Pred­sjed­nik Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci Du­šan Ra­do­njić ne­će da od­go­va­ra na pi­ta­nja „Da­na” za­bo­ra­vlja­ju­ći da je du­žan da gra­đa­ni­ma po­la­že ra­ču­ne ka­ko tro­ši nji­ho­ve pa­re. Po­red to­ga za­bra­nio je ko­me je god mo­gao, pr­ven­stve­no pred­sjed­ni­ci­ma mje­snih za­jed­ni­ca, ko­ji su to i po­tvr­di­li, da da­ju iz­ja­ve. Raz­log je jed­no­sta­van - ne­ma či­me da se po­hva­li, a umo­rio se od obe­ća­nja ko­ja go­di­na­ma vr­ti po prin­ci­pu tr­la vr­la. Za­bra­na je sti­gla ne­gdje u isto vri­je­me ka­da je ne­ko i zva­nič­no sa­op­štio da je as­fal­ti­ran put kroz Ljaj­ko­vi­će do ku­će gra­do­na­čel­ni­ka Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća. Ko ni­je za se­be ni­je ni za dru­go­ga. Ina­če, u 2015. go­di­ni ni­je­dan ka­pi­tal­ni pro­je­kat ni­je re­a­li­zo­van u GO Go­lu­bov­ci ni na lo­kal­nom ni na dr­žav­nom ni­vou.(Ne)ob­ja­šnji­vo. Što se ti­če si­ste­ma op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da ko­ji se pro­jek­tu­je za Tu­zi i Ze­tu op­šta je kon­stata­ci­ja da je Ze­ta ko­la­te­ral­na šte­ta Tu­zi.
Ni­je Ra­do­nji­ću isti­na sve­jed­no jer se nje­go­ve iz­ja­ve ta­ko če­sto ne po­klo­pe sa oni­ma iz Glav­nog gra­da, kao re­ci­mo slu­čaj Ve­lji put- sa­o­bra­ćaj­ni­ca Go­lu­bov­ci-Ma­ta­gu­ži. Ili re­ci­mo ka­da je sa­op­štio ka­ko je utro­šio sti­ti­ne hi­lja­da eura u as­fal­ti­ra­nje pu­te­va, a da iz Glav­nog gra­da stig­ne de­mant da je po­tro­še­no mno­go ma­nje. Obe­ćao je vo­do­vod do sva­ke ku­će, ali se u me­đu­vre­me­nu pre­do­mi­slio pa re­kao da ni­ko ne­će do­bi­ti vo­du dok se oni kroz či­ja se­la je pro­šao vo­do­vod ne pri­klju­če. O sa­mo­stal­noj op­šti­ni ni „a”.
Po mi­šlje­nju gra­đa­na ovu go­di­nu obi­lje­ži­la je afe­ra „Spi­sak” na­sta­la u isto vri­je­me ka­da je Evrop­ska uni­ja tra­ži­la sud­ski epi­log za „Sni­mak”. Nju je po­kre­nuo pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ma­ta­gu­ži Bu­di­mir Gr­bav­če­vić ko­ji je tvr­dio da je od Glav­nog gra­da, Grad­ske op­šti­ne i DPS-a tra­žio da do iz­bo­ra za­po­sle 170 Ma­ta­gu­ža­na. Je­su li za­po­sli­li ili su svi po­ku­ša­li da ope­ru ru­ke.
Za od­bor­ni­ka DF-a Alek­san­dra Ko­ji­či­ća ova go­di­na je bi­la još jed­na ko­ju su svo­jim ne­ra­dom i ne­či­nje­njem obi­lje­ži­le lo­kal­ne vla­sti.
-Ni­je­dan od zna­čaj­nih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta ni­je započet, a u jav­no­sti je osta­la ču­ve­na di­le­ma da li će se ra­di­ti Ve­lji put ili sa­o­bra­ćaj­ni­ca ka Tu­zi­ma. Sport­ska sa­la sto­ji kon­zer­vi­ra­na, ali se na­ja­vlju­je od­re­đe­ni sport­ski kom­pleks ko­ji na­vod­no tre­ba da se re­a­li­zu­je u Ba­la­ba­ni­ma. Pro­je­kat je eto slu­čaj­no pla­ni­ran baš u iz­bor­noj go­di­ni, kao i po­če­tak iz­grad­nje sred­nje ško­le ko­ji se od­la­že već po­la go­di­ne, ili fa­za bu­le­va­ra kroz Ze­tu ko­ja se od­la­že već či­ta­vu go­di­nu. Sve će to po­če­ti, a tra­ja­će i ima­će ras­plet kao tur­ske se­ri­je du­go, muč­no i oče­ki­va­no, u ne­koj iz­bor­noj go­di­ni, jer je­di­na mi­sao funk­ci­o­ne­ra vla­sti su iz­bo­ri i re­zul­ta­ti na nji­ma. Mi­sle da im je­di­no to obez­bje­đu­je si­gur­nost, fi­nan­sij­sku i prav­nu. Ali, iz­gle­da da su i u to­me u za­blu­di, jer u nji­ho­voj ba­ri je pri­lič­no uz­bur­ka­no i sve če­šće ih iz nje iz­vla­če mre­ža­ma i smje­šta­ju sje­ve­ro­za­pad­no od Pod­go­ri­ce – re­kao je Ko­ji­čić.
Bu­du­ći da se lo­kal­na upra­va ne tru­di da uči­ni ni­šta sem nji­ho­ve za­štit­ne sin­tag­me - u se, na se i po­da se, vje­šta se ne či­ni ni upra­va Glav­nog gra­da, ni­ti dr­žav­na, pa su i sa te stra­ne ula­ga­nja u Ze­tu- mr­vi­ce, sma­tra Ko­ji­čić.
-Ta­ko o za­in­te­re­so­va­no­sti dr­žav­ne upra­ve za Ze­tu naj­bo­lje sve­do­či pred­log za­ko­na o op­šti­na­ma u okvi­ru Glav­nog gra­da, u či­jem se tek­stu tre­ti­ra sa­mo op­šti­na Tu­zi, a Ze­ta po­sta­je op­šti­na- uz­gred­no, sa­mo za­to što je po prav­noj de­fi­ni­ci­ji i ona grad­ska op­šti­na. Ovaj za­kon o „kin­der ja­je op­šti­na­ma” je još jed­na po­li­tič­ka tr­go­vi­na vla­da­ju­ćih eli­ta na šte­tu svih gra­đa­na Ze­te i Tu­zi – is­ti­če Ko­ji­čić.
Za­gri­ja­va­nje za iz­bo­re se vi­di i iz do­sta­vlja­nja spi­sko­va za za­po­šlja­va­nje od lo­kal­nih ak­ti­vi­sta, što je, ka­ko ka­že Ko­ji­čić, sa­mo je­dan ru­ka­vac ša­blo­na funk­ci­o­ni­sa­nja vla­da­ju­će ohlo­kra­ti­je, ko­ji je obje­lo­da­njen u afe­ri „Sni­mak”.
-Ova­kve stva­ri se ra­de iz dva raz­lo­ga, da ob­ja­vlji­va­njem, eti­ke­ti­ra­njem i žr­tvo­va­njem se­o­skih pi­o­na, na­rod vre­me­nom otu­pi na ova­kva fla­grant­na kr­še­nja za­ko­na, a sa dru­ge stra­ne po­ka­zu­je ni­ske gra­ne ka­dri­ra­nja na ko­ji su spa­le vla­da­ju­će eli­te na svim ni­vo­i­ma. Afe­ra „Spi­sak” ni­je po­sao za od­bor­ni­ke i lo­kal­na rad­na ti­je­la, već za po­li­ci­ju i tu­ži­la­štvo. Jer afe­re mo­gu da ima­ju star­le­te, dr­ža­va mo­ra da ima is­tra­ge i pre­su­de. Sve ove de­vi­ja­ci­je u funk­ci­o­ni­sa­nju lo­kal­ne, grad­ske dr­žav­ne upra­ve, ra­du, re­du, prav­di,mo­gu bi­ti is­pra­vlje­ne sa­mo pro­mje­nom sa­da­šnje or­ga­ni­zo­va­ne in­te­re­sne gru­pe ko­ja ob­na­ša vlast. Bez to­ga je sve sa­mo ko­zme­ti­ka i nji­ho­va po­vre­me­no do­bra vo­lja ili in­te­res. Za­to u no­voj go­di­ni nam je neo­p­hod­na Slo­bo­da ili ni­šta – ka­zao je Ko­ji­čić.
Mje­šta­nin Ba­la­ba­na Dra­žen Bo­lje­vić ka­že da su u 2015. go­di­ni je­di­no po­sta­vi­li ne­ko­li­ko kon­tej­ne­ra. On se pri­sje­tio i to­ga da je vlast u Ze­ti obe­ća­va­la i pi­ja­cu, i iz­grad­nju pu­te­va, ali da se ni oni sa­mi ni­je­su mo­gli do­go­vo­ri­ti ko­ji će put da ura­de.
-Na kra­ju ni­je­dan ura­di­li ni­je­su. Ma­kar da smo par­king do­bi­li u cen­tru da se ne par­ki­ra­mo po tro­to­a­ri­ma. Vo­do­vod je pro­šao kroz na­še se­lo, ali još ni­je u funk­ci­ji. Pri­ča­li su o sa­mo­stal­noj op­šti­ni, pa ni od to­ga ni­šta. Ono što je de­fi­ni­tiv­no obi­lje­ži­lo ovu go­di­nu je­ste afe­ra „Spi­sak”, e o ta­kvom za­po­šlja­va­nju se pri­ča­lo – na­da se Bo­lje­vić.
Kad se po­me­ne 2015. go­di­na Sa­vu Ivan­če­vi­ću, iz Ba­la­ba­na pr­vo pad­ne na pa­met afe­ra „Spi­sak”. Ka­že da se ne mo­že baš sje­ti­ti ne­kog ka­pi­tal­nog pro­jek­ta ko­ji je re­a­li­zo­van.
-Če­ga bih se dru­go sje­tio bez „Spi­sko­va”. To je obi­lje­ži­lo ovu go­di­nu. Ma­da to se pred iz­bo­re ta­ko ra­di. Kad pro­đu iz­bo­ri, za­vr­še­na je sva ra­bo­ta. Grad­ska vlast u Ze­ti je ove go­di­ne ma­lo vi­še spa­va­la, pa da­ko kre­nu da ra­de sle­de­će go­di­ne. Ako bu­du iz­bo­ri pro­bu­di­će se i ra­di­će ne­što. Sad su uve­li no­vu teh­no­lo­gi­ju, da­ko se vi­še ne bu­de kra­lo. Mi tre­ba da bu­de­mo sa­mo­stal­ni za­što gra­du sve da da­je­mo, a što do­bi­ja­mo za­uz­vrat vi­di se na te­re­nu. Nji­ma se ne zna što će da ra­de, ni­ti će išta ova zet­ska vla­da za­vr­ši­ti - ka­že Ivan­če­vić.
Da će na­red­ne go­di­ne bi­ti bo­lje na­da se Stan­ka Pi­pe­ro­vić iz Ba­la­ba­na.
-Još nam vo­du ni­je­su pri­klju­či­li, a ho­će li na­red­ne go­di­ne vi­dje­će­mo. Da­ko bar bu­de­mo sa­mo­stal­na op­šti­na, to za­slu­žu­je­mo, mi smo rad­ni lju­di. Ži­vi­mo od po­ljo­pri­vre­de, a ni­je­su nam na­pra­vi­li du­go obe­ća­va­nu pi­ja­cu. Sa­mo se na­ja­vlji­va­lo i pri­ča­lo, a ni­šta se ra­di­lo ni­je – is­ti­če Pi­pe­ro­vić.
Ži­telj Ba­la­ba­na Mi­len­ko Pe­li­čić oče­ki­vao je da će se vi­še ra­di­ti u ovoj go­di­ni.
-Je­di­no či­me sam za­do­vo­ljan je to što je ura­đen te­ren. Ni vo­da ni­je po­te­kla u svim se­li­ma. Ova go­di­na je, kao i mno­ge pri­je nje bi­la sa­mo na­ja­va da će se mo­žda u sle­de­ćoj kad bu­du iz­bo­ri za­kr­pi­ti ru­pe. Bi­lo je i pri­če oko spi­sko­va ne­za­po­sle­nih Ma­ta­gu­ža­na, šta je na kra­ju bi­lo sa tim i ka­ko se za­vr­ši­lo ne znam. Daj Bo­že da vi­še ra­de sle­de­će go­di­ne – ka­zao je Pe­li­čić.
Pre­drag Skro­ba­no­vić iz Ma­ha­le oče­ku­je da će sve bi­ti isto i na­red­ne go­di­ne, iako je pot­pu­no ne­za­do­vo­ljan ti­me što je ura­đe­no.
-Pri­je sve­ga tre­ba­lo bi da se pro­mi­je­ni vlast, pa će­mo mo­žda on­da ne­što ra­di­ti. Dok su dža­ba­le­ba­ro­ši na vla­sti te­ško da će­mo išta ura­di­ti ka­ko tre­ba. Na­ja­vlji­va­lo se sva­šta, a ni­šta ura­đe­no ni­je. Oni ra­de sa­mo od iz­bo­ra do iz­bo­ra. Da se na­da­mo iz­bo­ri­ma sle­de­će go­di­ne da­ko ne­što ura­de da nas pot­ku­pe. Na taj na­čin ži­vi­mo 20 go­di­na -re­kao je Skro­ba­no­vić.
Da se za Ze­tu naj­ma­nje ra­di­lo, a da oni za­slu­žu­ju mno­go sma­tra To­mi­slav Sti­je­po­vić iz Ljaj­ko­vi­ća.
-Ze­ta za­slu­žu­je mno­go da se ra­di, ali od to­ga ne­ma ni­šta. Ne­ka­da da ni­je bi­lo Ze­te po­la Pod­go­ri­ce bi osta­lo bez hra­ne. A sad ni­šta ne­ma­mo, ni dom za omla­di­nu, ni sport­sku ha­lu. Sve je sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. Mo­ra­mo bi­ti sa­mo­stal­ni da bi se ne­što pro­mi­je­ni­lo – ka­zao je Sti­je­po­vić.
Na­ja­vlje­ni ka­pi­tal­ni pro­jek­ti ni­je­su ura­đe­ni u 2015. go­di­ni, ali je­su as­fal­ti­ra­ni pu­te­vi či­me je Pet­ko Ra­šo­vić iz Ljaj­ko­vi­ća za­do­vo­ljan.
-Da ka­žem da sam za­do­vo­ljan, bar ti­me da su nam as­fal­ti­ra­li ne­ke pu­te­ve. Ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je ni­je­su ura­đe­ne. Ne­ma pi­ja­ce, ne­ma glav­nih pu­te­va, ni­je­smo sa­mo­stal­ni, ali se opet ne­što ra­di­lo. Kad bi ne­što od na­ja­vlje­nog re­a­li­zo­va­li u na­red­noj go­di­ni bi­lo bi do­bro. Ovo je bi­la go­di­na sa­mo da se pre­ži­vi. Sva­ko ži­vi u ne­ka­kvoj na­di da će bi­ti bo­lje – re­kao je Ra­šo­vić.
An­dri­ja­na DA­BA­NO­VIĆ

Vo­do­vod bez
pri­klju­ča­ka

Da je mo­glo vi­še da se ra­di sma­tra Slo­bo Ter­zić, iz Srp­ske.
-Vo­do­vod je pro­šao, ali vo­du ne­ma­ju svi. Ža­lo­sno je što ne­ma­mo pi­ja­cu, a po­ljo­pri­vred­ni smo kraj. Obe­ća­li su je odav­no, ali je osta­la u pla­no­vi­ma. Sva­ke go­di­ne obe­ća­va­ju da će za­vr­ši­ti dvo­ra­nu na Be­gla­ci­ma. Bo­lje bi bi­lo da smo sa­mo­stal­ni i ža­lo­sno je što ni­je­smo. Obje ru­ke bih dao da bu­de­mo sa­mo­stal­ni. Tu­zi to zah­ti­je­va­ju, a ja­či smo eko­nom­ski od njih – ka­že Ter­zić.

Sum­nja na
tro­ji­cu

Ot­kri­li smo i do­ka­za­li da gra­đa­ni uglav­nom ne zna­ju ko su im pred­sjed­ni­ci mje­snih za­jed­ni­ca. Ka­ko će i da zna­ju ka­da ih bi­ra DPS, a ne gra­đa­ni na zbo­ro­vi­ma. Bi­lo je vi­še ne­go du­ho­vi­tih od­go­vo­ra pa nam je je­dan gra­đa­nin re­kao da „sum­nja na tro­ji­cu” da bi na­kon na­bra­ja­nja ot­kri­li da ni­je ni­ko od osum­nji­če­nih. Iz­bor ru­ko­vod­stva MZ je me­đu­tim, sti­gao do naj­vi­šeg dr­žav­nog ni­voa pa će gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić mo­ra­ti i taj dio lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve da pri­ve­de k po­zna­ni­ju pra­va. Mno­gi pred­sjed­ni­ci mje­snih za­jed­ni­ca pam­ti­će i go­di­nu ko­ju smo po­tro­ši­li po to­me što im je za­bra­nje­no da da­ju iz­ja­ve za „Dan”.

Obe­ća­nja u ko­ja vi­še ni­ko ne vje­ru­je

Ra­den­ko Ter­zić iz Srp­ske ka­že da je pot­pu­no ne­za­do­vo­ljan ka­ko se u go­di­ni za na­ma vla­da­lo u Ze­ti.
-Iskren da bu­dem ma­lo sam ih i slu­šao što su pri­ča­li i obe­ća­va­li, jer kad ih vi­dim pro­mi­je­nim ka­nal na TV-u od­mah. To su lju­di ko­ji se za go­di­nu da­na ni­je­su ba­vi­li gra­đa­ni­ma, ne­go sa­mi sa so­bom. Ma­da ni opo­zi­ci­je ov­dje ne­ma. Što se ti­če sle­de­će go­di­ne ni­če­mu se ne na­dam. Oni sa­mo obe­ća­va­ju, svi iz re­da od naj­vi­šeg do naj­ni­žeg. Ali, ja im ni­šta ne vje­ru­jem. To su sa­mo obe­ća­nja - is­ti­če Ter­zić.