju­žnoj stra­ni na­đen je pot­pu­no oču­van kti­tor­ski nat­pis Di­o­ni­si­ja; nat­pis sam sni­mio fo­to-apa­ra­tom u am­fa­su i po­lu­pro­fi­lu kra­jem sep­tem­bra 1991. go­di­ne. Ono što sam ta­da sa­znao od ar­he­o­lo­ga Pre­dra­ga Lu­tov­ca i što sam vi­dio okom i fo­to-snim­kom ob­ja­vio sam u li­stu „SLO­BO­DA“, broj 690 od 10. ok­to­bra 1991. go­di­ne, pod na­slo­vom „SVE­TI KA­MEN, GO­RA I VO­DA“ (glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik prof. Mi­lo­rad Jok­si­mo­vić). Tekst i sni­mak je ta­ko pr­vi put po­slat u etar. Pri­li­kom osve­šta­va­nja zi­di­na ma­na­sti­ra na sve­na­rod­nom sa­bo­ru na Lu­čin­dan 31.10.1991. go­di­ne na moj za­htjev i in­si­sti­ra­nje kti­tor­ski nat­pis je sni­mljen vi­deo-ka­me­rom o če­mu ču­vam CD.
Fre­ske sa sa­ču­va­nim li­kom sve­ti­te­lja, kao i pod u ope­ka­ma i kti­tor­ski nat­pis Di­o­ni­si­ja ras­pr­ši­li su vje­kov­nu ta­mu u na­šoj ma­šti, ka­ko Ka­lu­dra­na ta­ko i osta­lih put­ni­ka na­mjer­ni­ka i po­sje­ti­la­ca ove sve­ti­nje; od­go­net­nu­ta je taj­na šta se sve kri­lo is­pod go­mi­le ka­me­na po­ru­še­ne cr­kve i sa ču­đe­njem se pi­ta­li ka­ko ih je pri­ro­da, od­no­sno ze­mlja, kroz vi­še vje­ko­va oču­va­la, po­seb­no sta­ro srp­sko ći­ril­sko pi­smo u okvi­ru slo­ven­sko-srp­ske pi­sme­no­sti.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: MI­O­DRAG BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, no­vi­nar, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik