NIK­ŠIĆ - U sla­vu ka­pe­ta­nu i ko­man­di­ru drob­njač­kom Gru­ba­nu Ce­ro­vi­ću, ju­če je vla­di­ka bu­di­mljan­sko – nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je u Hra­mu Sve­to­ga Va­si­li­ja Ostro­škog, u pri­su­stvu nje­go­vih broj­nih brat­stve­ni­ka i dru­gih vjer­ni­ka sa sve­šten­stvom Epar­hi­je bu­di­mljan­sko – nik­šić­ke slu­žio Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju. Tom pri­li­kom zna­me­ni­tom ju­na­ku Gru­ba­nu odr­žan je po­men, a osve­štan je i krst na ob­no­vlje­nom spo­me­ni­ku na sta­rom nik­šić­kom gro­blju. Be­sje­de­ći to­kom li­tur­gi­je, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao ,,da nas je u hra­mu sa­brao slav­ni i ve­li­ki ko­ri­jen u na­šem na­ro­du i ci­je­lom srp­skom ro­du”.
- Ve­li­ki je broj zna­me­ni­tih lič­no­sti iz ove po­ro­di­ce. Svi zna­mo za ču­ve­nog No­vi­cu Ce­ro­vi­ća, ve­li­kog mu­dra­ca, ju­na­ka, a pri­je sve­ga ve­li­ko­ga čo­vje­ka. Ali, u toj po­ro­di­ci je od dav­ni­na bi­lo na­rod­nih pr­va­ka i sve­šte­ni­ka. Ri­jet­ke su po­ro­di­ce ko­je su da­va­le i voj­vo­de i sve­šte­ni­ke. Ali, ima ih ta­kvih, a jed­na od njih je po­ro­di­ca Ce­ro­vić, ko­ja je da­la i zna­me­ni­te du­hov­ni­ke, i ju­na­ke i na­rod­ne pr­va­ke. Je­dan od njih je Gru­ban Ce­ro­vić, zna­me­ni­ti drob­njač­ki ju­nak i gla­var ko­ji je di­je­lio prav­du u Drob­nja­ku. Ljud­ska za­vist, ko­ja se uvi­jek na­đe da po­ku­ša da ospo­ri ve­li­či­nu i prav­du po­je­di­nih lič­no­sti, što je u na­šem na­ro­du čest slu­čaj, za­u­sta­vi­la ga je. On je na­ža­lost otro­van ov­dje u nje­go­vom Nik­ši­ću, pri­je 115 go­di­na. Za­slu­žio je Gru­ban Ce­ro­vić i kao ju­nak i kao mu­drac da ga se sje­ti­mo i da se oku­pi­mo oko nje­go­vog gro­ba - ka­zao je vla­di­ka Jo­ni­ki­je, za­bla­go­da­re­ći Bran­ku Ce­ro­vi­ću, ko­me je bio dug da po­sje­ti grob svo­ga srod­ni­ka, ko­ji je i ob­no­vio.
Oku­plje­ne je po­zdra­vio i Vla­di­mir Ce­ro­vić, na­gla­siv­ši da su se sa­bra­li da osve­šta­ju ob­no­vlje­ni krst ko­ji je dav­no ,,okr­nji­la ne­ka gre­šna ru­ka”.
- Mo­le­ći se Bo­gu i pra­šta­ju­ći gre­šnom, na­da­mo se da se vi­še skr­na­vlje­nje ne­će po­na­vlja­ti, ka­zao je Vla­di­mir Ce­ro­vić, po­zi­va­ju­ći oku­plje­ne da uz ča­šu raz­go­vo­ra i tr­pe­zu lju­ba­vi na­sta­ve dru­že­nje u Pe­ro­hij­skom do­mu, gdje su o Gru­ba­nu be­sje­di­li isto­ri­čar Mi­lo­rad Ce­ro­vić, prof. dr Mi­ha­i­lo Šće­pa­no­vić i prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić.
Mi­lo­rad Ce­ro­vić je na­gla­sio da je Gru­ban bio mo­ral­na ljud­ska gro­ma­da, pla­ni­na pra­vič­no­sti, ne­u­stra­ši­vi ro­do­ljub na­du­ti­jeh pr­sa, čo­vjek sa­zdan od ri­je­či i prin­ci­pa, drob­njač­ki se­ra­tli, ko­jem su naj­vi­ša sve­ti­nja bi­li krst i kum­stvo, ri­ječ i svi­je­ća.
- Ne­ma ni­ma­lo sum­nje da je Gru­ban bio po­nos brat­stva Ce­ro­vi­ća i klju­ča­ni­ca drob­njač­kog ple­me­na. Sna­gom moć­ne de­sni­ce obez­gla­vlji­vao je du­šma­ne i zlo­tvo­re ko­ji su ki­di­sa­va­li da isu­ka­nim sa­blja­ma po­si­je­ku krst i is­tu­le iskru slo­bo­de na cr­no­gor­skom kr­šu. Zbog svo­jih uro­đe­nih vr­li­na 1870. go­di­ne bi­va po­sta­vljen za ko­man­dan­ta - kazao je on.
Mi­lo­rad Ce­ro­vić je is­ta­kao da je Gru­ban kao pred­sjed­nik Ogla­snog su­da u Nik­ši­ću od 1902. go­di­ne, vo­dio is­tra­žni po­stu­pak, sud­ski pro­ces i iz­vr­šni po­stu­pak, a na nje­go­voj pra­vič­no­sti i efi­ka­sno­sti su mu za­vi­dje­li.
- Ti­me se da­na­šnje pra­vo­su­đe u Cr­noj Go­ri ne mo­že po­hva­li­ti. Dok je Gru­ban bio živ zna­lo se ko, šta, gdje, kad i ka­ko. Bio je im­pe­ra­tiv i za­kon se mo­rao po­što­va­ti. Pi­tam se sa­mo ka­da bi Gru­ban mo­gao usta­ti iz gro­ba i vi­dje­ti da je iz Cr­ne Go­re prog­na­na Vu­ko­va ći­ri­li­ca, da je vje­ra ugro­že­na od bez­vjer­ja, da laž ca­ru­je i da je isti­na ube­u­ti­la i pod­li­la se kr­vlju, da je za­ca­ri­la ne­prav­da pod­u­pr­ta mo­ći i si­lom, da je prav­da ne­prav­di pod kri­lom, da su za­ko­ni Cr­ne Go­re is­pi­sa­ni pi­smom ko­je on ne po­zna­je, da li bi po­že­lio da se vra­ti u car­stvo ži­vo­ta vječ­no­ga – vje­ro­vat­no bi, ka­zao je Ce­ro­vić.
Prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić, je tom pri­li­kom is­ta­kao da smo svi mi pa i Cr­na Go­ra du­žni po­ro­di­ci Ce­ro­vić, dok je prof. dr Mi­ha­i­lo Šće­pa­no­vić na­gla­sio da nas ob­no­vlje­ni Gru­ba­nov grob oba­ve­zu­je da se mo­ra­mo osvr­nu­ti u pro­šlost i da ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni Vu­ka, ni Ći­ri­lo­vo pi­smo.L.N.