Zvao me opet ne­ki­ dan u dva iza po­no­ći Ko­žo da pi­ta ne­što. Ima on taj obi­čaj, zov­ne u glu­vo do­ba no­ći iz ka­fa­ne da is­pri­ča vic, ili da pi­ta ta­ko ne­ku bu­da­la­šti­nu.
Ako je, ve­li, pri­je ra­ta, po po­pi­su sta­nov­ni­štva iz 1991, mu­sli­ma­na, da­kle Bo­šnja­ka, u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni bi­lo ne­što vi­še od če­tr­de­set od­sto, a po po­da­ci­ma iz no­vog po­pi­sa da­nas ih je pe­de­set od­sto – po če­mu is­pa­da da je udio Bo­šnja­ka u ukup­nom sta­nov­ni­štvu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne na­kon ra­ta po­ras­tao za sko­ro de­set od­sto – što tač­no zna­či kad re­i­s-ul-ule­ma Hu­se­in ef. Ka­va­zo­vić ob­ja­vi ka­ko će Bo­šnja­ka za de­set go­di­na bi­ti še­zde­set od­sto, od­no­sno još za de­set od­sto vi­še?
Je li to re­is skon­tao da se Bo­šnja­ci raz­mno­ža­va­ju ra­tom, pa ra­ču­na na no­vi, ili će mu bi­ti do­sta da lju­di od no­vog ra­ta po­bjeg­nu na vri­je­me? Jer, eto, u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, u ko­joj na­kon ra­ta ži­vi šest sto­ti­na hi­lja­da lju­di ma­nje, a se­dam od­sto Bo­šnja­ka vi­še – lo­gi­ka je re­i­so­va, ni­je mo­ja - što je ma­nje lju­di, vi­še je Bo­šnja­ka?
Rat, na­i­me, ni­je ne­po­zna­ni­ca u jed­na­či­ni s po­stot­nim ra­ču­nom iz po­pi­sa sta­nov­ni­štva – Bo­san­ci­ma i Bo­šnja­ci­ma, uosta­lom, rat si­gur­no ni­je ne­po­zna­ni­ca – rat je u toj jed­na­či­ni, jed­no­stav­no, re­zul­tat.
Ni­je re­is Hu­se­in Ka­va­zo­vić glup kao ona star­le­ta, sje­ti­će­te se, što je u ne­kom ri­ja­li­ti­ju – ka­ko bi tač­no poj­mi­la po­da­tak da čo­vjek ko­ri­sti tek de­set od­sto mo­zga – gla­sno za­pi­ta­la ko­li­ko od­sto mo­zga uop­šte ima­mo. Zna re­is – ima on sto po­sto mo­zga –da sve­ga na svi­je­tu, ko­li­ko god i če­ga god, ima tač­no sto po­sto, pa to­li­ko, tač­no sto po­sto, ima i sta­nov­ni­ka u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Kad sto­ga u St. Ga­le­nu, u go­sti­ma kod Islam­ske za­jed­ni­ce Bo­šnja­ka Švaj­car­ske i Lih­ten­štaj­na, na­ja­vi da će Bo­šnja­ka u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni za de­set go­di­na bi­ti še­zde­set od­sto, to zna­či da će Hr­va­ta i Sr­ba mo­ra­ti bi­ti ma­nje?!
Re­i­so­va po­ru­ka Bo­šnja­ci­ma – je.iga, efen­di­ja, ma­te­ma­ti­ka ni­je te­o­lo­gi­ja – ujed­no je ta­ko i po­ru­ka Hr­va­ti­ma i Sr­bi­ma i svi­ma osta­li­ma da će ih bi­ti još ma­nje: sa­da vas ima oko pe­de­set od­sto, za de­set go­di­na bi­će vas sa­mo če­tr­de­set od­sto!
Du­ga­čak je put, eto, ve­li­ki muf­ti­ja Hu­se­in Ka­va­zo­vić pre­šao od 2013., kad je po­vo­dom ras­pi­si­va­nja po­pi­sa sta­nov­ni­štva u in­ter­vjuu za Ra­dio Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne re­zig­ni­ra­no iz­ja­vio ka­ko bi „za­i­sta vo­lio da smo ima­li je­dan gra­đan­ski po­pis, i da je on sa­mo sta­ti­sti­ka“, ali da „po­li­tič­ke sna­ge u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni že­le to­ro­ve“. Tri go­di­ne ka­sni­je eto umje­re­nog, ra­zum­nog no­vog re­i­sa ka­ko lič­no uda­ra ko­ce za ta­ra­be svog to­ra, pa bro­ji po­stot­ke i po­mi­če me­đe po li­va­di.
Vje­ro­vat­no sto­ga ni­sam je­di­ni ko­je­ga za­ni­ma od­go­vor na jed­no­stav­no pi­ta­nje: ko­li­ko bi tač­no po­sto Bo­šnja­ka u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni za­do­vo­lji­lo re­i­s-ul-ule­mu Hu­se­i­na ef. Ka­va­zo­vi­ća? Ho­će li tih še­zde­set od­sto do 2026. go­di­ne bi­ti do­volj­no? Tre­ba li mo­žda dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na? Ho­će li re­is ta­da u Švaj­car­skoj ob­ja­vi­ti ka­ko Bo­šnja­ka sa­da ima še­zde­set od­sto i da je to do­sta? Ili će mo­žda na­ja­vi­ti no­vu de­se­to­ljet­ku i ci­je­lih se­dam­de­set od­sto Bo­šnja­ka? Ili se­dam­de­set pet, pa da su tri če­tvr­ti­ne? Osam­de­set? De­ve­de­set od­sto? Et­nič­ki i kon­fe­si­o­nal­no či­stu, bo­šnjač­ku i mu­sli­man­sku Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu?
Ho­će li re­i­s-ul-ule­ma Hu­se­in ef. Ka­va­zo­vić jed­nom iz St. Ga­le­na po­ru­či­va­ti Hr­va­ti­ma i Sr­bi­ma, po­put Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća ono­mad u Skup­šti­ni: „Ne­moj­te mi­sli­ti da ne­će­te Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu od­ve­sti u pa­kao, a hr­vat­ski i srp­ski na­rod mo­žda u ne­sta­nak!“
Što, te­ške su to ri­je­či? Za ko­li­ko bi tač­no bi­le lak­še kad bih re­i­so­vu švaj­car­sku po­sla­ni­cu pre­for­mu­li­sao ova­ko: „Ne­moj­te mi­sli­ti da ne­će­te hr­vat­ski i srp­ski na­rod od­ve­sti mo­žda na če­tr­de­set od­sto!“ Za ko­li­ko su, pak, te ri­je­či, pri­mje­ri­ce, te­že od re­i­so­vih ri­je­či ko­ji­ma je u istom go­vo­ru, u St. Ga­le­nu, po­zvao Bo­šnja­ke u Švaj­car­skoj da se re­gi­stru­ju i gla­sa­ju na pred­sto­je­ćim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma: „Ne­će­mo ha­la­li­ti ni­ko­me ko bu­de mo­gao, a ne bu­de htio! Sva­ko ko mo­že da­ti svoj glas, sva­ko ko se mo­že re­gi­stro­va­ti, sva­ko ko mo­že do­zvo­li­ti da vlah ne vla­da u Sre­bre­ni­ci. Bit ću pot­pu­no ov­dje otvo­ren: da vlah ne vla­da u Sre­bre­ni­ci! Nek’ mu je ha­ram ako to ne uči­ni.”
Za ko­li­ko su te re­i­so­ve ri­je­či lak­še od bi­lo ko­je srp­ske ili hr­vat­ske šo­vi­ni­stič­ke pri­jet­nje ba­li­ja­ma? Do­bro, to ni­je te­ško: tač­no za ono­li­ko ko­li­ko je la­ko za­mi­sli­ti Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća ili Rat­ka Mla­di­ća gdje pri­je­te ka­ko „ne­će do­zvo­li­ti da ba­li­ja vla­da u Sre­bre­ni­ci“.
Da bi, na­i­me, iz­bje­gao sva­ki mo­gu­ći vi­šak ne­spo­ra­zu­ma oko pri­ro­de svo­je pri­jet­nje, efen­di­ja Ka­va­zo­vić ne ka­že, šta ja znam, „da Bo­šnjak vla­da u Sre­bre­ni­ci“: ne, on fe­tvom od­re­đu­je ko ne smi­je vla­da­ti. Ne ka­že, me­đu­tim, ni „da ubi­ca ne vla­da u Sre­bre­ni­ci“, ni­ti „da čet­nik ne vla­da u Sre­bre­ni­ci“. Ne ka­že re­is čak ni „da Sr­bin ne vla­da u Sre­bre­ni­ci“.

On ka­že uvre­dlji­vo „vlah“, ka­že to svje­sno, ka­že to „pot­pu­no otvo­re­no“, i ka­že to dva pu­ta, ako ne­ko slu­čaj­no ni­je čuo.
A on­da re­is pri­je­ti i Bo­šnja­ci­ma, mu­sli­ma­ni­ma, „sva­ko­me ko mo­že da­ti svoj glas, sva­ko­me ko se mo­že re­gi­stro­va­ti“, ukrat­ko „sva­ko­me ko bu­de mo­gao, a ne bu­de htio do­zvo­li­ti da vlah ne vla­da u Sre­bre­ni­ci“. Upo­zo­ra­va ta­ko re­is i po­zi­va švaj­car­ske Bo­šnja­ke baš kao što su srp­ski go­spo­da­ri ra­ta de­ve­de­set pe­te upo­zo­ra­va­li i po­zi­va­li srp­ske iz­bje­gli­ce iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne – sva­ko­ga ko mo­že no­si­ti oruž­je, sva­ko­ga ko se mo­že bo­ri­ti – pa pri­je­ti sva­kom „ko bu­de mo­gao, a ne bu­de htio“ kao iz­daj­ni­ku bo­šnjač­kog na­ro­da i bo­šnjač­ke dr­ža­ve, ali i islam­ske vje­re: „Ne­ka mu je ha­ram ako to ne uči­ni!“
Tek to­li­ko da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma oko onih to­ro­va, po­stot­nog ra­ču­na i jed­na­či­ne sa sta­rom ne­po­zna­ni­com. Na­kon če­ga pi­ta­nje one star­le­te od­jed­nom vi­še ne zvu­či ta­ko glu­po: za­i­sta, ko­li­ko po­sto mo­zga ima­mo? Ima­mo li ga do­volj­no?
Ili – što bi re­kao dok­tor Ar­sla­na­gić – ako je ovo umje­re­ni re­is, ka­kav je tek on­da bio onaj pret­hod­ni?wwwbu­ka.com