Is­tra­ži­va­nje Aso­ci­ja­ci­ja za de­mo­krat­ski pro­spe­ri­tet – Zid (ADP – Zid) po­ka­za­lo je da gra­đa­ni u Cr­noj Go­ri sma­tra­ju da in­sti­tu­ci­je ne do­pri­no­se stva­ra­nju do­sto­jan­stve­nih uslo­va za ži­vot, te da ne šti­te nji­ho­va rad­na pra­va. Pre­ma an­ke­ti ko­ja je ob­u­hva­ti­la 952 li­ca, za­po­sle­ni u na­šoj dr­ža­vi naj­če­šće su žr­tve ra­da na cr­no, ne­mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja slo­bod­nih da­na, od­mo­ra i bo­lo­va­nja, ne­pla­ća­nja pre­ko­vre­me­nog ra­da, mo­bin­ga i lo­ših uslo­va ra­da.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da za­po­sle­ni ne vje­ru­ju in­spek­ci­ja­ma, jer sma­tra­ju da su in­spek­to­ri če­sto ko­rum­pi­ra­ni, da su pod po­li­tič­kim pri­ti­skom, da ih je ma­lo i da se ne mo­gu iz­bo­ri­ti za prav­du.
Is­pi­ta­ni­ci ko­ji su uče­stvo­va­li u is­tra­ži­va­nju ADP Zid, njih čak 45 od­sto, sma­traju da su bi­li žr­tve kr­še­nja rad­nih pra­va, dok je se­dam pro­ce­na­ta na­ve­lo da su tr­pje­li ver­bal­no, a sva­ki de­se­ti psi­hič­ko na­si­lje. Upr­kos pro­ble­mi­ma, tek sva­ki pe­ti is­pi­ta­nik ko­ji je do­ži­vio po­vre­du pra­va re­a­go­vao je na ne­ki na­čin.
– Naj­ve­ći broj is­pi­ta­ni­ka, 45 od­sto, mi­sli da su ne­ki in­spek­to­ri ko­rum­pi­ra­ni, a ne­ki ne. Njih 39 od­sto sma­tra da je ve­li­ki broj in­spek­to­ra ko­rum­pi­ran, a 10 pro­ce­na­ta sma­tra da su svi ko­rum­pi­ra­ni – ka­za­la je na pred­sta­vlja­nju iz­vje­šta­ja Ve­sna Kra­lje­vić, psi­ho­log u ADP Zid.
Ona je na­ve­la da u in­spek­ci­ju, ge­ne­ral­no, po­vje­re­nje ne­ma sva­ki pe­ti is­pi­ta­nik, a čak 55 od­sto je ka­za­lo da „vi­še ne­ma, ne­go što ima”. Ta­ko­đe, sko­ro sva­ki dru­gi gra­đa­nin vi­še ni­je ne­go što je­ste in­for­mi­san o ra­du in­spek­ci­ja, sva­ki de­se­ti sma­tra da nad­le­žne slu­žbe uop­šte ne re­a­gu­ju ka­da im se ne­ki za­po­sle­ni obra­ti za po­moć.
– Is­pi­ta­ni­ci ge­ne­ral­no sma­tra­ju da pra­va za­po­sle­nih ne­do­volj­no šti­te dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, a sve­ga 12 od­sto njih sma­tra da su pra­va za­po­sle­nih u pot­pu­no­sti za­šti­će­na. Po­vre­de rad­nih pra­va ili ne­kog ob­li­ka na­si­lja na po­slu tr­pe se zbog stra­ha od gu­bit­ka rad­nog mje­sta ili dru­gih po­sle­di­ca – na­ve­la je Kra­lje­vić, do­da­ju­ći da za­po­sle­ni svo­je ne­za­do­volj­stvo pri­ja­vlju­ju naj­če­šće tek ka­da osta­nu bez po­sla.
Pred­stav­ni­ca Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Iva­na Mi­ha­i­lo­vić ka­za­la je da ve­ća in­for­mi­sa­nost po­slo­da­va­ca i rad­ni­ka, kao i sin­di­kal­no udru­ži­va­nje mo­gu po­bolj­ša­ti si­tu­a­ci­ju na tr­ži­štu ra­da. Ona je na­ve­la da je za si­gur­nost rad­ni­ka neo­p­ho­dan sta­bi­lan prav­ni okvir, dje­lo­tvor­na in­spek­ci­ja i ne­se­lek­tiv­no ka­žnja­va­nje.
– To su i uslo­vi da gra­đa­ni vje­ru­ju in­sti­tu­ci­ja­ma – ka­za­la je Mi­ha­i­lo­vić.
Da po­sto­ji prav­na ne­si­gur­nost rad­ni­ka kon­sta­to­va­no je i na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci So­ci­jal­nog sa­vje­ta. Na sjed­ni­ci je usvo­jen za­klju­čak da se pod hit­no mo­ra oži­vje­ti rad rad­nih gru­pa za iz­ra­du za­ko­na o ra­du, Fon­du ra­da, So­ci­jal­nom sa­vje­tu, re­pre­zen­ta­tiv­no­sti sin­di­ka­ta, za­po­šlja­va­nju i ostva­ri­va­nju pra­va iz osi­gu­ra­nja po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti, kao i ak­ta o pro­fe­si­o­nal­noj re­ha­bi­li­ta­ci­ji i za­po­šlja­va­nju li­ca sa in­va­li­di­te­tom.
Član So­ci­jal­nog sa­vje­ta Ve­sna Si­mo­vić Zvi­cer ka­za­la je da je rad­na gru­pa za iz­ra­du no­vog za­ko­na o ra­du ima­la 24 sa­stan­ka, te da im rad ote­ža­va to što sa­stan­ci­ma ne pri­su­stvu­je pred­stav­nik Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) Su­za­na Ra­du­lo­vić ka­za­la je da je pred­stav­nik mi­ni­star­stva Ti­ja­na Pre­le­vić ka­za­la da nju ne za­ni­ma rad rad­ne gru­pe, po­što ni­je do­bi­la pred­lo­ge na za­kon ko­ji je dao njen re­sor. Ra­du­lo­vi­će­va je is­ta­kla da je rad­noj gru­pi dat pred­log za­ko­na gdje je 90 po­sto tek­sta pre­pi­sa­no iz hr­vat­skog za­ko­no­dav­stva, iako se to ne ukla­pa u naš prav­ni okvir.
– Uko­li­ko Pre­le­vi­će­va na­sta­vi ova­ko, pla­šim se da će­mo jed­nog da­na sa­mo u Vla­di vi­dje­ti onu ver­zi­ju ak­ta ko­ju mi ni­smo pri­hva­ti­li, ne­go mi­je­nja­mo za­kon ko­ji je sad u pri­mje­ni – ka­za­la je Ra­du­lo­vić.
Pred­sjed­nik Si­ni­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić na­ve­la je da se Za­kon o ra­du ne smi­je usvo­ji­ti „s br­da, s do­la”, jer je u pi­ta­nju akt zbog ko­jeg se u re­gi­o­nu i pro­te­sto­va­lo. Ona je is­ta­kla da ako Pre­le­vi­će­va ne­će da ra­di, tre­ba do­ve­sti ne­kog ko ho­će.
Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Bo­ris Ma­ri­ć ka­zao je da će se on za­u­ze­ti da već od po­ne­djelj­ka rad­ne gru­pe poč­nu sa ra­dom.M.S.


Po­vu­kli za­kon sa gla­sa­nja u Skup­šti­ni

Skup­šti­na je ju­če na za­htjev So­ci­jal­nog sa­vje­ta od­lo­ži­la iz­ja­šnja­va­nje o iz­mje­na­ma Za­ko­na o ra­du, ko­jim je taj akt tre­ba­lo da se usa­gla­si sa Za­ko­nom o uprav­nom po­stup­ku ko­ji će stu­pi­ti na sna­gu 2017.
To je ura­đe­no na­kon što su pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca uka­za­li da bi se usva­ja­njem tog ak­ta iza­zvao ha­os na tr­ži­štu ra­da, po­što se spa­ja­ju dvi­je prav­no ne­spo­ji­ve obla­sti.
Za­mje­nik om­bud­sma­na Si­ni­ša Bje­ko­vić ka­zao je da Za­kon o ra­du re­gu­li­še pri­vat­no-prav­ni od­nos, a Za­kon o uprav­nom po­stup­ku jav­na ovla­šće­nja, te da se ta dva ak­ta ne mo­gu spa­ja­ti i uskla­đi­va­ti jer se ra­di o dvi­je su­prot­ne sfe­re. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­ve­za sin­di­ka­ta Du­ško Za­ru­bi­ca pred­lo­žio je da se od Skup­šti­ne tra­ži po­vla­če­nje pred­lo­že­nih iz­mje­na, što je i ura­đe­no na­kon za­htje­va svih osta­lih čla­no­va i za­la­ga­nja mi­ni­stra Ma­ri­ća.