Ve­če Ma­ti­ce Srp­ske i pro­mo­ci­ja an­to­lo­gij­ske edi­ci­je „De­set ve­ko­va srp­ske knji­žev­no­sti” po­ka­za­lo je da je Trg od ći­ri­li­ce ma­ni­fe­sta­ci­ja istin­skog knji­žev­nog stva­ra­la­štva. Ni­je ovo skup is­pra­znih i do­ko­nih lju­di, već lič­no­sti ko­je su po­sve­će­ne li­te­ra­tu­ri, na­šoj na­ci­ji i vje­ri. Ova­kvi su­sre­ti pi­sa­ca ima­ju vi­še­stru­ku sa­dr­ži­nu, ko­ja se ne ogle­da u de­kla­ra­tiv­nim iz­li­vi­ma pre­ja­kih osje­ća­nja i že­lja, već u pro­mi­šlje­nom li­te­rar­nom sa­gle­da­va­nju ovog tre­nut­ka u mi­le­ni­jum­skom ži­vo­tu na­šeg još jed­nom ras­ko­ma­da­nog na­ro­da.
Be­sje­da aka­de­mi­ka Mi­ra Vuk­sa­no­vi­ća, di­rek­to­ra Iz­da­vač­kog cen­tra Ma­ti­ce srp­ske, do­pi­snog čla­na SA­NU i pro­fe­so­ra fi­lo­zof­skih na­u­ka dr Dra­ga Pe­ro­vi­ća, pred­sjed­ni­ka ogran­ka Ma­ti­ce srp­skog u Cr­noj Go­ri, po­ka­zje da je sva­ko vri­je­me ra­zum­nim i svje­snim pi­sci­ma od­re­đi­va­lo i po­na­ša­nje i oba­ve­ze, a oni su ih is­pu­nja­va­li u gra­ni­ca­ma vla­sti­tih sna­ga i mo­guć­no­sti. naj­sta­ri­je srp­ske na­uč­ne knji­žev­ne i kul­tur­ne is­ti­tu­ci­je,
- Pre­sta­vlja­mo ovu ka­pi­tal­nu edi­ci­ju u Her­ceg No­vom, gra­du gdje su stva­ra­li Ivo An­drić, Si­mo Ma­ta­vulj, Mi­ha­i­lo La­lić, Ste­van Ra­ič­ko­vić. To je grad gdje je ro­đen Mar­ko Car, to je mje­sto gdje su umr­li Mar­ko Mi­lja­nov i Mi­o­drag Bu­la­to­vić, gdje se vas­pi­ta­vao Nje­goš. To je mje­sto gdje bi tre­ba­lo da bu­de po­če­tak sva­kog raz­go­vo­ra o srp­skoj knji­žev­no­sti. Za­to mi je dra­go što nji­ho­va ime­na go­vo­rim ov­dje na Tr­gu od ći­ri­li­ce, mje­stu ko­je tre­ba da po­sta­ne i osta­ne ostr­vo ći­ri­li­ce u la­ti­nič­nom mo­ru - re­kao je aka­de­mik Mi­ro Vuk­sa­no­vić.
On je pod­sje­tio da se ove go­di­ne za­o­kru­žu­je 1.355 go­di­na ot­ka­ko su bra­ća Ći­ri­lo i Me­to­di­je bo­go­slu­žbe­ne knji­ge pre­ve­li na sta­ro­slo­ven­ski je­zik i pi­smo, ko­je je Vuk sa­vr­še­no uob­li­čio sa 30 slo­va.
- Čast mi je go­vo­ri­ti o naj­ve­ćem po­du­hva­tu u srp­skoj kul­tu­ri ka­da je ri­ječ o iz­da­va­štvu. Za šest go­di­na ob­ja­vlje­na su 72 to­ma na 35.000 stra­ni­ca, sa 3.200 ka­rak­te­ra po stra­ni­ci, od Sve­tog Sa­ve, Ste­fa­na Pro­vjen­ča­nog, Do­men­ti­ja­na i Te­o­do­si­ja, usme­ne knji­žev­no­sti, do pi­sa­ca ko­ji sa­da sta­sa­va­ju. Htje­li smo cje­lo­vit po­du­hvat, da te­melj­nik bu­de na sva­kom na­šem tlu. Da ni­ko ne upe­ri pr­stom na to što ra­di­mo, i da to tra­je. Kre­nu­li smo od Sve­tog Sa­ve, nje­go­vih knji­ga, spi­sa i pi­sa­ma, pre­ko Sve­tog Si­me­o­na, mo­na­hi­nje Je­fi­mi­je, Je­le­ne Bal­šić. Če­ti­ri knji­ge smo ob­ja­vi­li i pe­tu pri­pre­mi­li naj­sta­ri­je na­še knji­žev­no­sti. Oku­pi­li smo pi­ta­li­ce, po­slo­vi­ce, za­go­net­ke, sve što is­ku­ša­va na­šu mu­drost i pa­met. Da­li smo an­to­lo­giu lir­skih na­rod­nih pje­sa­ma, u ko­joj se stih za sti­hom, kao du­kat za du­ka­tom, ni­že. Za­tim smo sa­ku­pi­li ba­la­de uz ko­je su na­še maj­ke i maj­ke na­ših maj­ki li­le su­ze za bol­nim Doj­či­lom i dru­gim zna­nim i ne­zna­nim ju­na­ci­ma – na­gla­sio je, iz­me­đu osta­log, Vuk­sa­no­vić.
On je is­ta­kao da u ovom pro­jek­tu ni­je bi­lo ide­o­lo­ških ili dru­gih ogra­ni­če­nja i da je kri­te­ri­jum bio sa­mo knji­žev­na vri­jed­nost. No­vac je sti­gao od pret­plat­ni­ka i lju­di ko­ji su re­kli da ta edi­ci­ja po­treb­na i da lju­di, po­seb­no u di­ja­spo­ri, zna­ju ko su i oda­kle su. Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Sr­bi­je se oglu­ši­lo o naš pro­je­kat, sma­tra­ju­ći ga me­ga­lo­ma­nij­skim - ka­zao je Vu­ka­so­vić.
Uče­šće na Tr­gu od ći­ri­li­ce je oba­ve­zu­ju­će jer je u Cr­noj Go­ri na di­je­lu bes­pri­zor­ni pro­gon ći­ri­li­ce i nje­ne spo­me­nič­ke gra­đe., na­veo je Dra­go pe­ro­vić.
- Iako je i la­ti­ni­ca na­še pi­smo, nje­na ap­so­lut­ni pri­mat je tir­jan­ski, jer nas osi­ro­ma­šu­je za ne­pro­cje­nji­vo bla­go. Raz­ra­ču­na­va­nje ne sa­mo sa ći­ri­li­com kao pi­smom već i sa bo­ga­tim ćir­lič­nim kul­tur­nim na­sle­đem je bol­no. Edi­ci­ja „De­set vje­ko­va srp­ske knji­žev­no­sti” je ono što je Ni­če na­zvao mo­nu­men­tal­nim od­no­som pre­ma isto­ri­ji – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Pe­ro­vić.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Knji­žev­nost Du­brov­ni­ka je i srp­ska

U edi­ci­ji se na­šla i po­e­zi­ja i pro­za Du­brov­ni­ka i Bo­ke Ko­tor­ske, jer „ta knji­žev­nost pri­pa­da srp­skom kor­pu­su”.
- Ma­da mi ne spo­ri­mo ni Hr­va­ti­ma pra­vo na nji­hov dio, iako je, kao je pi­sao Mi­lan Re­še­tar, ro­đe­ni Du­brov­ča­nin, ovaj je­zik se zo­ve srp­ski ili ka­ko su Du­brov­ča­ni go­vo­ri­li „naš”. Bi­lo je oštrih pro­te­sta Hr­va­ta i ovaj pro­jekt je je u Hr­vat­skoj na­zvan „no­vim bom­bar­do­va­njem Du­brov­ni­ka”, a hr­vat­sko mi­ni­star­stvo kul­tu­re je pre­po­ru­či­lo Mi­ni­star­stvu kul­tu­re Cr­ne Go­re da re­a­gu­je, jer im na­vod­no uzi­ma­mo Nje­go­ša i knji­žev­nost Bo­ke. Ovi su, is­pu­nja­va­ju­ći tu pre­po­ru­ku, pro­te­sto­va­li, ali mi smo jed­nim sa­op­štenjem ob­ja­sni­li či­ji je to knji­žev­ni kor­pus.