Autor: ZORAN ŠAPONjIĆ


Ni­je pred go­di­šnji­cu srp­skog stra­da­nja u „Olu­ji“ pra­vo pi­ta­nje za Sr­bi­ju šta će Hr­vat­skoj spo­me­nik usta­škom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­ri­ši­ću, šta će Hr­vat­skoj re­ha­bi­li­ta­ci­ja i ka­no­ni­za­ci­ja usta­škog kar­di­na­la Aloj­zi­ja Ste­pin­ca, šta će Hr­vat­skoj oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da zlo­čin­cu Bra­ni­mi­ru Gla­va­šu, šta će Hr­vat­skoj još jed­na sve­ča­na pro­sla­va zlo­či­na „Olu­je“ uz sve Tomp­so­na i nje­go­ve usta­ške pe­sme.
Pra­vo pi­ta­nje za Sr­bi­ju da­nas je­ste – šta će Sr­bi­ji ta­kva Evrop­ska uni­ja či­ji je Hr­vat­ska, ako ne va­ram, ne­raz­dvo­ji­vi dio? Evrop­ska uni­ja u ko­joj se di­žu spo­me­ni­ci te­ro­ri­sti­ma i ubi­ca­ma am­ba­sa­do­ra, u ko­joj se oslo­ba­đa­ju zlo­čin­ci, u ko­joj se otvo­re­no sla­ve i fa­ši­zam i na­ci­zam, u ko­joj je pro­tje­ri­va­nje sto­ti­na hi­lja­da ne­moć­nih, že­na i dje­ce, ju­nač­ki po­du­hvat? I je li vri­je­me da Sr­bi­ja ma­lo za­sta­ne na svom evrop­skom pu­tu, sta­vi prst na če­lo i do­bro se za­mi­sli ku­da je to kre­nu­la, kud da­lje i ima li srp­ski put al­ter­na­ti­vu i ko­ju?
Jer, spo­me­nik ubi­ci am­ba­sa­do­ra Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća usred Hr­vat­ske ni­je sa­mo li­ce Hr­va­ta i Hr­vat­ske, to je, pri­je bi se re­klo, li­ce da­na­šnje Evrop­ske uni­je. Taj spo­me­nik je sli­ka i pri­li­ka da­na­šnje li­ce­mjer­ne i po­kva­re­ne Evrop­ske uni­je!
Za­što? Za­to što se grd­no va­ra sva­ko ko mi­sli da su Hr­va­ti na svo­ju ru­ku di­gli spo­me­nik te­ro­ri­sti Ba­ri­ši­ću, da su na svo­ju ru­ku re­ha­bi­li­to­va­li Ste­pin­ca, da su na svo­ju ru­ku oslo­bo­di­li Bra­ni­mi­ra Gla­va­ša, da su ti po­te­zi od­raz hr­vat­ske hra­bro­sti… Ti po­te­zi, kao i oni ko­ji će usko­ro usli­je­di­ti, to­tal­no po­vam­pi­re­nje fa­ši­zma, usta­štva, sta­nje su hr­vat­skog du­ha, ali su, sva­ka­ko, uči­nje­ni na mig onih ko­ji kre­i­ra­ju da­na­šnju svjet­sku, pa i po­li­ti­ku EU! I to­ga Sr­bi­ja da­nas mo­ra bi­ti svje­sna.
Grd­no se va­ra­ju i oni ko­ji mi­sle da će Evrop­ska uni­ja, da će Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni, Žan Klod Jun­ker, Mar­tin Šulc i osta­li EU gla­va­ši ko­je je Sr­bi­ja pi­smom upo­zo­ri­la na otvo­re­nu an­ti­spr­sku kam­pa­nju i hi­ste­ri­ju u Hr­vat­skoj, na po­vam­pi­re­nje usta­štva i fa­ši­zma u ovoj ze­mlji, re­a­go­va­ti, da će Hr­va­ti­ma re­ći i jed­nu je­di­nu ri­ječ. Ne­ma od to­ga ni­šta.
Raz­log je jed­no­sta­van i ja­san – li­ce­mjer­ju EU ne­ma kra­ja! Ka­nal ko­ji raz­dva­ja Sr­bi­ju od EU mno­go, mno­go je du­blji, ne­go što to mi mi­sli­mo, a pra­vo­slav­na, tra­di­ci­o­nal­na Sr­bi­ja, jed­no­stav­no, ni­je do­bro­do­šla u EU. Po­li­ti­ke ve­li­kih si­la i srp­skih ne­pri­ja­te­lja ne mi­je­nja­ju se vje­ko­vi­ma, a sa­mo mi, na­iv­ni, mi­sli­mo da ne­ke pro­mje­ne i raz­li­ke ima. I ne znam šta je još po­treb­no da se de­si pa da shva­ti­mo da EU ne vi­di, da se EU ne ti­ču srp­ske žr­tve 20. vi­je­ka… Zbog sve­ga to­ga EU i nje­ni gla­va­ši ne­će ni pr­stom mrd­nu­ti pa mo­že Sr­bi­ja da pi­še i sto­ti­nu pi­sa­ma.
Za­to su da­nas gej žur­ke i ba­ha­na­li­je evrop­skih tu­ri­sta na hr­vat­skom ostr­vu Pag, na mje­stu stra­šnog srp­skog stra­da­nja, na mje­stu ne­vi­đe­nih usta­ških po­ko­lja, ta­man sli­ka i pri­li­ka i li­ce i Hr­vat­ske, ali i li­ce Evrop­ske uni­je. „Lu­de gej žur­ke“ na mje­stu na ko­me su Sr­bi i Je­vre­ji kla­ni pa ba­ca­ni u mo­re ni­su sa­mo skr­na­vlje­nje sje­ća­nja na žr­tve, ni­su ru­ga­nje mu­če­ni­ci­ma, ta re­kla­ma je sli­ka i pri­li­ka da­na­šnjeg svi­je­ta. Po­ru­ka i onih ko­ji te ska­rad­ne ma­ni­fe­sta­ci­je or­ga­ni­zu­ju, po­ru­ka onih ko­ji na njih do­la­ze, po­ru­ka onih ko­ji na njih ću­te i ne re­a­gu­ju da, eto, srp­ska gla­va ne vri­je­di ko­li­ko i gla­ve onih ko­ji su nam po­sta­vlje­ni za uz­o­re u de­mo­kra­ti­ji, u na­pret­ku, u ci­vi­li­zo­va­no­sti…
Kao što ni is­ko­pa­ne oči sre­bre­nič­kog su­di­je Slo­bo­da­na Ili­ća, ni svje­do­ci, ži­vi, ne vri­je­de ni­šta. Na­ser Orić, ko­me se, kao su­di u Sa­ra­je­vu za taj zlo­čin, pu­šten je da se slo­bod­no še­ta svi­je­tom. A re­ak­ci­ja sve­mo­gu­će i sve­vi­de­će EU? Ne­ma­ju oni za to vre­me­na. Njih se to ne ti­če. Da je oslo­bo­đen ne­ki Sr­bin to bi bi­la sa­svim dru­ga pri­ča.
Ko ove po­ru­ke EU ne shva­ta i ni­je za­slu­žio dru­go ne­go da ne­po­ko­le­blji­vo i da­lje ko­ra­ča na EU pu­tu bez al­ter­na­ti­ve.
I, šta je sle­de­će? Re­ha­bi­li­ta­ci­ja i ka­no­ni­za­ci­je Lju­ba Mi­lo­ša, uprav­ni­ka Ja­se­nov­ca? I šta će na to re­ći EU? Pa, ne­će re­ći ni­šta, kao što ni­su ni­šta re­kli ni na spo­me­nik Mi­ru Ba­ri­ši­ću. Da je Ba­ri­šić u Šved­skoj ubio ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra, ili en­gle­skog, ili nje­mač­kog, ne bi to ta­ko išlo…
Za Sr­be i Sr­bi­ju, to je ba­rem ja­sno, va­že dru­gi ar­ši­ni. Ako se ne va­ram, ovih da­na po­no­vo nam je skre­nu­ta pa­žnja da bez rje­ša­va­nja „slu­ča­ja pa­lje­nja am­ba­sa­da“ ne­ma na­ma od EU ni­šta, a ko­li­ko sju­tra, ne sum­njam, po­no­vo će ne­ko po­kre­nu­ti „slu­čaj bra­će Bi­ti­ći“…
Ko­ga je još u de­mo­krat­skoj i ci­vi­li­zo­va­noj Evro­pi bri­ga za is­ko­pa­ne oči su­di­je Ili­ća!
www.i­skra.co