Autor: Ra­do­je An­drić


Ka­ni li da po­bi­je­di na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, opo­zi­ci­ja kao za­jed­nič­kog kan­di­da­ta mo­ra pred­lo­ži­ti Dra­gi­cu Ni­ko­lić, su­pru­gu pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća. Ona im je je­di­na šan­sa. Sva­kog mu­škar­ca mo­že da po­bi­je­di sa­mo nje­go­va že­na. A, ona, ni­je obič­na, ne­go že­na – gro­ma­da! In­te­lek­tu­al­na gro­ma­da, ne fi­zič­ka. Za­to, pri ta­kvom iz­bo­ru ne bi lo­še pro­šao ni osta­tak Sr­bi­je, ra­ču­na­ju­ći na­rod, za­tim – vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju i, u kraj­njem, i Srp­sku na­pred­nu stran­ku, kao ve­ćin­skog vla­sni­ka ko­a­li­ci­je. I dr­ža­ve.
Za­što i ka­ko?
La­ko! Ako mo­že Hi­la­ri Klin­ton da kre­ne sto­pa­ma svog mu­ža, za­što i Dra­gi­ca ne bi kre­nu­la sto­pa­ma svog brač­nog dru­ga? Šta je to što mo­že da ura­di ame­rič­ki pred­sjed­nič­ki par, a ne mo­že srp­ski?
A, bu­di­mo i prag­ma­tič­ni!
Opo­zi­ci­ja bi bi­la na­mi­re­na – jer bi Dra­gi­či­na po­bje­da bi­la po­bje­da opo­zi­ci­o­nog kan­di­da­ta; vlast bi bi­la na­mi­re­na, jer bi pred­sjed­nič­ka vlast ”osta­la u ku­ći”, me­đu Ni­ko­li­ći­ma; na­rod bi bio na­mi­ren jer, re­ci­mo, ne bi mo­rao da ise­lja­va Ni­ko­li­će iz re­zi­den­ci­je na De­di­nju i use­lja­va u ne­ku dru­gu vi­lu na De­di­nju; ne bi mo­ra­li da ih ise­lja­va­mo iz Pred­sjed­ni­štva na An­dri­će­vom ven­cu, već sa­mo da im za­mi­je­ni­mo kan­ce­la­ri­je – To­ma pre­đe u kan­ce­la­ri­ju Dra­gi­či­nog fon­da, Dra­gi­ca pre­đe u pred­sjed­nič­ki ka­bi­net (ili im sa­mo za­mi­je­ni­mo plo­či­ce na vra­ti­ma, pa ni­ko ni­gdje ne pre­la­zi); ne­će­mo mo­ra­ti da pra­vi­mo još jed­nu cr­kvu – za­du­žbi­nu, jer su je već na­pra­vi­li, iz­u­zev ako bu­du že­lje­li da ne osta­nu za­jed­no i u ži­vo­tu po­sle smr­ti; Dra­gi­ca ne­će mo­ra­ti da otva­ra fa­bri­ku nu­dli u Sr­bi­ji, jer je To­ma već otvo­rio; sa njom smo na­či­sto da ni­je ku­pi­la fa­kul­tet­sku di­plo­mu, jer se i ne hva­li da je ima; dok na red do­đe pre­i­spi­ti­va­nje sred­njo­škol­skih di­plo­ma, ona će već pro­tu­ri­ti je­dan man­dat; ne mo­gu je, kao To­mu, ta­blo­i­di op­tu­ži­ti da ima šva­ler­ku…
A, tek na me­đu­na­rod­nom pla­nu!
Iz­bo­rom Dra­gi­ce za pred­sjed­ni­ka, Hr­vat­skoj bi bio za­dat smrt­ni uda­rac, jer pr­vi put u no­vi­joj isto­ri­ji Sr­bi­je, Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić, pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske, ne bi bi­la za pr­sa is­pred srp­skog pred­sjed­ni­ka, što sa­da je­sta slu­čaj; ka­kva će to če­tvor­ka bi­ti – Dra­gi­ca, Ko­lin­da, Mer­ke­lo­va, Hi­la­ri – kao če­ti­ri stu­ba svi­je­ta; iz­bo­rom Dra­gi­ce za pred­sjed­ni­ka Zo­ran Mi­la­no­vić bi abo­li­rao To­mu i Vu­či­ća; Dra­gi­ca bi u me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku ušla sa za­vid­nim po­zna­va­njem i po­znan­stvi­ma sa dr­žav­ni­ci­ma, od še­i­ka do se­be, kao To­mi­nog ri­mej­ka…
Šta To­ma do­bi­ja, osim što će bi­ti pr­va da­ma, od­no­sno pr­vi go­spo­din Sr­bi­je?
Mo­že da na­sta­vi da ži­vi kao do­sad, da se ne mi­je­ša u po­sao pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je; si­gu­ran je da će oti­ći i na Olim­pij­ske igre u To­ki­ju, kao prat­nja pred­sjed­ni­ce Sr­bi­je; mo­že da se po­sve­ti na­uč­nom ra­du, ra­ču­na­ju­ći i dok­to­rat; pre­sta­la bi me­dij­ska haj­ka na nje­ga ”da na že­ni­nu gar­de­ro­bu da­je vi­še pa­ra ne­go što njih dvo­je za­ra­đu­ju”, jer, ako Dra­gi­ca bu­de pred­sjed­nik, on­da ona ni­ka­ko ne mo­že ima­ti že­nu ko­ja pre­vi­še tro­ši na gar­de­ro­bu (to je, tre­nut­no, mo­gu­će sa­mo u mi­ni­star­skom re­so­ru Vla­de Sr­bi­je); mo­že da se po­sve­ti i hu­ma­ni­tar­nom ra­du, ali će mo­ra­ti da na ben­ki­ca­ma, por­ti­kla­ma i ba­de man­ti­li­ma iz­ve­ze ini­ci­ja­le TN, umje­sto DN; mo­že da se po­sve­ti ozbilj­ni­joj pro­iz­vod­nji ra­ki­je; kao su­prug pred­sjed­ni­ce Sr­bi­je na­sta­vio bi da pu­tu­je svi­je­tom; na ve­li­kim me­đu­na­rod­nim fo­ru­mi­ma, Dra­gi­ca bi mo­ra­la da sje­di na do­sad­nim sa­stan­ci­ma dr­žav­nič­kog for­ma­ta, a To­ma će da se ”švrć­ka”, što bi re­kao ko­me­sar Vu­lin, sa dr­žav­nič­kim že­na­ma i da sa nji­ma raz­mje­nju­je re­cep­te za ma­fi­ne i ra­ki­ju…
I ko­nač­no, po­sle pet go­di­na, To­ma mo­že po­no­vo da se kan­di­du­je za pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je!
Za ka­bi­net pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je, ko­rist bi mo­gla da bu­de kru­ci­jal­na: Dra­gi­ca će, sa uro­đe­nim žen­skim smi­slom i na­go­nom za pro­mje­nom ras­po­re­da na­mje­šta­ja i sit­nog po­kuć­stva, uve­sti red na pred­sjed­nič­kom asta­lu, ta­ko što će stva­ri na nje­mu okre­nu­ti ka se­bi (pr­ven­stve­no sat, da ne bi mo­ra­la da usta­je iz pred­sjed­nič­ke fo­te­lje i obi­la­zi oko sto­la da vi­di ko­li­ko je sa­ti – a sat je, od ka­da je To­ma u Pred­sjed­ni­štvu, okre­nut ka ka­me­ra­ma, kao i knji­ge, fo­to­gra­fi­je naj­mi­li­jih…); Dra­gi­ca da ne mi­je­nja po­lo­žaj kom­pju­te­ra, jer je To­ma, is­prav­no, okre­nuo ekran pre­ma se­bi.
U če­mu je in­te­res SNS-a?
Naj­pri­je: iza­šli bi u su­sret opo­zi­ci­ji i mo­gli bi, pr­vi put u sa­vre­me­noj isto­ri­ji Sr­bi­je, svjet­skoj jav­no­sti da ka­žu: eto, da­li smo sve od se­be, a to­li­ko smo de­mo­kra­tič­ni da opo­zi­ci­ji da­je­mo i svog kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je, alal im po­bje­da!
Mo­gli bi još da ka­žu: ne­ka Dra­gi­ca bu­de na­ša Hi­la­ri, po­što ”tram­pa­vog Še­še­lja” već ima­mo za vra­tom; kao Še­še­lje­va ku­ma – naj­bo­lje će zna­ti ka­ko sa njim, jer se u Sr­bi­ji, po tra­di­ci­ji, ku­mov­ske ve­ze rje­ša­va­ju po skra­će­nom po­stup­ku (skra­ći­va­njem za gla­vu?);
A za Dra­gi­či­no se­lo, šta bi bio be­ne­fit – ka­da bi im po­nu­di­li ”Dra­gi­cu za pred­sjed­ni­ka!”
Re­ći će: ”Pa, da­li smo je za pred­sjed­ni­ka, ne­će valj­da, opet, za ne­kog pred­sjed­ni­ka, da se pre­u­da?
Šta do­bi­ja, još, Sr­bi­ja?
Vi­dje­će pred­sjed­ni­cu u ma­skir­noj uni­for­mi vr­hov­nog ko­man­dan­ta, a nje­nog su­pru­ga će gle­da­ti na mod­nim re­vi­ja­ma i u dru­štvu osta­lih pr­vih da­ma na me­đu­na­rod­nim su­sre­ti­ma dr­žav­ni­ka…
Još jed­nom, za Sr­bi­ju: naj­bit­ni­je je da smo za­vr­ši­li sve što je po­treb­no za jed­nu pred­sjed­nič­ku ta­štu, uklju­ču­ju­ći i di­plo­mat­ski pa­soš; po pri­ro­di stva­ri, Dra­gi­ca ne mo­že ima­ti ta­štu, iz­u­zev ako, jed­nog da­na, po­sta­ne mi­ni­star lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
I, još jed­nom, obra­zla­žu­ći raz­log da SNS po­dr­ži Dra­gi­cu Ni­ko­lić za pred­sjed­ni­ka, SNS mo­že da ka­že:
1) Opo­zi­ci­ja u Sr­bi­ji je to­li­ko ne­moć­na da smo joj da­li svog kan­di­da­ta.
2) Ako Dra­gi­ca po­bi­je­di, re­ći će – ”htje­li smo da uči­ni­mo To­mi i opo­zi­ci­ji”.
3) Ako Dra­gi­ca iz­gu­bi, re­ći će – ”htje­li smo da uči­ni­mo To­mi, a za­je.ali smo opo­zi­ci­ju ta­ko što smo po­nu­di­li kan­di­da­ta ko­ji ni­je ljep­ši od Bo­ri­sa Ta­di­ća”.
A, šta će­mo mi, ako Dra­gi­ca po­bi­je­di?
wwwi­skra.co