Mi­ni­star voj­ni je na­re­dio (31. de­cem­bra 1918) da se uob­li­če no­ve di­vi­zij­ske obla­sti: Ti­ska (ubr­zo Po­ti­ska), sa sje­di­štem u No­vom Sa­du; Sav­ska, sa šta­bom u Za­gre­bu; Slo­ve­nač­ka (usko­ro Drav­ska), sa sje­di­štem šta­ba u Lju­blja­ni; Bo­san­ska, sa šta­bom u Sa­ra­je­vu; Ja­dran­ska, sa šta­bom u Du­brov­ni­ku; Cr­no­gor­ska (ubr­zo Zet­ska), sa ko­man­dom u Ce­ti­nju; Pri­mor­ska oblast za flo­tu, rat­nu mor­na­ri­cu (Mi­ni­star­stvu pri­po­je­na).
Re­gent, vr­hov­ni ko­man­dant voj­ske, uka­zom (4. ja­nu­a­ra 1919) po­tvr­dio je usta­no­vlje­nje di­vi­zij­skih obla­sti u po­kra­ji­na­ma ko­je su uje­di­nje­ne sa Sr­bi­jom.
Mi­ni­star voj­ni je usvo­jio (5. ja­nu­a­ra 1919) pred­log Vr­hov­ne ko­man­de o pre­i­me­no­va­nju star­je­šin­sta­va: Štab Mo­rav­ske di­vi­zi­je po­sta­je Štab Po­ti­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Du­nav­ske di­vi­zi­je – Štab Sav­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Drin­ske di­vi­zi­je – Štab Drav­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Ti­moč­ke di­vi­zi­je – Štab Bo­san­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Ju­go­slo­ven­ske di­vi­zi­je – Štab Zet­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Ja­dran­skih tru­pa po­sta­je Štab Ja­dran­ske di­vi­zij­ske obla­sti; Štab Šu­ma­dij­ske di­vi­zi­je da se ras­pu­sti; Štab Ko­njič­ke di­vi­zi­je da op­sta­ne.
Mi­ni­star voj­ni je (isto 5. ja­nu­a­ra 1919) na­red­bom po­tvr­dio pred­log Vr­hov­ne ko­man­de o šta­bo­vi­ma ar­mi­ja: Štab 1. ar­mi­je po­sta­je Štab 1. ar­mij­ske obla­sti, sa sje­di­štem u No­vom Sa­du; Štab 2. ar­mi­je po­sta­je Štab 2. ar­mij­ske obla­sti, sa sje­di­štem ko­man­de u Sa­ra­je­vu; osni­va se Štab 3. ar­mij­ske obla­sti, sa sje­di­štem ko­man­de u Sko­plju; osni­va se Štab 4. ar­mij­ske obla­sti, sa sje­di­štem ko­man­de u Za­gre­bu.
Če­ti­ri ar­mij­ske obla­sti ukup­no ima­ju 16 di­vi­zij­skih obla­sti, sva­ka sa tri voj­na okru­ga, a sva­ki okrug če­ti­ri voj­na sre­za. Sva­ka di­vi­zi­ja ima tri pje­ša­dij­ska pu­ka, a u sva­kom po­je­di­nom pu­ku su tri ba­ta­ljo­na.
Je­din­stve­no ure­đe­nje voj­ske Kra­ljev­stva Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca ra­ču­na se do­vr­še­nim (1. fe­bru­a­ra 1919), pa doc­ni­je su uvo­đe­na neo­p­hod­na uta­na­če­nja.
Pred­vi­đa se usta­no­vlja­va­nje shod­nih je­di­ni­ca voj­nog va­zdu­ho­plov­stva, ta­ko­đe i je­di­ni­ca mor­na­ri­ce. Va­zdu­ho­plov­na ko­man­da, sa sje­di­štem u No­vom Sa­du (po­čet­kom 1919. go­di­ne), ima­la je če­ti­ri eska­dri­le.
Pr­vo re­gru­to­va­nje voj­nih ob­ve­zni­ka spro­ve­de­no je (mje­se­ca mar­ta 1919. go­di­ne) u pod­ruč­ji­ma svih ar­mij­skih obla­sti.
Ju­go­slo­ven­ska voj­ska ima­će (ju­la 1919) sve­ga 13.795 ofi­ci­ra i voj­nih či­nov­ni­ka i 437.664 voj­ni­ka, sje­di­nja­va­njem voj­ske Sr­bi­je s voj­nim je­di­ni­ca­ma Na­rod­nog vi­je­ća u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji i pro­ve­de­nom re­gru­ta­ci­jom, da­ka­ko, i zbog ne­za­vr­še­ne de­mo­bi­li­za­ci­je rat­ni­ka usled ne­po­volj­no­sti na gra­ni­ca­ma sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma.
Po­tom, skla­pa­njem me­đu­dr­žav­nih mi­rov­nih ugo­vo­ra sma­nje­na su spo­lja­šnja ne­pri­ja­telj­stva, uto­li­ko de­mo­bi­li­sa­na sta­ri­ja go­di­šta voj­ni­ka, ot­pu­šte­ni i re­zer­vni ofi­ci­ri, pa kra­jem go­di­ne (da­kle, de­cem­bra 1919), voj­ska Kra­ljev­stva Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca ima­la je u svo­jem sa­sta­vu 7.888 ofi­ci­ra i voj­nih či­nov­ni­ka i 232.547 voj­ni­ka.
Kroz ob­je­di­nja­va­nje voj­nih je­di­ni­ca i usta­no­va (1919. i 1920. go­di­ne) u star­je­šin­ski ka­dar ju­go­slo­ven­ske voj­ske ula­ze: iz srp­ske voj­ske – oko 3.500 ofi­ci­ra, 23 ge­ne­ra­la i 3 voj­vo­de; iz cr­no­gor­ske voj­ske – 469 ofi­ci­ra i 4 ge­ne­ra­la; iz austro­u­gar­ske voj­ske – 2.590 ofi­ci­ra i 3 ge­ne­ra­la.
Vr­hov­na ko­man­da je (5. ma­ja 1920) pre­i­me­no­va­na u Glav­ni đe­ne­ral­štab, ko­ji ot­po­či­nje (6. ma­ja 1920) mir­no­dop­sko dej­stvo.
Pro­gla­som uje­di­nje­nja (1. de­cem­bra 1918), su­ve­re­nim na­zi­vom ju­go­slo­ven­ska dr­ža­va je­ste Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca. Po­sli­je, pre­ma od­lu­ci Pri­vre­me­nog na­rod­nog pred­stav­ni­štva (15. ju­la 1920), iz­mje­nom pr­ve ri­je­či i zva­nič­nim ogla­še­njem u li­stu „Slu­žbe­ne no­vi­ne” (24. av­gu­sta 1920), na­zi­va se Kra­lje­vi­na Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca (do 3. ok­to­bra 1929. go­di­ne), kad će za­ko­nom o na­slo­vu i o po­dje­li na ba­no­vi­ne bi­ti na­zva­na – Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja.
Vla­de sa­ve­zni­ka (An­tan­te) zva­nič­no su oba­vi­je­šte­ne (2. ja­nu­a­ra 1919) o stvo­re­nom Kra­ljev­stvu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, na­vo­đe­njem u obra­zlo­že­nju tri da­tu­ma, od­no­sno tri od­lu­ke: 1. de­cem­bar 1918 – dan pro­gla­sa uje­di­nje­nja; 17. de­cem­bar 1918 – dan pre­da­je od­lu­ke o uje­di­nje­nju Cr­ne Go­re sa Sr­bi­jom; 20. de­cem­bar 1918 – dan obra­zo­va­nja dr­žav­ne srp­sko-hr­vat­sko-slo­ve­nač­ke vla­de.
Mi­rov­nim ugo­vo­rom An­tan­te (sa­ve­zni­ka) sa Nje­mač­kom, pot­pi­sa­nim (28. ju­na 1919) u Ver­sa­ju kod Pa­ri­za, me­đu­na­rod­no su pri­zna­te tek na­sta­le dr­ža­ve u Evro­pi, da­ka­ko i Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Nor­ve­ška je pr­va (26. ja­nu­a­ra 1919) pri­zna­la Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ