Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Katniću pakovali psihijatrijsku dijagnozu * Milo pobjegao od mene, ali od tužilaštva neće * Nedi Bogavac socijalna i dječja zaštita * Pucao mu u glavu dok je ležao na pločniku * Katniću pakovali psihijatrijsku dijagnozu * Iranski mudžahedini prijetnja Evropi * Bivšem diktatoru doživotna kazna zatvora
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 31-05-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Иду дви­је краф­не ули­цом и срет­ну пи­цу. На­кон што су про­шле, јед­на краф­на ка­же дру­гој:
- Је­си ви­дје­ла се­љан­ку ко­ли­ко се на­шмин­ка­ла?

Ка­ко је на­стао То­чак..?
- Чак Норис је пра­вио ко­лу­то­ве а љу­ди су ви­ка­ли То Чак, то­чак...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Kultura - datum: 2016-05-30 DUŠANKA STOJANOVIĆ GLID, PRVAKINJA NARODNOG POZORIŠTA IZ BEOGRADA, O ŽIVOTU I SCENI
Savila sam kičmu jer mora da se živi
Dušanka Stojanović Glid prilikom gostovanja u „Zetskom domu” Savila sam kičmu jer mora da se živi Ne mislim da su televizijski projekti koje sam radila neki veliki dometi, već je to naprosto moja egzistencija. Mislim da nijesam napravila pretjerano velike kompromise jer sam uvijek radila sa veoma talentovanim i dobrim kolegama i svi ti proizvodi na kraju nijesu bili ni tako rđavi
Pr­va­ki­nja Na­rod­nog po­zo­ri­šta iz Be­o­gra­da Du­šan­ka Sto­ja­no­vić Gild sva­kom svo­jom ulo­gom ko­ju je od­i­gra­la u po­sled­njih 25 go­di­na po­ka­za­la je da je „maj­stor svog za­na­ta” što po­tvr­đu­ju ocje­ne kri­ti­ke i naj­zna­čaj­ni­je po­zo­ri­šne na­gra­de ko­ji­ma je ovjen­ča­na. Ostva­ri­la je ulo­ge u broj­nim po­zo­ri­šnim pred­sta­va­ma, te­le­vi­zij­skim se­ri­ja­ma i fil­mo­vi­ma, a u nje­nu glu­mač­ku sna­gu i moć ne­dav­no se uvje­ri­la i pu­bli­ka MIT Fe­sta u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom” na Ce­ti­nju. Sto­ja­no­vić Glid je iz­ve­la mo­no­dra­mu „Ka­bul” To­ni­ja Ku­šne­ra, ko­ju je re­ži­rao Želj­ko Đu­kić, a za ko­ju je glu­bi­ca do­bi­la pre­sti­žno pri­zna­nje „Mi­loš Žu­tić” Udru­že­nja dram­skih umjet­ni­ka Sr­bi­je.
● Mo­no­dra­mu „Ka­bul” igra­li ste u ze­mlja­ma re­gi­o­na, Evro­pe, pa i u Ame­ri­ci. Da li su re­ak­ci­je na lik Ku­ćev­ne uvi­jek iste i ka­ko ocje­nju­je­te pu­bli­ku MIT fe­sti­va­la u „Zet­skom do­mu”?
– Mo­gu re­ći da je na Ce­ti­nju bi­la ja­ko mla­da pu­bli­ka što je po­en­ta za po­zo­ri­šte uop­šte, jer ovo ni­je ko­mad ni za ka­kve in­te­lek­tu­al­ce ili po­seb­ne kla­sne gru­pe. Ova in­ter­ak­tiv­na dra­ma bi tre­ba­lo da ko­mu­ni­ci­ra sa obič­nim svi­je­tom, iako ona ima ja­ko pu­no slo­že­nih ter­mi­na i ri­je­či ko­je spa­da­ju u za­bo­ra­vlje­na i ne­po­treb­na zna­nja ko­je ova ju­na­ki­nja iz­ra­zi­to nje­gu­je, for­si­ra, vo­li i uži­va u nji­ma. To je taj njen iz­mi­šlje­ni pa­ra­lel­ni svi­jet i ona, kao ne­ko ko je ja­ko in­tro­ver­tan, za­tvo­ren, i ko na­la­zi od­go­vo­re u knji­ga­ma, ima pra­vo da ma­šta i da svo­je fan­ta­zi­je ob­li­ku­je ona­ko ka­ko že­li iako je, na kra­ju, sva raz­o­ča­ra­nja su­stig­nu.
Što se ti­če igra­nja u ino­stran­stvu i re­gi­o­nu, re­ak­ci­je su bi­le ma­nje-vi­še slič­ne. U Za­gre­bu je, re­ci­mo, iza­šla jed­na kri­ti­ka ko­ja se zo­ve „Rap­so­di­ja ra­nje­nog čo­vje­ka” ko­ju je na­pi­sao Bo­jan Mu­njin. Kad sam pro­či­ta­la tu kri­ti­ku, tek sam tom pri­li­kom, za­pra­vo shva­ti­la šta, iz­me­đu osta­log, mo­že bi­ti do­ži­va­ljaj, a to je jed­na is­po­vi­jest ne­kog za­bo­ra­vlje­nog čo­vje­ka, bi­lo gdje na pla­ne­ti, ko­ji uvi­đa da se svi­jet uru­ša­va i da je ci­vi­li­za­ci­ja oti­šla do­đa­vo­la. Da­nas ne­ma­te ni jed­no mje­sto na pla­ne­ti ko­je ne­ma ne­ko ža­ri­šte, ko­je upra­vo buk­ti ili se spre­ma da se za­pa­li. Zna­či, ovaj ko­mad ima u se­bi pro­roč­ku di­men­zi­ju da pro­past do­la­zi od nov­ca, po­li­ti­ke, pro­fi­ta, ma­te­ri­ja­li­zma i ra­ta ko­ji je na­ju­no­sni­ji bi­znis.
● Sma­tra­ju Vas za jed­nu od naj­e­mi­nent­ni­jih, ali i naj­o­mi­lje­ni­jih po­zo­ri­šnih glu­mi­ca na na­šim pro­sto­ri­ma. Ka­ko Vi gle­da­te na taj sta­tus?
– Igram do­sta tvrd dram­ski re­per­to­ar na kom je, iz­me­đu osta­log, „Maj­ka hra­brost” Ber­tol­da Breh­ta u re­ži­ji Ane To­mo­vić kao i „Će­if” Mir­ze Fe­hi­mo­vi­ća, u re­ži­ji Ego­na Sa­vi­na. I ka­da po­gle­dam sam moj re­per­to­ar, re­kla bih da on ne da­je ne­ku pri­li­ku audi­to­ri­ju­mu da me pre­tje­ra­no do­ži­vlja­va kao za­bav­nu i omi­lje­nu. Ali, ja osje­ćam od pu­bli­ke ve­li­ku na­klo­nje­nost zbog mo­je su­štin­ske po­sve­će­no­sti. Jer, me­ne mo­ja lič­na ka­ri­je­ra ni­ka­da ni­je po­seb­no za­ni­ma­la, već mi je pro­fe­si­ja do­ni­je­la mo­ra­nje i htje­nje (što je, da ne pra­vi­mo za­blu­du, vje­ro­vat­no ne­ka vr­sta nar­ci­zma i ego­i­zma), da te ži­ve ri­je­či mo­ra­ju da do­pru do lju­di kao ne­ka­kav do­kaz ili te­sta­ment jer za­što bi bi­lo ko po­sta­vljao ne­ki ko­mad u bi­lo ko­je vri­je­me, uko­li­ko za to ne po­sto­ji ne­ki du­bo­ki raz­log. Mi­slim da je umjet­nost je­dan mo­ćan te­ren ko­ji, iako ne mo­že ne­što zna­čaj­no da pro­mi­je­ni u ma­te­ri­jal­nom smi­slu, ipak da­je al­ter­na­ti­vu lju­di­ma ko­ji su da­nas ra­zo­re­ni ži­vo­ti­ma pu­nim bes­pa­ri­ce, bo­le­sti, ne­za­po­sle­no­sti i stal­nim stra­hom šta će bi­ti sa nji­ma i nji­ho­vom dje­com.
● Po­red broj­nih po­zo­ri­šnih pred­sta­va gle­da­li smo Vas i u TV se­ri­ja­ma i na fil­mu. U če­mu se naj­bo­lje osje­ća­te, da li je to te­a­tar, te­le­vi­zi­ja ili film?
– Me­ni je te­le­vi­zi­ja, naj­i­skre­ni­je da ka­žem, jed­na po­moć za eg­zi­sten­ci­ju. Ne mi­slim da su ti pro­jek­ti ko­je sam ra­di­la ne­ki ve­li­ki do­me­ti, već je to na­pro­sto mo­ja eg­zi­sten­ci­ja, gdje sam sa­vi­la kič­mu i shva­ti­la da i ja jed­no­stav­no mo­ram od ne­če­ga da ži­vim. Mi­slim da ni­je­sam na­pra­vi­la pre­tje­ra­no ve­li­ke kom­pro­mi­se jer sam uvi­jek ra­di­la sa ja­ko ta­len­to­va­nim i do­brim ko­le­ga­ma i u su­šti­ni svi ti pro­iz­vo­di na kra­ju ni­je­stu bi­li ni ta­ko rđa­vi.
● Šta nam no­vo pri­pre­ma­te i kad Vas po­no­vo mo­že­mo oče­ki­va­ti u Cr­noj Go­ri?
– Od je­se­ni bih tre­ba­lo da ra­dim opet tra­ge­di­ju i to Ki­šo­vu „Elek­tru” u re­ži­ji Ive Mi­lo­še­vić, a sa­da sam u ne­kom iš­če­ki­va­nju za­vr­šet­ka film­skog kon­kur­sa gdje sam pre­da­la sce­na­rio ko­ji sam na­pi­sa­la „Tri se­stre iz Pri­zren­ske 9” či­je bi sni­ma­nje tre­ba­lo da poč­ne u sep­tem­bru. Što se ti­če po­nov­nog vi­đe­nja u Cr­noj Go­ri mo­že­te me oče­ki­va­ti ka­da se sa pre­div­nom umjet­nič­kom di­rek­to­ri­com Zet­skog do­ma Li­di­jom De­do­vić bu­dem do­go­vo­ri­la o na­šoj da­ljoj sa­rad­nji, ko­ja je vr­lo mo­gu­ća.
Z.P.


Ne­do­sta­je mi ko­me­di­ja

● Jed­nom ste o se­bi re­kli da ne­ma­te ho­bi­je i da ste uvi­jek u sve­mu bi­li sa­svim, a ne us­put kao i da se od­ma­ra­te sa­mo kad spa­va­te...
– To je sve tač­no. Ne znam ka­ko da to ob­ja­snim, valj­da imam pu­no ener­gi­je, a vo­lim i do­sta da ra­dim. Pri­je sve­ga vo­lim vi­dlji­ve re­zul­ta­te u smi­slu da kad ku­vam vi­dim da je to do­bar ru­čak ili kad či­tam knji­gu da je pro­či­tam u jed­nom da­hu. Sa­mu se­be na­dah­nju­jem, a na­rav­no da me na­dah­nju­ju i dru­gi lju­di ko­ji su li­je­pi, do­bri i kre­a­tiv­ni, du­ho­vi­ti i fi­ni. Vo­lim i bez­o­bra­zluk i za­bav­ni dio ko­ji po­zo­ri­šte nu­di i mi­mo sce­ne. Ono što mi sa­da mo­žda ne­do­sta­je je jed­na ma­sna, mr­sna, do­bra ko­me­di­ja jer sam ne­ka­da i to do­sta uspje­šno ra­di­la, pa sam čak dav­no do­bi­la i na­gra­du „Zlat­ni ću­ran” za ulo­gu u ko­me­di­ji.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"