Naj­ma­nje 450 za­po­sle­nih u plje­valj­skom Rud­ni­ku uglja i Ter­mo­e­lek­tra­ni Plje­vlja će osta­ti bez po­sla, na­kon iz­grad­nje dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne, pro­iz­i­la­zi iz Stu­di­je o iz­vo­dlji­vo­sti na osno­vu ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la re­a­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta, a u ko­ju je Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a imao uvid.
Stu­di­ju je ra­dio kon­sul­tant Del­lo­i­te iz Be­o­gra­da za po­tre­be Elek­tro­pri­vre­de, u ve­zi oprav­da­no­sti iz­grad­nje dru­gog blo­ka. U okvi­ru te ana­li­ze iz­no­se se i po­da­ci dru­ge kon­sul­tant­ske ku­će, Fic­htner, ko­ji je ura­dio ana­li­zu re­sur­sa uglja i iz­vje­štaj o sma­nje­nju tro­ško­va pro­iz­vod­nje u Rud­ni­ku uglja Plje­vlja.
Da bi pro­je­kat iz­grad­nje dru­gog blo­ka bio iz­vo­dljiv, mo­ra­ju se sma­nji­ti tro­ško­vi pro­iz­vod­nje, od­no­sno pro­daj­na ci­je­na uglja, na­vo­di se u Stu­di­ji, ko­ja kao glav­nu mje­ru pred­vi­đa sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih, po­ve­ća­nje nji­ho­ve efi­ka­sno­sti ra­da i ko­ri­šće­nje od­go­va­ra­ju­će me­ha­ni­za­ci­je pri­li­kom eks­plo­a­ta­ci­je ru­de. Stu­di­jom se pred­vi­đa da mje­re sma­nje­nja tro­ško­va stu­pe na sna­gu u pe­ri­o­du do 2020. go­di­ne.
Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma pri­ka­za­nim u Stu­di­ji, op­ti­ma­lan broj za­po­sle­nih u Rud­ni­ku uglja tre­ba da bu­de 544 rad­ni­ka, uko­li­ko bi se kao osnov­na me­ha­ni­za­ci­ja za eks­plo­a­ta­ci­ju ko­ri­sti­li ka­mi­o­ni, od­no­sno 520 za­po­sle­nih ako bi ro­tor­ni ba­ge­ri bi­li osnov­ne ma­ši­ne za pro­ces pro­iz­vod­nje.
Pre­ma po­da­ci­ma iz fi­nan­sij­skog iz­vje­šta­ja za 2015. go­di­nu, Rud­nik uglja je na kra­ju te go­di­ne imao 935 rad­ni­ka, što zna­či da će u na­red­nim go­di­na­ma bez po­sla osta­ti 391 rad­nik, ako se kom­pa­ni­ja opre­di­je­li za ko­ri­šće­nje ka­mi­o­na pri eks­plo­a­ta­ci­ji, od­no­sno 415 rad­ni­ka uko­li­ko opre­ma za rad bu­du ro­tor­ni ba­ge­ri.
Ka­da je u pi­ta­nju za­po­sle­nost u bu­du­ćem dru­gom blo­ku ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma, već sa­da je ja­sno da zbog ugrad­nje sa­vre­me­ni­je teh­no­lo­gi­je broj za­po­sle­nih ne­će bi­ti na sa­da­šnjem ni­vou. Po­če­tak ra­da dru­gog blo­ka pla­ni­ran je za kraj 2020. go­di­ne, a Stu­di­ja De­lo­it­te-a pro­jek­tu­je da će u nje­mu ra­di­ti 147 rad­ni­ka.
Pre­ma pla­nu Vla­de Cr­ne Go­re, po­sto­je­ći pr­vi blok će ra­di­ti do 2023. go­di­ne, a u nje­mu je na kra­ju 2014. go­di­ne ra­di­lo 207 rad­ni­ka. Ra­ni­je je sa­op­šte­no da će upo­sle­ni iz pr­vog blo­ka na­sta­vi­ti rad u no­vom blo­ku. Me­đu­tim, ka­ko će u no­vom blo­ku bi­ti upo­sle­no 147 rad­ni­ka, ja­sno je da će bez po­sla osta­ti 60 za­po­sle­nih.
Zva­nič­ni­ci Vla­de i pred­stav­ni­ci EPCG i Rud­ni­ka uglja ra­ni­je su kao je­dan od ključ­nih ar­gu­me­na­ta za iz­grad­nju no­vog blo­ka iz­no­si­li da će in­ve­sti­ci­ja sa­ču­va­ti rad­na mje­sta u tim kom­pa­ni­ja­ma.
Po­red to­ga, či­nje­ni­ca da će sto­ti­ne za­po­sle­nih u na­red­nim go­di­na­ma osta­ti bez po­sla otva­ra pi­ta­nje is­pla­te ot­prem­ni­na rad­ni­ci­ma i nji­ho­vog iz­no­sa. Ima­ju­ći u vi­du da još ni­je po­znat or­ga­ni­za­ci­o­ni mo­del po­ve­zi­va­nja Rud­ni­ka uglja i bu­du­će ter­mo­e­lek­tra­ne, te da plje­valj­ski rud­nik tre­nut­no ima ve­li­ke po­re­ske i dru­ge du­go­ve pre­ma dr­ža­vi, što uka­zu­je na nje­go­vu iz­ra­že­nu ne­li­kvid­nost, pi­ta­nje je da li će ot­prem­ni­ne i u ko­joj mje­ri op­te­re­ti­ti dr­žav­ni bu­džet Cr­ne Go­re. Ovo po­seb­no ka­da se zna da je Vla­da 2009, uoči ula­ska ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A u EPCG i Rud­nik uglja, na te­ret bu­dže­ta i svih po­re­skih ob­ve­zni­ka pre­bi­la 40 mi­li­o­na eura me­đu­sob­nih po­tra­ži­va­nja dvi­je kom­pa­ni­je. U EPCG dr­ža­va je ve­ćin­ski vla­snik, dok je A2A dru­gi naj­ve­ći ak­ci­o­nar, a u Rud­ni­ku je A2A po­je­di­nač­no naj­ve­ći ak­ci­o­nar, dr­ža­va je dru­ga, a tre­ći naj­ve­ći ak­ci­o­nar je pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić. Autor
Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a


Oslo­bo­đe­ni pla­ća­nja PDV-a

Stu­di­ja na­vo­di da se za­tva­ra­nje pre­go­vo­ra o na­či­nu fi­nan­si­ra­nja dru­gog blo­ka sa če­škom kom­pa­ni­jom Ško­da Pra­ha oče­ku­je kra­jem ove go­di­ne, a kao da­tum po­čet­ka grad­nje se po­mi­nje april 2018. go­di­ne. Dru­gi blok bi bio za­vr­šen u mar­tu 2020, ka­da bi po­čeo prob­ni po­lu­go­di­šnji rad i na­kon to­ga bi Ter­mo­e­lek­tra­na star­to­va­la sa ko­mer­ci­jal­nom pro­iz­vod­njom.
Oče­ku­je se da bi krat­ko­roč­na za­po­šlja­va­nja mo­gla da bu­du uve­ća­na to­kom pe­ri­o­da grad­nje, ali su i ona ogra­ni­če­nog obi­ma, ka­da se uzme u ob­zir da ključ­ni dio iz­grad­nje no­vog blo­ka či­ni opre­ma, ko­ja će iz ino­stran­stva bi­ti do­pre­mlje­na u Cr­nu Go­ru. Shod­no iz­mje­na­ma za­ko­na o po­re­zu na do­da­tu vri­jed­nost, na tu opre­mu dr­ža­vi ne­će bi­ti pla­ćen PDV, jer je par­la­ment iz­gla­sao vla­di­no rje­še­nje da se uvoz opre­me za ener­get­ske pro­jek­te ko­ji su u jav­nom in­te­re­su oslo­bo­di pla­ća­nja PDV-a.


Tro­ško­vi za­ra­da 38 od­sto

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma EPCG, broj za­po­sle­nih u po­sto­je­ćoj ter­mo­e­lek­tra­ni je po­sled­njih go­di­na znat­no sma­njen. Ta­ko je u 2010. bi­lo 333 upo­sle­nih, a na kra­ju 2014. Ter­mo­e­lek­tra­na ima 207 rad­ni­ka. Zva­nič­ni po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih u TE na kra­ju 2015. go­di­ne ni­je­su jav­no do­stup­ni.
Na dru­goj stra­ni, pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­že Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a, Rud­nik uglja je na kra­ju 2002. go­di­ne za­po­šlja­vao 2.053 rad­ni­ka. In­te­re­sant­no je da su te go­di­ne u struk­tu­ri ukup­nih ras­ho­da tro­ško­vi za­ra­da i osta­lih lič­nih pri­ma­nja uče­stvo­va­li sa 30,6 od­sto.
Na kra­ju 2015. Rud­nik uglja je pri­ka­zao da za­po­šlja­va 935 rad­ni­ka, dok su u struk­tu­ri svih ras­ho­da tro­ško­vi za­ra­da i osta­lih lič­nih pri­ma­nja či­ni­li 38 od­sto.


Re­to­ri­ka, a ne i de­mant

Osim vje­či­te pra­zne re­to­ri­ke, Vla­da ni­je de­man­to­va­la ni­je­dan po­da­tak u tek­stu Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a u ve­zi s pro­jek­ci­jom ci­je­na stru­je do 2040, pre­ma ko­ji­ma će do ta­da ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je po­ra­sti sko­ro če­ti­ri pu­ta, od­no­sno 376 od­sto, da bi iz­grad­nja dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne bi­la is­pla­ti­va. MANS-ova ana­li­za je, ka­ko su na­ve­li, za­sno­va­na is­klju­či­vo na pro­jek­ci­ja­ma ci­je­ne elek­trič­ne ener­gi­je ko­je su pri­ka­za­ne u Stu­di­ji iz­vo­dlji­vo­sti o iz­grad­nji dru­gog blo­ka, a na osno­vu ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la re­a­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta. Stu­di­ju je za po­tre­be Elek­tro­pri­vre­de iz­ra­dio De­lo­it­te iz Be­o­gra­da, ko­ji se u do­ku­men­tu po­zi­va na prog­no­ze o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma stru­je u Cr­noj Go­ri do 2040, ko­ju je pri­pre­mi­la dru­ga kon­sul­tant­ska ku­ća za po­tre­be EPCG, kon­sul­tant Poyry. U Stu­di­ji se na­vo­di da je „Poyry Ma­na­ge­ment Con­sul­ting an­ga­žo­van ka­ko bi is­pi­tao tr­ži­šte elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri i pri­pre­mio pro­jek­ci­je ko­je se od­no­se na ve­le­pro­daj­ne ci­je­ne“, te je Poyry svoj po­sao oba­vio to­kom apri­la i ma­ja 2016.
– Pe­ri­od pro­jek­ci­je ko­ji po­kri­va ana­li­za ob­u­hva­ta pe­ri­od do 2040. Prog­no­ze ko­je je pri­pre­mio Poyry je­su re­al­ne, tj is­klju­ču­ju in­fla­ci­ju – na­vo­di De­lo­it­te i uka­zu­je da su te ci­je­ne da­lje pri­la­go­đe­ne za sto­pu in­fla­ci­je od dva od­sto – na­ve­li su iz MANS-a.
Od tri raz­ra­đe­na sce­na­ri­ja Poyry-a, De­lo­it­te je iza­brao sred­nji sce­na­rio, pre­ma ko­jem ve­le­pro­daj­na ci­je­na stru­je po­či­nje od 38 eura po me­ga­va­tu u 2016. i do 2040. do­sti­že ci­je­nu od 97 eura po me­ga­va­tu. Sa pro­jek­to­va­nom in­fla­ci­jom od dva od­sto u 2040. go­di­ni ci­je­na stru­je iz­no­si­će143 eura po me­ga­va­tu, što je po­sku­plje­nje od sko­ro če­ti­ri pu­ta u od­no­su na sa­da­šnji ni­vo.
– Vla­da sa­da tvr­di da se pro­jek­ci­je o ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma Poyry-a ne od­no­se na Cr­nu Go­ru, pa čak ni na evrop­sko, već na svjet­sko tr­ži­šte, ali ne na­vo­di ka­ko je mo­gu­će da su pri­ka­za­ne ve­le­pro­daj­ne ci­je­ne u Cr­noj Go­ri ve­će od onih za tr­ži­šta po­put nje­mač­kog ili bri­tan­skog, gdje se prog­no­zi­ra­ju ci­je­ne od 83 eura, od­no­sno 73 eura po me­ga­va­tu – na­ve­li su iz MANS-a.
Vla­da na­vo­di da stu­di­ja De­lo­it­ta ko­ju je MANS do­bio od ne­zva­nič­nih iz­vo­ra, a ona je u me­đu­vre­me­nu ob­ja­vi­la na svom saj­tu, ni­je ko­nač­na, već da će fi­nal­na stu­di­ja bi­ti go­to­va na­red­nih da­na.
– Ovo je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će ka­da se ima u vi­du da je Vla­da po­sla­ni­ci­ma već do­sta­vi­la pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju pro­to­ko­la sa Če­škom, ko­ji pred­sta­vlja in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvir za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta dru­gog blo­ka. Vla­da tra­ži od Skup­šti­ne da una­pri­jed iz­gla­sa pro­to­kol sa Če­si­ma, iako ne sa­mo da sa kom­pa­ni­jom Ško­da Pra­ha, či­ja je po­nu­da iza­bra­na kao naj­po­volj­ni­ja za grad­nju dru­gog blo­ka, ni­je usa­gla­šen mo­del fi­nan­si­ra­nja pro­jek­ta, već i za stu­di­je ko­je je usvo­ji­la sa­da na­vo­di da su pre­li­mi­nar­ne, a ne fi­nal­ne – na­ve­li su iz MANS-a.
Sve to, ka­ko su is­ta­kli, do­volj­no go­vo­ri o ne­pri­hva­tlji­vom pri­stu­pu ko­ji Vla­da de­mon­stri­ra ka­da je u pi­ta­nju re­a­li­za­ci­ja dru­gog blo­ka, iako ni do da­nas ni­je ob­ja­vi­la po­dat­ke ko­ji bi po­ka­za­li da li je on eko­nom­ski is­pla­tiv, od­no­sno da li će od te in­ve­sti­ci­je gra­đa­ni ima­ti ve­će šte­te, ne­go što će bi­ti ko­ri­sti.J.V.


Ci­je­ne za svjet­sko tr­ži­šte

Iz Vla­de su se ogla­si­li na­kon što je "Dan"ob­ja­vio tekst "Stru­ja sku­plja če­ti­ri pu­ta zbog dru­gog blo­ka", Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS, ko­ji se po­zvao na Stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti za taj pro­je­kat.
Na­gla­si­li su da su ne­tač­ne i neo­sno­va­ne tvrd­nje da ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je mo­ra po­ra­sti sko­ro če­ti­ri pu­ta, od­no­sno 376 od­sto do 2040. go­di­ne, da bi iz­grad­nja dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja bi­la is­pla­ti­va.
- Pro­jek­ci­je ko­je se po­mi­nju u stu­di­ji, od­no­se se na kre­ta­nje ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je u na­red­nih 50 go­di­na na svjet­skom tr­ži­štu elek­trič­ne ener­gi­je, bez ob­zi­ra na Dru­gi blok TE Plje­vlja, ili bi­lo ko­ji obje­kat slič­nih pa­ra­me­ta­ra. Pro­jek­ci­ju je sa­či­ni­ni­la kon­sul­tant­sko-in­že­njer­ska kom­pa­ni­ja Pöyry i to ne za pro­je­kat dru­gog blo­ka, ni­ti se iz­ni­je­ti po­da­ci od­no­se na ci­je­nu stru­je ko­ju pla­ća­ju ili će pla­ća­ti gra­đa­ni bi­lo ko­je ze­mlje, pa i Cr­ne Go­re. Pöyry je vo­de­ća me­đu­na­rod­na kon­sul­tant­sko-in­že­njer­ska kom­pa­ni­ja ko­ja pra­vi du­go­roč­ne prog­no­ze ci­je­ne svih ener­ge­na­ta, pa i elek­trič­ne ener­gi­je na svjet­skom tr­ži­štu. Tr­ži­šna ci­je­na je pro­jek­to­va­na, ne­za­vi­sno od to­ga da li će dru­gi blok bi­ti gra­đen ili ne. Smi­je­šno je i po­mi­sli­ti da jed­na ter­mo­e­lek­tra­na od 254 me­ga­va­ta u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi mo­že uti­ca­ti na ci­je­nu elek­trič­ne ener­gi­je na svjet­skom tr­ži­štu. Ni­je dru­gi blok ov­dje ula­zni po­da­tak,već obr­nu­to. Pro­jek­to­va­na ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je je je­dan od broj­nih ula­znih po­da­ta­ka u kal­ku­la­ci­ji is­pla­ti­vo­sti grad­nje dru­gog blo­ka – na­ve­de­no je u re­a­go­va­nju Vla­di­ne Slu­žbe za od­no­se s jav­no­šću.
Na­vo­de i da je stu­di­ja ob­ja­vlje­na na saj­tu Vla­de, na­kon sjed­ni­ce ko­ja je odr­ža­na 11. ju­la. Pre­li­mi­nar­na stu­di­ja se, ka­ko su na­ve­li, od­no­si na po­nu­du rad­nog ti­ma za taj pro­je­kat, ko­ja je 321 mi­li­on eura.
- Is­pla­ti­vost pro­jek­ta se u kraj­njem ne mi­je­nja i ako bi bi­la pri­hva­će­na i po­nu­da Ško­de Pra­ha od 329 mi­li­o­na eura. U sva­kom slu­ča­ju, fi­nal­na Stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti oče­ku­je se u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na, jer će u tom pe­ri­o­du dvi­je stra­ne de­fi­ni­sa­ti fi­nal­nu ci­je­nu pro­jek­ta – na­ve­li su iz Vla­de is­ti­ču­ći da je iz­vje­stan po­če­tak grad­nje dru­gog blo­ka.J.V.