Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
U konačnoj verziji šest zahtjeva opozicije * Pisma našli u gepeku * Lukšića i Mugošu ni da privedu zbog Duvanskog * Odbili da kazne đake za NATO sirene * Ključevi stana u rukama Milice Vojinović * U konačnoj verziji šest zahtjeva opozicije * Tači naručivao ubistva i švercovao drogu
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 02-04-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
JANKO VUČINIĆ, predsjednik Radničke partije:
– Laž je da će Crna Gora imati bilo kakve koristi od NATO-a, samo ćemo nacrtati metu preko države za bezumne teroriste.

Vic Dana :)

Haso je jako tužan jer mu se izgubio pas!- Što ne daš oglas u novinama? - pita ga Mujo.
- Ne vrijedi, bolan, moj pas ne zna čitati.
Pričaju dva sveštenika:
- Joj, znaš šta mi se juče desilo. Dođem u samostan i uđem časnoj sestri u sobu, a ona gola na krevetu.
- I, šta si napravio?
- Pa pokrio je, a šta bih drugo. Šta bi ti napravio? - Pa isto lagao.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2016-04-01 PIVSKO BRATSTVO JOVOVIĆI (2)
jedno od najstarijih bratstava u pivi
Manastir Piva zidan 1573. godine jedno od najstarijih bratstava u pivi Feljton je rađen po knjizi Ilije L. Jovovića „Pivsko bratstvo Jovovići”
Pri­re­dio:Ve­se­lin La­za­re­vić


Ne­spor­na je či­nje­ni­ca da su u sred­njem vi­je­ku, pa i ka­sni­je sve do 19. vi­je­ka na­sta­ja­la i no­va pre­zi­me­na. Naj­če­šće su se do­bi­ja­la po ocu, po­ne­kad i po maj­ci, ko­ja je osta­la udo­vi­ca i uspje­la da po­dig­ne svo­ju dje­cu, ili po ne­kom dru­gom ugled­nom, ali bli­skom srod­ni­ku. Na ta­kav za­klju­čak upu­ću­ju i tur­ski iz­vo­ri (def­te­ri) o po­pi­su sta­nov­ni­štva u ko­ji­ma se na­vo­di­lo sa­mo ime do­ma­ći­na i nje­go­vog oca. Ta­ko su, to­kom vre­me­na, na­sta­la isto­vjet­na pre­zi­me­na ko­ja ni­su ima­la ni­ka­kve srod­nič­ke ve­ze. Uzmi­mo na pri­mjer broj­na pre­zi­me­na u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, kao što su Jo­va­no­vi­ći, Pe­tro­vi­ći, Po­po­vi­ći, Bu­la­to­vi­ći (...). Ima do­sta slu­ča­je­va da brat­stve­ni­ci dva­ju istih pre­zi­me­na ima­ju istu kr­snu sla­vu, ali ne­ma­ju ni­ka­kve srod­nič­ke ve­ze.
Slič­no se do­ga­đa­lo i sa pre­zi­me­nom Jo­vo­vi­ća. Njih ima u Bje­lo­pa­vli­ći­ma, u oko­li­ni Ba­ra, Ti­ma­ru, bli­zu Bo­a­na, u Gaj­ta­nu, Za­ja­či, u Bo­sni, i vje­ro­vat­no, još ne­kim mje­sti­ma. Po­u­zda­no se zna da su ne­ki Jo­vo­vi­ći iz Pi­ve ise­li­li u oko­li­ni Ko­nji­ca, u Pod­ro­ma­ni­ji, u Za­ja­či (Za­pad­na Sr­bi­ja). Jed­ni su za­dr­ža­li svo­je pr­vo­bit­no pre­zi­me, dok su ga ne­ki pro­mi­je­ni­li. Sve pro­mje­ne su, ne­sum­nji­vo, dio jed­nog du­go­traj­nog isto­rij­skog pro­ce­sa.
Usled ne­do­stat­ka isto­rij­skih iz­vo­ra, u na­ro­du ži­ve još ne­ka ne­u­te­me­lje­na shva­ta­nja da su svi Jo­vo­vi­ći od istog pre­tka, te da pri­pa­da­ju istom sta­blu. Jed­no od tih, ko­je još tu i ta­mo eg­zi­sti­ra u Pi­vi, je­ste da su Jo­vo­vi­ći iz Pi­ve bli­ski srod­ni­ci­ma sa Jo­va­no­vi­ći­ma iz Mar­ko­vi­ne. Ovo vje­ro­va­nje se ne za­sni­va na re­al­nim osno­va­ma. U pri­log ovoj kon­sta­ta­ci­ji na­vo­di­mo tvrd­nje Ob­ra­da Vi­šnji­ća, ko­ji u knji­zi „Go­li­ja i Go­li­ja­ni” ka­že da se je­dan od si­no­va Jo­va, ro­do­na­čel­ni­ka Jo­vo­vi­ća iz Mar­ko­vi­ne, do­se­lio u Go­li­ju iz­me­đu 1835. i 1840. go­di­ne. Nje­gov brat Pe­tar bio je otac gla­so­vi­tih cr­no­gor­skih ju­na­ka, Ra­ma, po­pa Mi­la i po­pa Lu­ke Jo­vo­vi­ća. Zna se da je Ra­mo Jo­vo­vić, otac ču­ve­nog cr­no­gor­skog ju­na­ka No­va­ka Ra­mo­va Jo­vo­vi­ća, po­gi­nuo na Mu­ra­to­vi­ci 1876. go­di­ne. Oni su se, ka­ko na­vo­di Vi­šnjić, ra­ni­je pre­zi­va­li Kri­vo­gla­vi, a kr­sna sla­va im je bi­la Aran­đe­lov­dan, dok Jo­vo­vi­ći iz Pi­ve sla­ve zim­ski Jo­vanj­dan (...). Na­da­lje, pre­ma ka­zi­va­nju Vi­šnji­ća, Jo­vo­vi­ća u Mar­ko­vi­ni vi­še ne­ma, ali ih ima u Nik­ši­ću i oko­li­ni (Gli­bo­vac, Mi­lo­ča­ni), a ima ih i u Go­li­ji i ne­ko­li­ko ku­ća u Vr­ba­su, u Voj­vo­di­ni, gdje su ko­lo­ni­zo­va­ni po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Jo­vo­vi­ći su jed­no od naj­broj­ni­jih i spa­da­ju u red naj­sta­ri­jih brat­sta­va u Pi­vi. Me­đu­tim, ne­ma po­u­zda­nih do­ka­za o to­me ko­li­ko je pro­šlo vre­me­na od do­se­lja­va­nja Bra­ni­lo­vi­ća u Ma­gu­de, kraj Plu­ži­na, do po­ja­ve brat­stva Jo­vo­vi­ća. Vje­ro­vat­no je u pi­ta­nju pe­ri­od od 150 do 200 go­di­na, ako se pri­hva­ti kao ta­ča­na hi­po­te­za da su se Bra­ni­lo­vi­ći do­se­li­li i na­sta­ni­li u Pi­vi oko po­lo­vi­ne 15. vi­je­ka. Iz istih raz­lo­ga ne­mo­gu­će je tač­no is­ka­za­ti broj pa­so­va od na­se­lja­va­nja naj­sta­ri­jih pre­da­ka do po­ja­ve Jo­vo­vi­ća (...). Po jed­noj ver­zi­ji pre­da­nja, ko­ju na­vo­di dr Obren Bla­go­je­vić, Jo­vo­vi­ći su po­sta­li od Vu­ji­no­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg broj­nog i vr­lo po­zna­tog brat­stva, ko­ji su ži­vje­li u Gu­ji­ma, da­na­šnjem Za­br­đu. Njih je, kao i mno­ge po­ro­di­ce i brat­stva u Pi­vi i ši­re, po­mo­ri­la opa­ka bo­lest, ku­ga, 1732. go­di­ne. Pre­ži­vje­lo je sa­mo jed­no di­je­te, Jo­vo, ko­je je tet­ka od­ni­je­la u Gac­ko u rod­bi­nu. Jo­vo se, ka­da je od­ra­stao, vra­tio u Za­br­đe i za­sno­vao svo­ju po­ro­di­cu, pa su Jo­vo­vi­ći po­sta­li od nje­ga.
Ova ver­zi­ja pre­da­nja o po­stan­ku Jo­vo­vi­ća, iako se či­ni lo­gič­nom, ni­je do­volj­no uvjer­lji­va. Po­ku­ša­ću, ka­že Ili­ja L. Jo­vo­vić, da na­ve­dem raz­lo­ge zbog ko­jih je sma­tram ne­u­vjer­lji­vom: Vu­ji­no­vi­ći su, ne­spor­no, 1732. go­di­ne, Piv­skom ma­na­sti­ru pro­da­li ze­mlju u Je­zer­ci­ma i Ko­ri­ti­ma, ko­ju su, mno­go go­di­na ra­ni­je, da­li u za­kup. Po­što za­kup­ni­nu ni­je­su vra­ti­li, pro­da­ja ze­mlje je bi­lo je­di­no mo­gu­će rje­še­nje. Te iste go­di­ne za­vla­da­la je ku­ga, ko­ja je za­hva­ti­la i pro­ri­je­di­la mno­ge piv­ske po­ro­di­ce, a Vu­ji­no­vi­će u cje­li­ni po­mo­ri­la. Ko­li­ko se zna, tra­ja­la sve do 1738. go­di­ne. Tre­ba­lo je da pro­đe bar tri­de­se­tak go­di­na dok je Jo­vo od­ra­stao, vra­tio se na svo­ju sta­re­vi­nu, u Za­br­đe, i za­sno­vao po­ro­di­cu (...).
Pri­tom se mo­ra uze­ti u ob­zir či­nje­ni­ca da je u na­šim kra­je­vi­ma bio obi­čaj da se mu­škar­ci že­ne do­sta ka­sno, iz­me­đu tri­de­se­te i če­tr­de­se­te go­di­ne. Taj obi­čaj se za­dr­žao sve do pred Dru­gi svjet­ski rat. To zna­či, da je Jo­vo mo­gao za­sno­va­ti po­ro­di­cu tek ne­gdje oko 1765. go­di­ne, ili ko­ju go­di­nu ka­sni­je. Pod pred­po­stav­kom da su Jo­vo i Jo­van iste lič­no­sti, što ne mo­ra bi­ti tač­no, sa raz­lo­gom se po­sta­vlja pi­ta­nje da li je mo­gu­će da se na­kon sve­ga oko 40 go­di­na po­ja­vlju­ju tri Jo­va­no­va i je­dan Ja­ko­vljev sin, svi sa Za­br­đa, ko­ji po­ku­ša­va­ju da uzu­r­pa­ci­jom po­vra­te ne­po­kret­no­sti u Je­ze­r­ci­ma i Ko­ri­ti­ma, ko­je su Vu­ji­no­vi­ći pro­da­li Piv­skom ma­na­sti­ru? Iz ovo­ga pro­iz­i­la­zi no­vo pi­ta­nje ko je Ja­kov.
Od­lu­kom ne­ve­sinj­skog i piv­skog ka­di­je, a po tu­žbi ka­lu­đe­ra Piv­skog ma­na­sti­ra, Jo­vo­vi­ći su ovaj spor ko­nač­no iz­gu­bi­li pre­su­dom od 9. mar­ta 1805. go­di­ne.
(Na­sta­vi­će se)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"