Na vru­ću klu­pu ko­ša­r­ka­ške re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re Bog­dan Ta­nje­vić je sjeo po­sli­je 44 go­di­ne ba­vlje­nja tre­ner­skim po­slom, ali se sa pro­ble­mi­ma uhva­tio u ko­štac sa po­slo­vič­nim en­tu­zi­ja­zmom. Po­red obez­bje­đi­va­nja uslo­va za uspje­šne kva­li­fi­ka­ci­je na­red­nog lje­ta, (kon­tak­ti sa po­ten­ci­jal­nim re­pre­zen­ta­tiv­ci­ma), pret­hod­nih ne­dje­lja pre­špar­tao je Cr­nu Go­ru uz­duž i po­pri­je­ko (u dru­štvu sa di­rek­to­rom svih se­lek­ci­ja Da­ni­lom Mi­tro­vi­ćem) ne bi li se upo­znao sa po­ten­ci­ja­lom, ali i ogra­ni­če­nji­ma ma­gič­ne igre na ovim pro­sto­ri­ma.
- Osnov­ni pro­blem je eko­nom­ske pri­ro­de. Klu­bo­vi i gra­do­vi su u vr­lo te­škoj fi­nan­sij­skoj si­tu­a­ci­ji. To ni­je sa­mo pro­blem Cr­ne Go­re, jer vi­di­mo da je u pu­no bo­ga­ti­joj Ita­li­ji li­ga sla­ba i da svi klu­bo­vi osim Ar­ma­ni­ja ima­ju pro­ble­me. Uti­sak je u sva­kom slu­ča­ju su­mo­ran, a sti­če se uti­sak da di­za­nje po­či­va na le­ži­ma en­tu­zi­ja­sta i pri­vat­nim klu­bo­vi­ma. Me­đu­tim, ka­da se pla­ća za tre­ning dje­ce to ni­je se­lek­ci­ja po že­lji ne­go po mo­ći. Po­seb­no je dra­ma­tič­na si­tu­a­ci­ja u Ko­la­ši­nu, sre­di­ni ko­ja je iz­nje­dri­la pu­no kva­li­tet­nih igra­ča. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko pre­va­zi­ći te pro­ble­me. Po­sto­ji ide­ja da se na­pra­vi je­dan sa­bir­ni cen­tar za naj­ta­len­to­va­ni­je dje­ča­ke i dje­voj­či­ce, gdje bi oni re­dov­no tre­ni­ra­li i uči­li. Ne­što po­put fran­cu­skog cen­tra i in­sti­tu­ta za sport. Po ugle­du na njih Tur­ci po­či­nju ozbi­ljan pro­je­kat sa če­ti­ri dvo­ra­ne, če­ti­ri ma­nja ho­te­la... Mi­slim da bi du­go­roč­no to bio ne­ki iz­laz. Na­rav­no, to pod­ra­zu­mi­je­va in­ve­sti­ci­ju od mi­li­on ili mi­li­on i po evra i ka­sni­je tro­ško­ve za odr­ža­va­nje. Što se ti­če re­pre­zen­ta­ci­je ne­će bi­ti pro­ble­ma u na­red­nom pe­ri­o­du, jer ve­li­ki dio igra­ča na­stu­pa i tre­ni­ra u bo­ga­tim klu­bo­vi­ma, gdje se kva­li­tet­no ra­di.
Ta­nje­vi­će­vi pret­hod­ni­ci če­sto ni­su ima­li na ras­po­la­ga­nju naj­bo­lje igra­če za re­pre­zen­ta­tiv­ne ak­ci­je. Po­zna­to je da i osta­le evrop­ske ze­mlje mu­ku mu­če ne bi li ani­mi­ra­le zvi­je­zde iz NBA da na­stu­pe na vel­ikim tak­mi­če­nji­ma.
- Već u pr­vom na­stu­pu po­što sam po­sta­vljen za se­lek­to­ra re­kao sam da ne­ću ni­ko­ga mo­li­ti da igra za re­pre­zen­ta­ci­ju. Tu se ra­di o ostva­re­nim i si­tu­i­ra­nim lju­di­ma i bez nji­ho­ve do­bre vo­lje ne mo­že se ni­šta ura­di­ti. Me­đu­tim, pr­vi uti­sak je vr­lo po­vo­ljan. Dva naj­zna­čaj­ni­ja igra­ča, Ni­ko­la Pe­ko­vić i Ni­ko­la Vu­če­vić, već su me zva­li i iz­ra­zi­li že­lju da igra­ju. Vr­lo su mo­ti­vi­sa­ni i do­go­vo­ri­li smo se ka­da tre­ba da do­đu na pri­pre­me. Zvao me je i Du­blje­vić, oče­ku­jem da će mi se svi ja­vi­ti. Sve su to do­bri mom­ci. Već na Islan­du smo ima­li od­lič­nu at­mos­fe­ru. Igra­či­ma se do­pao na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je. Na­dam se da će u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma, i ako Bog da na Evrop­skom pr­ven­stvu, re­pre­zen­ta­ci­ja igra­ti do­bro. Va­žno je da se eki­pa ne mi­je­nja mno­go u te dvi­je go­di­ne, da bu­de uigra­na i da se kod na­por­nog ra­da i za­ba­vlja.
Re­pre­zen­ta­ci­ja Cr­ne Go­re je de­fi­ci­tar­na na be­kov­skim po­zi­ci­ja­ma, zbog če­ga su u pret­hod­nom pe­ri­o­du na­stu­pa­li na­tu­ra­li­zo­va­ni igra­či. Da li su Taj­ris Rajs i Tej­lor Ro­če­sti u va­šim pla­no­vi­ma i ko će do­bi­ti pred­nost?
- Imam in­for­ma­ci­je da su se ras­pi­ti­va­li o de­ša­va­nji­ma u re­pre­zen­ta­ci­ji. Sva­ki je na svoj na­čin kva­li­te­tan. Či­ni mi se da bi Rajs bio bo­lji ako ide­mo na zla­to, a Ro­če­sti ako že­li­te me­đu osam. Ka­da ima­te sla­dak pro­blem to i ni­je pro­blem. Tač­no je da smo de­fi­ci­tar­ni na spolj­nim po­zi­ci­ja­ma i tu će­mo po­ku­ša­ti i sa no­vim li­ci­ma. Na cen­tar­skim po­zi­ci­ja­ma ima­mo pu­no igra­ča, pa ja u ša­li ka­žem ka­ko mo­ram na­ći na­čin da igram sa pe­to­ri­com igra­ča od 210 cen­ti­me­ta­ra.
Bi­li ste dio moć­nog i bo­ga­tog tur­skog Sa­ve­za. Ka­ko vam iz­gle­da ono što ste za­te­kli u KSCG?
- I da­nas mi­slim na isti na­čin kao i 1971. go­di­ne ka­da sam pre­u­zeo Bo­snu. Sma­tram da se po­sao mo­že do­bro oba­vi­ti ako po­sto­ji en­tu­zi­ja­zam i sa 10 lju­di, kao u tur­skom Sa­ve­zu gdje je bi­lo vi­še od 100 za­po­sle­nih. Sa Bo­snom sam bio če­tvr­ti u Ju­go­sla­vi­ji ka­da mje­se­ci­ma ni­smo pri­ma­li ni di­na­ra. Naj­vi­še ci­je­nim en­tu­zi­ja­zam, a to­ga ima u KSCG. Ne sum­njam da će sve bi­ti od­lič­no po­kri­ve­no, sve se­lek­ci­je. Ja sam po­čeo iz si­ro­ti­nje sva­kog ti­pa. Ov­dje ni­je ta­ko dra­ma­tič­na si­tu­a­ci­ja. Po­gle­daj­te si­tu­a­ci­ju u BiH, gdje Iva­no­vić na po­čet­ku pri­pre­ma ni­je znao mo­že li da uđe u ho­tel. Ov­dje je ured­no i or­ga­ni­zo­va­no i na na­ma tak­mi­ča­ri­ma je da na­pra­vi­mo re­zul­ta­te.
Svje­do­ci smo da već vi­še od 30 go­di­na tre­ne­ri iz SFRJ ili da­nas sa pro­sto­ra biv­še SFRJ ža­re i pa­le po Evro­pi. Mo­že li se go­vo­ri­ti o ju­go­slo­ven­skoj tre­ner­skoj ško­li?
- Na nas su ogro­man uti­caj ima­li Že­ra­vi­ca, Stan­ko­vić, Ni­ko­lić, Ra­ja­čić... Ja sam naj­vi­še ra­dio sa Že­ra­vi­com. Oni su sa No­vo­se­lom ro­do­na­čel­ni­ci ju­go­slo­ven­ske tre­ner­ske ško­le. Sve je ta­da bi­lo dru­ga­či­je, svi smo bi­li u pod­jed­na­ko te­škoj si­tu­a­ci­ji oko do­la­ska do in­for­ma­ci­ja. Snim­ci su bi­li vr­lo ri­jet­ka stvar, go­di­na­ma ni­smo gle­da­li NBA utak­mi­ce. Da­nas je tre­ne­ri­ma lak­še jer ima­ju od­lič­nih knji­ga, se­mi­na­ra... Ko­le­ga­ma sam sko­ro po­sli­je jed­nog se­mi­na­ra re­kao da sam ovo znao br­že bih osvo­jio Kup šam­pi­o­na. Po­gle­daj­te da­na­šnju evrop­sku ko­šar­ku. Stvo­ri­li su je na­ši tre­ne­ri gro­ma­de po­put Iv­ko­vi­ća, Ob­ra­do­vi­ća, Pe­ši­ća. Gr­ci, ko­ji su naj­vi­še na­pre­do­va­li, uči­li su od Đu­ro­vi­ća, Ša­ko­te, Ob­ra­do­vi­ća... Sma­tram da na­ši tre­ne­ri lak­še odva­ja­ju bit­ne od ne­bit­nih stva­ri, da ima­ju vi­še iz­ra­že­nu in­tu­i­ci­ju i to ih či­ni uspje­šni­jim od osta­lih.
Da se na ovom pro­sto­ru i da­lje igra do­bra ko­šar­ka po­tvr­dio je i pla­sman u Top 16 Evro­li­ge Cr­ve­ne zve­zde i Ce­de­vi­te. Tu istu Zve­zdu, ko­ja je sru­ši­la Re­al, Him­ki, Ba­jern... do­bi­ja Bu­duć­nost u „Mo­ra­či”. Par­ti­zan je go­di­na­ma igrao zna­čaj­nu ulo­gu u Evro­li­gi...
- Imam ve­li­ko po­vje­re­nje u Ra­do­nji­ćev si­stem ra­da, a to je i Zve­zda pre­po­zna­la. Pla­sman u Top 16 je ve­li­ki uspjeh. Je­dan Ar­ma­ni, ko­ji ima bu­džet od 23 mi­li­o­na evra, ka­da pro­đe u 16 to sma­tra uspje­hom. Kom­pli­men­ti Ra­do­nji­ću, ali i Zve­zdi ko­ja je po­sta­la sta­bi­lan klub. Gle­dao sam iz­van­red­nu utak­mi­cu pro­tiv Ba­jer­na. Vi­dio sam tog mla­dog Gu­du­ri­ća, od­li­čan igrač. Ra­do­njić je od Cir­be­sa na­pra­vio iz­van­red­nog cen­tra. Pri­je to­ga je Lo­vernj u Par­ti­za­nu po­stao fran­cu­ski re­pre­zen­ta­ti­vac. Me­ga je iz­ba­ci­la Jo­ki­ća. Ne­ki mla­di, če­sto i ne­po­zna­ti tre­ne­ri, naj­bo­lji su dio na­še ko­šar­ke. Ima­ju re­zul­ta­te, ali i in­ve­sti­ra­ju u bu­duć­nost. Obra­ća­ju pa­žnju na de­ta­lje, kao i ja ka­da sam pra­vio ka­ri­je­ru. Bu­duć­nost je po­bje­dom pro­tiv Zve­zde po­tvr­di­la da je ABA li­ga ja­ka. I Ce­de­vi­ta se pla­si­ra­la u Top 16 što do­volj­no go­vo­ri.
Sa­da već tre­ner­ski ve­te­ran, Bog­dan Ta­nje­vić, to­kom ka­ri­je­re po­ka­zao je da zna da po­bje­đu­je. U jed­noj od naj­va­žni­jih utak­mi­ca ži­vo­ta nad­i­grao je i tu­mor, pa bi po­sli­je to­ga pla­sman na Evrop­sko pr­ven­stvo tre­bao za nje­ga da pred­sta­vlja šet­nju.
Z. Ni­ko­lić

Od De­li­ba­ši­ća do Šmi­ta

To­kom bo­ga­te ka­ri­je­re ima­li ste pri­li­ku da vo­di­te ve­li­ke igra­če. Mo­že­te li ne­ke iz­dvo­ji­ti?
- Za 44 go­di­ne ra­da vo­dio sam pu­no ve­li­kih igra­ča. Pr­vo bih iz­dvo­jio Mir­zu De­li­ba­ši­ća, Žar­ka Va­ra­ji­ća i Ra­šu Ra­do­va­no­vi­ća iz Bo­sne. U Ita­li­ji sam tre­ni­rao De­ja­na Bo­di­ro­gu i Gre­go­ra Fuć­ku, Nan­da Đen­ti­lea i Oska­ra Šmi­ta. Nje­ga sam ja do­veo iz Bra­zi­la. Za­tim sam u Mi­la­nu ra­dio sa Ro­lan­dom Blek­me­nom, da ne na­bra­jam ve­li­ke tur­ske igra­če, ko­je sam vo­dio.


Ni­ko kao FMP


Iako su tur­ski klu­bo­vi ve­li­kim ula­ga­nji­ma i re­zul­ta­ti­ma u po­sled­nje vri­je­me na­pra­vi­li is­ko­rak Ta­nje­vić kao pri­mjer uspje­šnog po­slo­va­nja sa osla­nja­njem na sop­stve­ne sna­ge is­ti­če FMP.
- Ko­šar­ka je u uspo­nu u Tur­skoj, a če­ti­ri klu­ba tro­še ogrom­ne pa­re, ko­je su oprav­da­ne. U Evro­pi ni­je­dan klub bez me­ce­ne ne mo­že za­ra­di­ti 30 mi­li­o­na evra. Ame­ri­kan­ci ima­ju oprav­da­nja za ve­li­ka ula­ga­nja, jer je to sa­vr­šen bi­znis, si­gu­ran po­vrat. U Evro­pi na­ža­lost ne­ma to­li­ke te­le­vi­zij­ske gle­da­no­sti. FMP je naj­bo­lji klub u po­sli­je­rat­nom pe­ri­o­du, klub ko­ji je bio sol­ven­tan. Po­sti­zao je re­zul­ta­te, pro­da­vao igra­če i imao sprem­ne za­mje­ne. Ima­li su fi­li­ja­lu u Bor­cu, gdje su pri­pre­ma­li za­mje­ne. Bio je to sa­vr­šen si­stem za na­še, evrop­ske poj­mo­ve. Nji­ho­vi ju­ni­o­ri su do­bi­ja­li vr­šnja­ke iz Evro­pe sa po 30 po­e­na raz­li­ke. Ne­boj­ša Čo­vić kao pred­sjed­nik i Ra­ša Ra­do­va­no­vić kao čo­vjek ko­ji je to osmi­šlja­vao bi­li su od­li­čan par.

Pro­tiv li­be­ral­nog
ka­pi­ta­li­zma u ko­šar­ci

Ci­je­lu evrop­sku ko­šar­ku, a po­go­to­vo naš re­gi­on, dr­ma kri­za iza­zva­na tur­bu­len­ci­ja­ma na re­la­ci­ji FI­BA – ULEB.
- Ja sam na stra­ni si­ste­ma, a ni­sam za li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam. Gru­pa pri­vat­ni­ka je pri­je 15-ak go­di­na ušla u ko­šar­ku kao u sa­mo­po­slu­gu i upra­vlja pro­iz­vo­dom ko­ji je na­pra­vljen u FI­BA. Oni su nas po­di­je­li­li. Ma­lo fa­li da bu­de­mo kao boks sa pet-šest fe­de­ra­ci­ja, gdje se ne mo­že­te sna­ći ko je šam­pi­on. Jed­na krov­na or­ga­ni­za­ci­ja je do­volj­na. No­vi pred­log ULEB-a bi de­fi­ni­tiv­no uni­štio do­ma­će šam­pi­o­na­te. Ja sam za me­ri­to­kra­ti­ju, da u Kup šam­pi­o­na ide onaj ko to iz­bo­ri kroz do­ma­ći šam­pi­o­nat. Šta će ko­ša­r­ka ima­ti od ovih eks­pe­ri­me­na­ta. Ovi ko­ji vo­de, Ber­to­meu i agen­ti, že­le što ve­ći ko­lač, a ra­di se o lju­di­ma ko­ji su pa­li s ne­ba. Šta je sa na­ma osta­li­ma ko­ji smo pro­iz­ve­li ko­šar­ku (igra­či, tre­ne­ri, klu­bo­vi...). Šta je pro­stor biv­še SFRJ ura­dio za evrop­sku ko­šar­ku, a sa­da že­le da ga osta­ve bez mje­sta u eli­ti. To je ne­do­pu­sti­vo.

Osvo­jio
sko­ro sve
Tre­ner­sku avan­tu­ru po­čeo je 1971. go­di­ne u Bo­sni sa ko­jom je do­ta­kao zvi­je­zde 5. apri­la 1979. go­di­ne u Gre­no­blu, ka­da je u fi­na­lu Ku­pa šam­pi­o­na sa­vla­dao Emer­son Va­re­ze. Put ga je za­tim po­veo u Ita­li­ju, gdje je ra­dio u Ju­ve­ka­zer­ti, Tr­stu, Olim­pi­ji i Vir­tu­su. U Fran­cu­skoj je vo­dio Li­mož i Asvel, u Ju­go­sla­vi­ji Bu­duć­nost, a u Tur­skoj Fe­ner­bah­če. Osva­jao je šam­pi­o­nat i Kup Ju­go­sla­vi­je, šam­pi­o­nat Ita­li­je i Fran­cu­ske. Sa re­pre­zen­ta­ci­jom Ju­go­sla­vi­je osvo­jio je sre­bro na EP 1981, sa re­pre­zen­ta­ci­jom Ita­li­je oki­tio se zla­tom na EP 1999., dok je se­lek­ci­ju Tur­ske do­veo do sre­bra na SP 2010. go­di­ne.