Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Da odrobija godinu i plati 380.000 eura * Jačati vladavinu prava * Ne vraćam se direktno u politiku * Dvije tragedije obilježile doček * Osvojili ledom okovani Nevidio * Pomoć za ugrožene * Da odrobija godinu i plati 380.000 eura
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 03-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Crnogorac pao s motora. Izlazi iz bolnice sav u gipsu, i dolazi mu brat u posetu.
-Pa šta je bilo brate? Šta si slomio?
-Kaže doktor da imam prelom rebra, frakturu mozga, iščašenje kuka, frakturu potkolenice i frakturu klavikule...
Kaže mu brat:
-A ne mogu ti ja to pamtit' brate. Ja ću reći majci da si umro!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni - datum: 2015-12-31 TRAGEDIJA KOJU JE DOŽIVIO KAO DESETOGODIŠNJAK OSTAVILA DUBOK TRAG U DUŠI SVEŠTENIKA SLOBODNA RADOJEVIĆA
U jednom trenu izgubio roditelje, brata i strica
U jednom trenu izgubio roditelje, brata i strica Porodični izlet na Biogradsko jezero pamtiću dok sam živ. Vozeći čamac po jezeru 1998. godine, moj otac je najvjerovatnije doživio srčani udar što je dovelo do stradanja moje porodice. Iako sam sve ovo preživio ne sjećam se ni jednog trenutka osim scene kada sam vidio strica i majku kako tonu u vodu, prisjeća se Radojević
RO­ŽA­JE - Sve­šte­nik Slo­bo­dan Ra­do­je­vić, ko­ji od ne­dav­no slu­žbu­je u Ro­ža­ja­ma, kao do­bar i vr­lo učen pa­stir, pli­je­ni vjer­ni­ke svo­jom ne­se­bič­nom do­bro­tom i čo­vje­ko­lju­bljem, a oni mu uz­vra­ća­ju pa­žnjom i po­što­va­njem. U raz­go­vo­ru za „Dan” Ra­do­je­vić ka­že da ni­je že­lio da po­sta­ne mo­nah da bi se po­sve­tio sa­mo Bo­gu, već da bu­de sve­šte­nik i po­ro­di­čan čo­vjek, ko­ji vjer­no slu­ži cr­kvi. Tra­ge­di­ja ko­ju je do­ži­vio kao de­se­to­go­di­šnjak ka­že da je osta­vi­la du­bok i ne­iz­bri­siv trag u nje­go­voj du­ši i ras­po­lo­vi­la mu sr­ce na dva di­je­la. U jed­nom tre­nut­ku iz­gu­bio je oba ro­di­te­lja, osmo­go­di­šnjeg bra­ta i stri­ca. Po­ro­dič­ni iz­let na Bi­o­grad­sko je­ze­ro ka­že da će pam­ti­ti dok je živ. Vo­ze­ći ča­mac po je­ze­ru 1998. go­di­ne, nje­gov otac je, pri­sje­ća se Slo­bo­dan, naj­vje­ro­vat­ni­je do­ži­vio sr­ča­ni udar. Ta­da je do­šlo do pre­vr­ta­nja čam­ca i stra­da­nja nje­go­ve po­ro­di­ce.
-Ni­ko od nas ni­je bio pli­vač pa ni ja, ali sam ura­dio sko­ro ne­mo­gu­će. Uspio sam da okre­nem ča­mac i usko­čim u nje­ga i ta­ko spa­sem svoj ži­vot. Osta­la mi je ta­da sa­mo pe­to­go­di­šnja se­stra ko­ja se spa­si­la gr­le­ći oca či­je ti­je­lo je plu­ta­lo po po­vr­ši­ni vo­de. Iako sam sve ovo pre­ži­vio ne sje­ćam se ni jed­nog tre­nut­ka osim sce­ne ka­da sam vi­dio stri­ca i maj­ku ka­ko to­nu u vo­du – pri­sje­ća se Ra­do­je­vić, ka­ko ka­že, naj­tra­gič­ni­jeg mo­men­ta u svom ži­vo­tu.
On i se­stra su na­sta­vi­li ži­vot u se­lu Le­pe­nac gdje su od­ra­sli uz ba­bu i dje­da, či­je smr­ti su ta­ko­đe te­ško pod­ni­je­li.
-Od pr­vog tre­nut­ka sam bio svje­stan ne­na­dok­na­di­vog gu­bit­ka, ali dok sam bio di­je­te lak­še sam pod­no­sio bol i ne­do­sta­tak ro­di­telj­ske lju­ba­vi. Ka­da sam do­šao do sred­nje ško­le i fa­kul­te­ta spo­zna­ja tog gu­bit­ka sna­žno me je po­tre­sa­la i ti tre­nut­ci me pra­te i sa­da – pri­ča Ra­do­je­vić.
Još u mla­dim da­ni­ma bio je ka­že ve­o­ma po­sve­ćen Bo­gu, ali ni­je pla­ni­rao ni­ti raz­mi­šljao o sve­šte­nič­kom po­zi­vu. Me­đu­tim, ka­ko ka­že, ču­de­sna si­tu­a­ci­ja je opre­di­je­li­la nje­gov ži­vot­ni put baš u tom prav­cu.
-To­kom li­ti­je ko­ja se odr­ža­va­la na Ža­blja­ku, pr­vi put sam obu­kao sti­har (sve­šte­na ha­lji­na) i imao sam ne­vje­ro­va­tan do­ži­vljaj. Osje­ćao sam se kao an­đeo. Taj osje­ćaj me je pre­o­bra­zio ali i ka­sni­je či­ta­nje knji­ga. Shva­tio sam da ću kroz slu­žbu sve­šten­stva bi­ti u pri­li­ci da se naj­vi­še mo­lim Bo­gu, jer sve­šte­nik na pro­sko­mi­di­je po­mi­nje ime­na svih mr­tvih i svih ži­vih a me­ni je to bio cilj, mo­li­tva za sve – ka­že Ra­do­je­vić, ko­ji je upi­sao Bo­go­slov­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du 2008. go­di­ne a di­plo­mi­rao 2012. go­di­ne.
To­kom stu­di­ja upo­znao je Ne­ve­nu, bu­du­ću su­pru­gu, ko­ja je ta­ko­đe di­plo­mi­ra­ni te­o­log. In­te­re­sant­no je da ovaj mla­di brač­ni par sve sreć­ne tre­nut­ke pro­sla­vlja 13. da­na u mje­se­cu, raz­bi­ja­ju­ći na taj na­čin pred­ra­su­de. Ne­ve­na ka­že da su ona i Slo­bo­dan ro­đe­ni 13. av­gu­sta, od­no­sno 13. ja­nu­a­ra.
-Svi do­ga­đa­ji su nam ve­za­ni za taj 13. u mje­se­cu. Pla­ni­ra­li smo vjen­ča­nje 18. ok­to­bra ali uze­li smo se 13. ok­to­bra. In­te­re­sant­no je i to da smo se vjen­ča­li u Cr­kvi „Ru­ži­ci” na Ka­le­meg­da­nu, po­sve­će­noj ro­đe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, a sa­da Slo­bo slu­žbu­je u ovoj cr­kvi ko­ja se ta­ko­đe zo­ve „Ru­ži­ca” ko­ja je po­sve­će­na ro­đe­nju Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lji. I na­še gra­đan­sko vjen­ča­nje oba­vlje­no je 13. de­cem­bra u op­šti­ni Be­ra­ne, a da to ni­smo ni pla­ni­ra­li. Mi ni­smo su­je­vjer­ni jer sva­ki dan mo­že bi­ti li­jep uko­li­ko ga uči­ni­mo sreć­nim, a 13 je naš sre­ćan broj – ka­že Ne­ve­na.
Na­kon tro­go­di­šnjeg slu­žbo­va­nja u be­ran­skoj pa­ro­hi­ji, Ra­do­je­vi­ći su se do­se­li­li u Ro­ža­je. Sve­šte­nik Slo­bo­dan smi­sao ži­vo­ta vi­di u hri­šćan­skom na­či­nu ži­vlje­nja i svje­do­če­nju bož­jeg pri­su­stva, i to ga, ka­ko ka­že, is­pu­nja­va.
-I u Be­ra­na­ma sam se tru­dio da ra­dim na svo­joj pa­ro­hi­ji. Na po­čet­ku sam obi­la­zio 200 po­ro­di­ca a ko­le­gi sve­šte­ni­ku osta­vio sam pre­ko 400. Že­lim da i ov­dje bu­de ne­što slič­no. U Ro­ža­ja­ma ve­ći­na po­ro­di­ca pri­ma sve­šte­ni­ka ali cr­kve po­sje­ću­ju po dva tri vjer­ni­ka. Za me­ne je ve­li­ki iza­zov da po­tak­nem te po­ro­di­ce da do­la­ze na li­tur­gi­je, ne­kr­šte­ne da se kr­ste, one ko­ji ni­su vjen­ča­ni da se vjen­ča­ju a neo­že­nje­ne da se ože­ne i na to­me ću ra­di­ti. Na­dam se da će u Ro­ža­ja­ma za­ži­vje­ti cr­kve­ni ži­vot i da se lju­di ne­će ra­se­lja­va­ti već da će osta­ti ov­dje da ču­va­ju sve­ti­nje ko­je su iz­gra­di­li i da nji­ho­ve po­tom­ke na­u­či­mo da je ovo nji­ho­vo – za­klju­ču­je Ra­do­je­vić.V.Rat­ko­vić


Ču­de­sni pu­te­vi go­spod­nji
-Sve­šte­nič­ki po­ziv je ta­kav da čo­vjek ni­ka­da ne mo­že da bi­ra i pla­ni­ra gdje će da ži­vi. Ima­li smo pri­li­ku da ode­mo u Austra­li­ju ili u Sr­bi­ju ali go­spod­nji pu­te­vi su ču­de­sni. Bit­no je da čo­vjek bu­de is­pu­njen mi­rom i sre­ćom i da vo­li po­sao ko­ji ra­di. Je­di­no što nam ne­do­sta­je je ne­ka­kav kul­tur­ni ži­vot ko­jeg u ma­lim sre­di­na­ma ne­ma do­volj­no ali zbog to­ga ni­ka­ko ne smi­je­mo bi­ti tu­žni jer vri­je­me uvi­jek po­ka­že ono što je naj­bo­lje za čo­vje­ka– po­ru­ču­je Ra­do­je­vić.

Za­jed­nič­ka lju­bav uz­ga­ja­nje cvi­je­ća

Sve­šte­nik Ra­do­je­vić ka­že da ima do­sta ho­bi­ja i da naj­vi­še slo­bod­nog vre­me­na po­tro­ši ba­ve­ći se du­bo­re­zom i sli­kar­stvom. Nje­go­va ve­li­ka lju­bav je i či­ta­nje što po­ka­zu­je i im­po­zan­tan broj od pre­ko 1.100 na­slo­va u nje­go­voj pri­vat­noj bi­bli­o­te­ci. I Ne­ve­na vo­li knji­ge ko­ji­ma se po­sve­ti­la pi­šu­ći po­e­zi­ju. Do­sad je ob­ja­vi­la dvi­je zbir­ke pje­sa­ma. Nji­ho­va za­jed­nič­ka lju­bav je od­ga­ja­nje cvi­je­ća i ure­đe­nje dvo­ri­šta pa ka­ko na­ja­vlju­ju, ima­ju pla­nu da na pro­lje­će pa­ro­hij­sko dvo­ri­šte pre­tvo­re u cvjet­nu ba­štu.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"